Slobodan Reljić, sociolog i nekadašnji glavni urednik magazina “NIN”: Krupni kapital odbija da vrati državu narodu

 Oni nisu kriminalci. Oni su obezbedili zakone koji njihovu pljačku tretiraju kao uspeh. Tako je, dakle, napor čoveka koji je stvorio “Vindovs” vredniji od napora 100 miliona građana u vodećoj zemlji građanske civilizacije! Ovi osiromašeni, ali i uniženi ljudi su trampisti.

Rekao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” sociolog i bivši urednik časopisa “NIN” Slobodan Reljić govoreći simbolici i značaju ovih izbora za svijet, budućnosti Evrope, medijima i posljedici globalne pandemije virusa korona.

- Globalistička elita ne drži do nacionalnih vlada, čak i kad  je u pitanju Amerika. Ali ovako zamišljeno globalno društvo je nemoguća misija, jer se svet suočava sa najvećim socijalnim razlikama u istoriji – rekao je Reljić.

GLAS: Američki izbori su se završili. Pobjedu je proglasio Bajden, Tramp je osporava. Društvo nikad podjeljenije...

RELjIĆ: Mala ispravka. Izbori se još nisu završili. Završeno je glasanje. Pošto je brojanje bilo beskrajno sumnjivo, državni tužilac je odobrio proveru “navoda o nepravilnostima”. Američki mediji i Bajdenova strana se ponašaju kao da su izbori završeni, što nije čudo. Oni su i pre izbora tvrdili da je prednost Džoa Bajdena nedostižna, pa se ispostavilo da su istraživanja samo grube laži...

GLAS: Hoćete da kažete da je i sada preokret moguć?

RELjIĆ: Kako god se završilo ovo novo prebrojavanje glasova, američko društvo je bespovratno pocepano. Da je Amerika i “pravna država”, kao što se samopredstavlja, moglo bi se razmišljati i o preokretu. Neko je ovih dana rekao da je Tramp došao u ovu situaciju zato što je verovao u “pravnu državu”, a imao je za protivnika globalističku elitu koja ide na pobedu bez ikakvih obzira. To su isti ljudi koji po svetu organizuju pobede “svojih” na tuđim izborima bez obzira na realne odnose. Živi primer je i sadašnje stanje u Belorusiji gde je Lukašenkova suparnica dobila osam odsto, ali se iz susedne države samoproglašava za pobednika. I u Minsku je pokrenuta “obojena pobuna” (nije se još razvila u revoluciju) uz veliku podršku zapadnih medija... E, sad to što su američke globalističke falange radile po svetu stiglo je i do Amerike.

GLAS: Profesor Srđa Trifković je rekao da su ovi izbori u SAD svojstveni banana državama...

RELjIĆ: To dobra dijagnoza. Kao što su pre sto godina američke korporacije uklanjale i postavljale vlade u Hondurasu, Nikaragvi, Panami kad bi one osporavale neograničene korporativne interese to se sad odigralo u SAD. Doduše, Amerikanci su pre ovog krenuli da čitav svet pretvore u banana-konfederaciju. I to im je dobro išlo do pre petnaestak godina, kad je Vladimir Putin u Minhenu 2007, gde se skupio “cvet” globalističke elite, objavio da Rusija njih vidi kao opasnost... Tako je banana-talas udario u prvi greben. Posle se pridružila Kina i drugi. Donald Tramp je pre četiri godine imao toliko antiglobalističkih Amerikanaca da je iznenada postao predsednik SAD, zemlje iz koje su polazile sve banana-operacije. Istog trenutka je počeo totalni rat, do istrebljenja, protiv tog Trampa. Ovi izbori su bili odsudna bitka. Korporativni kapital odbija da državu vrati narodu.

GLAS: Šta dalje očekuje Ameriku, a šta svijet?

RELjIĆ: Kako god se završilo ovo novo prebrojavanje glasova, američko društvo je bespovratno pocepano. Pre neku godinu u Davosu je objavljeno da osam ljudi kontroliše bogatstvo kao pola čovečanstva. Kao 3,5 milijardi ljudi! Kao što sam već rekao, nasuprot njima su osiromašeni i uniženi i oni su trampisti. I taj talas će biti sve veći...

GLAS: I u svijetu?

RELjIĆ: Da, u ovom svetu u kome je kapitalističko društvo poništilo sve vrednosti koje je obećavalo. Liberté, égalité, fraternité. Veliko obećanje velike Francuske revolucije. Sloboda, jednakost, bratstvo. To danas deluje toliko nestvarno, kao neki fazon iz “Letećeg cirkusa Montija Pajtona”. Kad bi ljudsko biće pristalo na ovakav raspored moći ono bi nestalo. To je gore od ropstva iz kojeg su izašli crni ljudi u “slobodnoj” Americi. Ideja o takvom društvu koja se širi početkom svake godine iz Davosa gde se okupljaju globalistički konkvistadori sve je odurnija.

GLAS: Mandat Donalda Trampa je bio u znaku udaljavanja od multilaternalnih sporazuma, saveza, zahlađenja odnosa sa “tradicionalnim prijateljima”?

RELjIĆ: Kad je demokratski vladar izabran od naroda kome je status kvo nepodnošljiv, jedino što mu ostaje je da razara institucije koje održavaju to stanje. Tramp se tu pokazao kao vladar koji sledi narodni nalog, iako on nije iz klase siromašnih. To je vođa koji pošteno radi svoj posao.

GLAS: Kakve je to posljedice ostavilo na EU i NATO?

RELjIĆ: EU i NATO su čeda hladnog rata. Antisovjetske tvorevine. Danas su antiruske. Nekad je to bio američki interes. I američki narod je, manje-više, bio saglasan. Danas te institucije održava globalistička elita čiji je osnovni cilj demontaža nacionalnih država. Pobunjene u Evropi oni zovu pogrdno “populisti”, “ultradesnica”. Vodi se vrlo sličan rat protiv naroda kao i u Americi. Setite se kako je izabran Emanuel Makron, čovek koji je došao iz Rotšildovog carstva. Setite se pobune Engleza protiv elite koja ne želi da poštuje glas naroda sa referenduma o izlasku iz EU. Ali pobuna naroda je nezaustavljiv proces. Tramp i trampizam su važna epizoda. Kad ovo prođe možda će istoričari to videti kao ključni događaj.   

GLAS: Vidjeli smo slavljeničke scene u Sarajevu, skepticizam i strahovanje kod Srba u vezi sa Džoom Bajdenom. Šta se može očekivati na Balkanu?

RELjIĆ: Mislim da je to Ivo Andrić apsolvirao u opisu konzulskih vremena. Uvek je ista podela uloga. I u Prvom i Drugom svetskom ratu. I u građanskim sukobima u razaranju Jugoslavije devedesetih. Ali stanje nije tako pesimistično. Kad Bil Klinton nije mogao pre dve decenije da napravi Balkan onakvim kako je obećavao i kako se želelo u Sarajevu, Prištini, kad to nije uspelo ni Bajdenu u snazi, a kao potpredsedniku u Obamino vreme, biće to neuporedivo teže ovom senilnom starcu koji se nada da će ući u Belu kuću. Da se čitava ta konstrukcija raspada pokazuje “puštanje niz vodu” Mila Đukanovića u Crnoj Gori. Nema više te sile na Zapadu koja može da održava vlasti koje su u direktnom sukobu s realnošću.

GLAS: Kako vidite budućnost NATO saveza i EU u vreme  višepolarnog svijeta?

RELjIĆ: Dugoročnije gledano ovi savezi u promenjenim uslovima ili nestaju ili bivaju promenjeni do neprepoznatljivosti. To u istoriji nisu nikakva čuda već normalnost. EU je “bolesnik u Briselu”. Dijagnoza je ozbiljna, jedino bolesnik odbija da vidi stvarno stanje. Naravno, još je smešnije čekanje zapadnog Balkana da bude “primljen u Evropu”. 

GLAS: Ova godina je u znaku pandemije virusa korona. Kako Vi  gledate na to?

RELjIĆ: To je velika tema i događaj nesagledivih posledica. Nema sumnje da postoji taj virus i da on nosi određeni rizik. Ovde je novo dosad neviđeno angažovanje sveta protiv jednog virusa. Akcija koja je koordinirana iz Svetske zdravstvene organizacije ima mračnu pozadinu. Odluka o pandemiji je donesena u Davosu, Bil Gejts je nekoliko meseci pre proglašenja pandemije organizovao simulaciju borbe protiv kovida-19 u Bostonu i kad se virus pojavio u Vuhanu dodeli su mu to ime, postoji planetarni pritisak da se što više smrti u svetu pripiše baš tom virusu, lekari širom sveta ne hrabre pacijente nego ih plaše i obeshrabruju, svaka kritika kompetentnih lekara i naučnika odbacuje se bez razmišljanja i cenzuriše na internetu, vakcinu nam spremaju ljudi koji nikad nisu vakcinisali svoju decu... To sve ima ogromne društvene i ekonomske posledice. Povećava se broj samoubistava, zapušta se lečenje drugih opasnijih bolesti, uništavaju se čitave grane privrede, milioni ljudi ostaju bez posla, procenjuje se da će se brojka od devet miliona ljudi koliko godišnje umire od gladi eksponencijalno uvećati...

RELjIĆ: Nekoliko dana nakon izbora, objelodanjeno je da je firma iz Amerike blizu otkrića vakcine, što je i Tramp komentarisao...

RELjIĆ: Pošto se radi o istoj grupi ljudi, ne većoj od 0,001%  stanovništva, koja vodi “operaciju korona” i koja ruši Trampa, nećemo se iznenaditi kad shvatimo i da korona treba da posluži za uređenje Amerike i sveta. Već sad vidimo da postoje i korona-dobitnici. Pored Bajdenovog političkog “uspeha”, bogatstva Gejtsa, Bezosa, Bafeta su se enormno uvećala. Važno je da znamo da ti “gospodari sveta iz senke” koji sede u Trilateralnim komisijama i okupljaju se u Davosu nikad i nigde nisu izabrani ni u kakvom demokratskom procesu. Oni su samo sebe postavili u nadnacionalne upravljače svim narodima. Očigledno donose odluke koje su zavera protiv čovečanstva. Kad se na to ukaže oni odgovaraju – teorija zavere. Sad je sve jasnije da zavera postoji i da je odbrana od toga obelodanjivanje njihovih namera.

GLAS: Činjenica da su mediji demonstrirali moć u ovoj epidemiji. Da li su oni djelimično “krivi” što imamo toliko oprečnih stavova?

RELjIĆ: Mediji danas nemaju nikakav odnos prema javnom interesu. Oni su vlasništvo korporacija i ne služe informisanju građana što je bila njihova osnovna uloga. Mi danas živimo u novom svetskom dezinformativnom poretku. Svaka laž se može pretvoriti u medijsku istinu, ako to vlasnicima treba. Javnost i javni interes su pod potpunom kontrolom privatnika.

GLAS: Na predsjedničkim izborima u SAD, po prvi put smo vidjeli da je govor predsjednika prekinut u programu uživo.

RELjIĆ: To je bio direktni prenos definitivnog kraja „nezavisnih medija” i “slobodnih novinara”. Kakva god da je država ona je predstavnik javnog, narodnog interesa. Ko god da je predsednik iza njega stoji najveći broj glasova podrške. Kad privatnik odluči da u obaveštavanju građana on može da cenzuriše takvu ličnost to je kraj svega. Opet imate ljude koji nikad i nigde nisu dobili podršku naroda da određuju šta je dobro a šta nije dobro da narod zna. Predati nekom Guglu ili “Tviteru” da oni to određuju pogubnije je po javne interese od svih Napoleona, Hitlera, Čerčila, Staljina s kojima se svet dosad susreo. Ovo je totalitarizam pred kojim Orvel može samo da klekne. 

GLAS: Jednom ste izjavili da “desetine generacija koje su čitale Domanovićevog 'Vođu' kao obaveznu lektiru - ćute i žmirkaju”.

RELjIĆ: Da, to je u kontekstu narodnog ćutanja pred svim ovim problemima. Ali mislim da sazreva kolektivni stav o samozaštiti. Ako očekujete da će neko da reši vaše probleme u vašu korist bićete stalno ponižavani i pljačkani. I morate moći da raspoznajete razumne vođe od slepih, na šta nas je upozoravao Domanović.

Srpska se dobro drži

GLAS: Kako vidite poziciju Srpske shodno različitim pretenzijama za unitarizmom i sličnim porukama iz Sarajeva?

RELjIĆ: Mislim da se Srpska drži dobro. Čvrsto. Generalno govoreći. U Srpskoj je najizraženija svest naroda o ugroženosti. I svest da se narod mora držati zajedno. Uvek. A posebno u prelomnim vremenima. To je velika moć. Neophodan da bi se opstalo. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.