Nikola Popović, član ANURS-a: Hladni rat je postao vruć

Dugogodišnji profesor smatra da je jedini pametan i dobar potez bivšeg predsjednika Rusije Borisa Jelcinja bio to što je pronašao Putina.

Popović se osvrnuo i na pritiske na Srbiju i Srpsku od strane zapada i SAD da okrenu leđa Rusiji te podvukao da to ne treba uraditi ni u kom slučaju.

- S moralne tačke srpskog rukovodstva, vodeći računa o mišljenju ogromnog broja svojih stanovnika, ne možemo da okrenemo leđa i zauzmemo neprijateljski stav prema Rusiji. Američkoj, ruskoj ali i našoj administraciji potpuno je jasno da deklarativno opredeljenje Srbije u korist NATO pakta ništa ne bi doprinelo situaciji na frontu u Ukrajini - naveo je Popović i dodao da mržnja iz Sarajeva prema Srbima nije okončana ni nakon završetka posljednjeg rata.

GLAS: Smatrate da je zabluda da je hladni rat završen te da je on samo prerastao u vrući rat. Možete li pojasniti taj stav?

POPOVIĆ: Planetarna tema hladnog rata traje od kraja Drugog svetskog rata i ta tema je u istorijskoj nauci ocenjena kao vrlo politizovana. Hladni rat nije završen slomom Sovjetskog saveza jer njegovi uzroci nisu tada prestali. Dakle, hladni rat je počeo krajem Drugog svetskog rata i njegov osnovni uzrok bila je borba SAD za dominaciju u svetu. Ta njihova spoljnopolitička doktrina nije se promenila. Ona je dopunjena sa činjenicom da je Sovjetski savez izašao iz Drugog svetskog rata kao moralno ojačana sila i uživao je podršku  zapadnih saveznika bar u ono prvo vreme. U političkoj filozofiji SAD ostalo je da je Sovjetski savez, odnosno Sovjetska Rusija i dalje prepreka američkim pretenzijama da vlada svetom. Hladni rat je konstantno trajao i njegovu definiciju je vrlo rano i lepo dao američki državnik Džon Foster Daus, odnosno njihov ministar inostranih poslova. Rekao je da je “Hladni rat vođenje politike do ivice žileta”. Dakle, ako se pređe ivica žileta, neka oštrica doći će i do vrućeg rata. Element hladnog rata jeste neprestana trka u naoružanju i određenoj krizi. Agresija na Srbiju sve je frapirala. Dok je bio Boris Jelcinj na čelu Rusije bilo je i neko zatišje u hladnom ratu, ali kada je došao na čelo zemlje Vladimir Putin stvari počinju da se menjaju. On je počeo da sagledava interese Rusije sa stanovišta svoje stvarnosti i znao je odlično situaciju u zemlji. Jedan prijatelj me pitao ko je izmislio Putina, da li je zaista Jelcinj. Rekao sam da jeste, da je on pronalazak Jelcinja. Jelcinjov jedini pametan i dobar potez s pozitivnim ishodom bio je što je pronašao Putina. Kada je on zasjeo na vlast počeo je da vodi politiku Rusije sa stanovišta zemlje kao velike sile, imajući u vidu nuklearno naoružanje i velike uspehe u vojnoj industriji. Putin je još 2007. godine na konferenciji u Minhenu pitao: “Šta će NATO trupe na granici sa Rusijom?” Niko mu nije odgovorio iako su svi znali odgovor. Nakon evo već više od godinu dana nakon što je počela specijalna vojna operacije u Ukrajini i više nego je jasno šta će oni tamo.  Ukrajina, kao bivša sovjetska republika, formirana je 1991. godine, kada i Rusija. Nikome nije padalo na pamet da bi Ukrajina mogla da vodi politiku neprijateljstva prema Rusiji. Međutim, američka borba za dominaciju ima svoj kolosek sprovođenja te svoje politike, takozvane obojene revolucije u evropskim država u istočnoj Evropi. Došla je na red i Ukrajina. Filozofi istorije i ukrajinski državnici su pogrešili ako su mislili da na teritoriji Ukrajine mogu napraviti državu koja će voditi anti-rusku politiku. Ta njihova postavka je inspirisana od strane Zapada i Amerike i decenijama su planirali da se Ukrajina formira kao anti-Rusija jer bez Rusije i njene teritorije će se najefikasnije ukrajinskim i svim drugim trupama naneti odgovarajući udar i Rusija će biti skinuta s liste velikih sila te će biti pretvorena, u najboljem slučaju, u regionalnu silu. U februaru prošle godine, kada je došlo do sukoba u Ukrajini hladni rat je na smeru Amerika-Rusija prerastao u vrući rat. Taj rat traje evo više od godinu.

GLAS: Kada je u pitanju rat u Ukrajini, zapadne zemlje predvođene SAD, od Srbije i Srpske, traže da stanu na njihovu stranu. Možemo li otvoreno okrenuti leđa Rusiji? 

POPOVIĆ: Ne možemo. S moralne tačke srpskog rukovodstva, vodeći računa o mišljenju ogromnog broja svojih stanovnika, ne možemo da okrenemo leđa i zauzmemo neprijateljski stav prema Rusiji. Ima i jedna druga istina, a to je da je američkoj, ruskoj ali i našoj administraciji potpuno jasno da deklarativno opredeljenje Srbije u korist NATO pakta ništa ne bi doprinelo situaciji na frontu u Ukrajini. Niti bi šta Ukrajina i Rusija dobile od toga, niti bi šta izgubile. To je samo jedna propaganda i politička igra, a predradnja njihova je da se teritorija Srbije i srpska država pretvori u marionetsku državu kao što je savremena Ukrajina. Ako Srbija prihvati da uđe u NATO pakt i da deklarativno stoji na strani NATO-a s moralne tačke ona bi bila pogažena, urnisana. Nakon toga svaki ulazak bilo kojih trupa ili na bilo koji način, promena režima, pretvoriće državu u koloniju.

GLAS: Da li je, istorijski gledano, moguće biti neutralno?

POPOVIĆ: Kako da ne. Moguće je. Srbija pokazuje da je to moguće. Republici Srpskoj je situacija još i lakša, jer ona je dio BiH. Odluke o ratu i miru sa stanovništva cele BiH donose se na Predsjedništvu u kojem su tri člana. Uvek uma preglasavanja, a u ovom slučaju ne može biti preglasavanja. Zašto bi neka država ulazila u rat i nanosila zlo i sebi u drugima? Sa vremenom zlo samo raste. Treba da izbegnemo rat kao metod regulisanja odnosa u svetu. To su postavke visokih moralnih načela.

GLAS: Evropska stvarnost pokazuje da ideja o državi-naciji nije preživjela. Da li i ono što se desilo u Ukrajini jednim dijelom možemo posmatrati iz tog ugla?

POPOVIĆ: Svaka višenacionalna država, bila ona federacija ili konfederacija sa ne znam kakvim sve ovlaštenjima, u sebi nosi potencijal samoubistva. Zato što svaka određena nacija kada dođe do nekog stepena razvitka u celokupnom životu teži da se oformi kao samostalna država. Najbolji dokaz, nama Jugoslovenima, toga je položaj Slovenije, Hrvatske. To su bile republike i nacije sa najjačom privredom. U Španiji postoji šest, sedam pokrajina koje jurišaju da se otcepe i formiraju kao samostalne države. Najveći izgled ima najbogatija španska pokrajina, Katalonija. Ona ima više od sedam miliona stanovnika i bogatu privredu. Najbolji dokaz koliko je jaka ideja jedne nacionalne države je podatak da kada su UN formirane imale su 50 članica, a danas ih je ukupno 193 članice. Sve su to države nastale u 20 veku. Put do nacionalne države neće nikada izumreti, ali pitanje je kada može da se realizuje. 

GLAS: Kako gledate na sve što se danas dešava u Republici Srpskoj, odnosno BiH, a pogotovo zbog sve otvorenijih nastojanja da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi otme kulturna baština. To nije slučaj samo sa BiH, već i Kosovom pa jednim dijelom i Hrvatskom.

POPOVIĆ: NATO protiv Srpske i Srbije izvodi iznuđene poteze sa stanovništva Zapada, bivših naših saveznika. Sve je u znaku toga da se na teritoriji Baltičkog poluostrva ne smije dozvoliti jačina bilo kakve države koja će biti produžena ruka neke ruske politike. To je ta odrednica. Imamo mnogo poteza da se Srbija destabilizuje i da se sve to prenese na BiH. Mislim da je to sa stanovišta interesa Bošnjaka, a to je potpuno pogrešna politika. Ono što bi bila ispravna politika, a to je da rukovodstvo Bošnjaka i njihove vladajuće stranke objektivno i pošteno shvate da su 1991. i 1992. godine napravili istorijsku grešku. Greška istorijska jeste da su oni imali oko 100.000 žrtava. Nije bilo toliko koliko oni navode. Napravili su oni štetu komšijama, Srbima i Hrvatima, koji su imali ogromne žrtve. Ne znam koliko iznose materijalne štete, ali znam da su one po stanovništvo ogromne, jer su stradali Srbi, Hrvati i Bošnjaci u BiH. Dugotrajna istorijska šteta koja će pratiti taj svet i prati i danas je mržnja, koja je generirana u ratu, a s njegovim završetkom nije prestala. Savremena propaganda u Sarajevu samo zna da govori o mržnji i protiv Srpske pravoslavne crkve, jer i oni kao i drugi smatraju da je crkva temelj srpskog nacionalnog identiteta i protiv su Srba kao istorijskog naroda jer su pokazali svoju vrednost u poslednjem ratu. Ta politika mržnja ka Republici Srpskoj potpuno je pogrešna. Tim načinom ne mogu ništa da postignu. Radi se o tome da BiH ako mora da postoji kao država, ona mora da bude samo na izvornom Dejtonskom sporazumu. BiH je zadata, ali je konfederativna država i nasrtaji na nju remete njenu stabilnost i prosperitet.  

GLAS: Prije otprilike deset godina izjavili ste da će u Evropi biti stvorene nove države, među kojima će se naći i Republika Srpska o Herceg Bosna. Tada ste se pozvali i na procjene britanskog lista “Tajms” koji je predviđao da će u Evropi biti stvorena čak 21 nova država. Da li se nešto promijenilo u Vašem razmišljanju, s obzirom na geopolitičke okolnosti?

POPOVIĆ: Situacija se nije razvijala ubrzanim tempom kako su Britanci mislili. Meni je tamo dosta sumnjivih državica predviđeno. Na primer Herceg Bosna  nema uslove da postane samostalna, kao i države u Francuskoj i Španiji. Najbliža samostalnosti je Škotska, ali oni su na pola-pola. Kada je u pitanju Republika Srpska pritisak tvoraca Dejtonskog sporazuma i SAD biće takav da neće dozvoliti da se ukine BiH kao država. Pošto se smatra da je Dejton proizvod američke politike oni neće tako lako odustati od svog proizvoda. Oni mogu samo da se dozovu pameti, a to je da primena toga sporazuma u njegovom izvornom značenju održava zadatu državu BiH. Sva revizija Dejtona može dovesti do otcepljenja Republike Srpske i do stvaranja dveju država na teritoriji BiH.

Snaga nacije

GLAS: Jednom prilikom ste naveli da nas skorija istorija uči da su najuuspješnije one države koje nastaju na “izmišljenim nacijama”, ali i da su to potencijalno opasna područja. Koji su prema Vašem mišljenju naočitiji primjeri toga?

POPOVIĆ: To zavisi od jačine nacije. Škotska nacija nije baš prevelika, ali političko mišljenje Škota još nije većinsko da hoće samostalnu državu. Na teritoriji nacije trebalo bi da preovladava mišljenje da zaista treba formirati državu. Kod Škota se to nije desilo. Razvoj ideje i shvatanje da je i to potrebno jeste nešto što dolazi s vremenom ili ne dolazi. Dakle, nacija treba da stasava i da se razvije, da se ne urušava i da ima većinsko stanovništvo orijentisano na ostvarenje te i te ideje. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.