Srđa Trifković, politički analitičar o pozadini protesta u SAD: “Duboka država” radi Trampu o glavi

U ovu operaciju uključila se i takozvana “duboka država”, ali i milijarder Džordž Soroš. Ističe ovo politički analitičar Srđa Trifković objašnjavajući kako među demonstrantima ima najmanje onih koji se iskreno bore protiv nepravde, rasizma i policijske brutalnosti.

- Učesnike ovih protesta možemo podeliti u najmanje tri grupe. Prvu čine autentični demonstranti koji protestuju pod parolom “Crni životi imaju vrednost”. Oni se zalažu za reformu policije i izmene operativnih procedura u policijskim postupku. Oni žele da se Afroamerikanci osećaju manje ugroženim u zemlji. Imamo i malobrojnu, ali vrlo uticajnu grupu političkih aktivista, poput “Antife”, koju čine uglavnom mladi belci, koji su vrlo aktivni u koordinisanju svih okupljanja, a pri tom koriste i kodirane poruke. Oni su visoko motivisani da u zemlji naprave što veći haos, koji bi mogao dovesti i do krvoprolića. Neki od njih su čak prepoznati i identifikovani, jer su bili učesnici i nekih ranijih protesta. I na kraju, tu je i treća grupa koju, moramo biti otvoreni i iskreni, čine oni koji su motivisani pljačkom. Oni nemaju nikakve veze sa onim što se desilo i to je pre svega odraz jednog nihilističkog odnosa prema društvu u celini, što je opet odraz preovlađujuće kulture crnog geta u jezgrima velikih američkih gradova - kaže Trifković.

GLAS: Rasizam u SAD je i ranije postojao, a ni brutalnost američke policije nije ništa novo. Šta je ovog puta drugačije?

TRIFKOVIĆ: Kao prvo, mislim da je većina građana užasnuta onim što se dešavalo proteklih sedmica i da će krajnji rezultat u novembru biti jačanje podrške aktuelnom predsedniku Donaldu Trampu, koji je od početka svog mandata konstantno bio sprečavan da obavlja svoju dužnost. Kada smo prošli put imali uporedivu situaciju, a to je bilo u Fergusonu, u predgrađu Sent Luisa 2014, tada je na vlasti bio demokrata Barak Obama. Mejnstrim mediji tada nisu bili zainteresovani da od ovih nasilnih protesta u Fergusonu naprave nacionalnu temu broj jedan. Zašto? Pa jednostavno, Obama se nikada nije suprotstavljao interesima “duboke države”, bilo da je reč o globalnoj dominaciji, migracijama, trgovini... Samim tim što nije bio neko ko se suprotstavlja željama i zahtevima elite, onda nije bilo ni interesa da se nasilni protesti u Fergusonu dignu na jedan viši medijski nivo. Sada imamo sasvim drugačiju situaciju.

GLAS: Možete li pojasniti?

TRIFKOVIĆ: Imamo predsednika koji je, da se tako izrazim, odraz greške establišmenta. Moram da naglasim da prilikom Trampovog izbora za predsednika 2016. godine nije bilo izbornih krađa i zakulisnih radnji, a koje su nesumnjivo bile prisutne u kampanji njegove tadašnje suparnice Hilari Klinton. Njoj su pomagali i FBI i CIA i svi moćni elementi te “duboke države”. Nakon što je Tramp inaugurisan, njegovi protivnici uzdali su se da će istražni postupak dovesti do nekih otkrića tamnih zakulisnih veza između Trampove kampanje i Rusa. Ali kada je objavljen taj izveštaj, mogli smo videti da nije bilo - ni dima, ni vatre. To je bio veliki udarac za Trampove protivnike, ali oni nisu sedeli skrštenih ruku.

Nakon Trampovog telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim u junu prošle godine, oni su pokušali da iskonstruišu novu aferu - da je Tramp navodno vršio pritisak da se istraži jedna ukrajinska firma koja je Bajdenovom sinu Hanteru dala donaciju od milion dolara u kešu i 10.000 mesečno. To je bila vrlo tanka i nedovoljna osnova za impičment. Na kraju je i ta stvar propala.

GLAS: Onda se našao na udaru i zbog virusa korona...

TRIFKOVIĆ: Tačno. Prozvan je i kritikovan da nije na vreme uveo vanredne mere. Onog trenutka kada je počelo postepeno otvaranje Amerike, a posle najgorih rezultata korone u aprilu i kada smo videli ohrabrujuće ekonomske indikatore da je u maju nezaposlenost značajno pala, istog tog časa taj nesrećni slučaj ubistva koji se desio u Mineapolisu metastazirao je u nacionalnu krizu prvog reda.

Svi vodeći američki mediji, osim “Foks njuza”, iskoristili su ovu situaciju da bi stvorili utisak da je zemlja van kontrole i da je Tramp kriv za to. On je kriv i zato što ne pristaje da dodatno deli zemlju time što ne pristaje na priču da je slučaj gušenja Džordža Flojda odraz institucionalnog rasizma policije. Dakle, reč je o jednom politički motivisanom programu delovanja u kome nije potrebno da postoji formalna zavera u vidu nekog dogovora glavnih urednika vodećih TV mreža. Oni naprosto funkcionišu po instinktivnom sagledavanju ideoloških i vrlo konkretnih političkih i materijalnih interesa da se Trampu dođe glave.

U tom pogledu oni prave jednu igru visokog rizika. Mogla bi se ponoviti daleka 1968. kada su demokrate imale prednost, ali su zbog protesta u Čikagu izgubile izbore. Iako građani tada nisu mnogo simpatisali tadašnjeg kandidata republikanaca Ričarda Niksona, on je ipak pobedio. Birači su tada procenili da je pitanje očuvanja reda u zemlji važnije od drugih ideoloških podela.

Prema zvaničnim podacima, demokrate podržava čak 90 odsto Afroamerikanaca. Ali problem je njihova motivisanost. Apstinencija je čak 50 odsto. Demokrate su nedavno predložile da se zbog korone omogući pismeno glasanje. To bi bio opasan presedan, jer bi doprinelo izmeni izbornih ishoda.

GLAS: Tramp je u posljednje vrijeme često spominjao “duboku državu”, čak je i najavio obračun s njom. Kako ona funkcioniše u praksi?

TRIFKOVIĆ: Prije par godina izbilo je na videlo kako su obaveštajne službe pokušale da pomognu Hilari Klinton da pobedi na izborima. To je, između ostalog, bio i zadatak FBI agenta Pitera Stroka. U jednoj od svojih prepiski sa jednom od agentkinja ona ga je upitala: “Šta ako Tramp ipak bude izabran?” On joj je odgovorio: “Ne brini, osujetićemo ga”. 

Govorim o vrlo konkretnim i vrlo dobro poznatim informacijama. Hilari Klinton je htela da blati Trampa i zato je od bivšeg agenta britanske obaveštajne službe MI6 Kristofera Hila naručila dosije, a koji je trebalo da pokaže da je Tramp navodno u jednom moskovskom hotelu 2016. imao orgije sa ruskim prostitutkama. Ona je taj dosije prosledila FBI-ju sa preporukom da se na osnovu njega pokrene istraga.

Oni su to i učinili i tada su funkcioneri tadašnje Trampove predizborne kampanje bili izloženi tajnom prisluškivanju. Iz ovog se može vidjeti kako ta “duboka država” funkcioniše.

Ona zloupotrebljava svoje moći i ovlaštenja radi ostvarenja određenih političkih ciljeva. Sve to nema nikakve veze sa demokratijom. To je direktna manipulacija demokratskim procesima. Nisu Rusi bili ti koji su se upletali u izbore već su to bile američke obaveštajne i bezbednosne agencije.

GLAS: Kako biste opisali dosadašnju Trampovu politiku i može li on sve ovo politički “preživjeti”?

TRIFKOVIĆ: Može, jer ovi protesti mogu da se poput bumeranga vrate sponzorima i pobornicima istih. Oni se zalažu za potpuno ukidanje policije iako znaju situaciju u pojedinim delovima američkih gradova. Dugo sam vremena živeo u Čikagu i mogu da kažem da u južni deo ovog grada belac ne zalazi ukoliko nije u uniformi.

GLAS: Kakav je inače položaj Afroamerikanaca?

TRIFKOVIĆ: Oni su skloniji zločinima, čak osam puta više nego belačka populacija. Daleko od toga da rasizma u SAD nema. Ima, naravno. Ali interesantno je da u Ameriku dolaze i milioni imigranata iz drugih rasno različitih područja, i nijedna od tih grupa ne govori da je na udaru diskriminacije i nasilnih mera policije.

Drugim rečima, nema direktne statističke korelacije između sklonosti određene socioekonomske, etničke i rasne grupe i kriminala, i odgovora policije na njeno ponašanje.

Nema sumnje da u američkoj policiji imate i ljude koji leče svoje komplekse i u nekim slučajevima imaju sadističke reakcije. Ali, opet, s druge strane, da budemo načisto, prosečan američki policajac drogiranog i kriminalu sklonog Afroamerikanca atletske građe doživljava kao životnu pretnju. Prema zvaničnim podacima, dvostruko više policajaca strada u tim obračunima.

Takođe, pomenuo bih još jednu stvar. Poznavaoci kulture “crnog geta” znaju kako glase tekstovi rep i hip-hop pesama u kojima se nasilje propagira i opravdava. Ono je glorifikovano do te mere da se govori kako ne treba raditi, već parazitski živeti od državne pomoći i kriminala. I to je verovatno uticalo da mladi Afroamerikanci danas ne prihvataju nikakvu vrstu društvene odgovornosti. Posledica toga svega je da danas tri četvrtine crne dece u Americi bude rođeno u vanbračnoj zajednici. Preko četiri miliona samohranih Afroamerikanki je slabog imovnog stanja i obrazovanja. One zavise isključivo od državne pomoći. Za većinu ovih žena rađanje nove dece znači i novi paket pomoći od države. 

GLAS: Kada se sve sagleda, kakav rasplet očekujete, hoće li Tramp izvesti vojsku na ulice i da li bi vojni vrh pristao na tako nešto?

TRIFKOVIĆ: Postoje, da tako kažem, dve dimenzije vojske. Obični američki vojnici, koji su uglavnom regrutovani iz ruralnih sredina, ne podržavaju proteste, ali njihovi pretpostavljeni su deo već pomenute “duboke države” koja Trampu radi o glavi.

Ja ipak verujem da, ukoliko dođe do eskalacije, predsednik Tramp neće izvesti vojsku na ulice, jer on proteste može držati pod kontrolom i sa policijom i Nacionalnom gardom. Međutim, postoji politički problem. U gradovima i sredinama u kojima su demokrate na vlasti dolazi do svojevrsne simbioze između protestanata i političkih ekstremista. Konkretno se to može videti u Sijetlu, gde su učesnici protesta i pojedini gradski odbornici.

U Mineapolisu, koji je takođe pod vlašću demokrata, došlo je do rasformiranja lokalne policije, pri čemu je jedan od članova gradskog saveta rekao kako bi “bilo lepo živeti u svetu bez policije”. To je već na rubu pameti, a pogotovo imajući u vidu nivo kriminala i zločina u američkim gradskim jezgrima, a pogotovo tamo gde imamo rasno pomešane sredine.

Zbog svega toga mislim da se čitava ova situacija može okrenuti u Trampovu korist, jer bez obzira na to koliko ga pojedini Amerikanci voleli ili ne, oni nisu za haos.

GLAS: Koliko je i ova situacija, u stvari, pokazala da je Amerika duboko podijeljena država?

TRIFKOVIĆ: Američko društvo egzistira sa dubokim unutrašnjim podelama koje su rasne, kulturne i političke. I bez regulatornog mehanizma, između ostalog i policije, Amerika bi eksplodirala. Tramp je svega toga svestan i on ne može sebi da dozvoli luksuz da bude mekan. On će i dalje sprovoditi mere koje će biti usmerene na očuvanje reda. Mislim da on ima i visoko izgrađen instinkt za puls “srednje” Amerike, što smo, uostalom, videli i na prošlim izborima. Takođe, smatram da bi izbor Džoa Bajdena bio katastrofa za Srbe.

GLAS: Šta Trampu najviše zamjerate?

TRIFKOVIĆ: Kao prvo, što je dopustio svojim ideološkim protivnicima da uđu u njegov tim. Odličan primer za to predstavlja neokonzervativni jastreb Džon Bolton, koji je više od godinu dana proveo na položaju savetnika za nacionalnu bezbednost i koji je svim sredstvima pokušao uvući SAD u rat sa Iranom. Uloga savetnika je da predsednika trezveno suoči sa činjenicama i svim mogućim opcijama, a ne da ostrašćeno gura u ratne igre. Bolton je hteo i dodatnu eskalaciju sukoba u Siriji. Trampov propust je bio i taj što je nakon sastanka sa Vladimirom Putinom u Helsinkiju, a suočen sa histeričnim reakcijama ne samo levice i liberalnog establišmenta već i dobrog dela svoje Republikanske stranke, digao ruke od dogovora sa Rusijom. Međutim, on od toga nije i definitivno odustao, što se, uostalom, moglo videti i iz njegove nedavne izjave kako bi Rusiju trebalo vratiti u G7.

Iz njegove dosadašnje vladavine je vidljivo da on ne želi nastavak neke ranije hegemonističke politike SAD. On vidi Kinu kao rivala, ali ne želi da Amerika bude više taj globalni policajac, što su svi njegovi prethodnici želeli, od Harija Trumana do Baraka Obame. Čak i taj njegov slogan “Amerika na prvom mestu” nije imperijalni slogan globalnog hegemoniste, već slogan čoveka koji želi da spoljna politika SAD bude u funkciji istinskih američkih merljivih interesa.

Da li će on pobediti i na ovim izborima? Ono što će dobrim delom motivisati prosečnog Amerikanca kako će glasati jeste ekonomija i socijalna stabilnost. Imamo guvernere demokrate, u Ilinoju i Njujorku, koji su pokušali da do maksimuma odgode otvaranje ovih gradova i povratak na normalu, jer njima ne odgovara da dođe do brzog ekonomskog oporavka. Ipak, moja prognoza je da će ova recesija biti u obliku latiničnog slova “V”. Nagli sunovrat i nagli rast ekonomije. Ako se oporavak zemlje nastavi, Tramp sigurno dobija izbore.

Džordž Soroš

GLAS: Koja je uloga Džordža Soroša u ovim protestima?

TRIFKOVIĆ: Nedavno je na svetlost dana isplivalo kako on izdašno milionima dolara finansira određene grupe koje su među najglasnijim i najnasilnijim na ovim protestima. Njemu lideri kao što su Tramp ili Viktor Orban u Mađarskoj ne odgovaraju i smetaju mu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.