Miodrag Majić, pisac i sudija Apelacionog suda u Beogradu, za “Glas Srpske”: Živimo u društvu koje talog pretvara u elitu

Povod je bila presuda u čijem sam donošenju učestvovao. Jedne večeri, čitajući komentare čitalaca i suočavajući se sa ostrašćenošću nekih od njih, shvatio sam da bi slučaj mogao biti vredan čitalačke pažnje i pokretanja nekih širih društvenih pitanja, poput pitanja isključivosti, ksenofobije i plemenskog odnosa spram drugih kultura. Odmah sam počeo da pišem i nisam prestajao sve dok nisam završio roman.

Kazao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” sudija Apelacionog suda u Beogradu i pisac Miodrag Majić, govoreći o svom drugom romanu “Ostrvo pelikana”, koji je izašao 2019. godine.

Iste godine objavio je zbirku priča “U ime naroda”. Majić je doktorirao krivično pravo, specijalizovao se za međunarodno-krivično pravnu oblast. Objavio je nekoliko monografija (samostalno i u koautorstvu) i desetine članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava te je učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u pomenutim oblastima. Već nekoliko godina tekstove objavljuje na svom blogu. Roman “Ostrvo pelikana” ove sedmice promovisao je u Banskom dvoru u Banjaluci.

- Osnovna razlika u odnosu na “Decu zla” je u žanrovskom određenju. Moj prvi roman je u osnovi triler, dok je ovde u pitanju drama, možda čak i melodrama sa psihološkim i filozofskim refleksima. Drago mi je što vidim da se oba, iako sasvim različita dela, dopadaju čitaocima - dodaje Majić, osvrćući se na oba romana te na ono što ih veže i razdvaja.

GLAS: U opisu radnje romana navedeno je da priča o Ajši i Gabrielu može da bude priča o svakome od nas? Zašto je to tako?

MAJIĆ: Zato što svako, ma koliko verovao da je zaštićen, može da se nađe pod udarom sistema. I što svako može da se zatekne u tuđoj kulturi, nespremnoj da drugačijim očima sagleda različitosti. Na kraju, svako od nas može da se zatekne u rukama nekog ko ima dovoljno moći, a nedovoljno empatije i ljudskosti u sebi.

GLAS: Pričate priču iz ugla sudije. Kako ste se odlučili da se posvetite pisanju uopšte? Sudeći po čitanosti prvog romana, čini se da ste napravili dobar izbor.

MAJIĆ: Odlučio sam se na to u trenutku u kom sam shvatio da mi sudijski poziv ne ostavlja dovoljno prostora za izražaj o društvenim devijacijama koje prepoznajem. Kao sudija govorim i ukazujem na probleme kroz presude i sopstvene javne nastupe, ali sam ipak stešnjen obavezama koje nameće esnaf. Literatura je tu mnogo darežljivija. Ostavlja nam kudikamo više prostora i slobode.

GLAS: Kako pojedinac sebe da sačuva u društvu koje nosi sve pred sobom? I kako izgleda čovjek koji se više ničega ne plaši?

MAJIĆ: Pojedinac se može sačuvati samo očuvanjem sopstvene slobode i nepristajanjem na porobljavanje. Sistemi se trude da obesmisle i pacifikuju individuu. Najbolji građanin postaje onaj koji je sasvim nezainteresovan i marginalizovan - onaj koji praktično ne postoji. Uplašeni pojedinac se sklanja pred političarima, tajkunima, kriminalcima i ostavlja ih da na miru otimaju i uz to, građane koje smatraju podanicima i prave budalama. Čovek može prestati da se plaši sopstvenom odlukom, i to je najbolje rešenje. Nažalost, do gubitka straha često dođe kroz obrnuti proces - onda kada ga toliko unize i obesmisle da shvati da više ništa ne može izgubiti.

GLAS: Mislite li da društvo i čitav svijet, nezaustavljivo idu na nekakvoj vrsti propasti (u svim sferama) i u čemu vidite spas?

MAJIĆ: Ne verujem u nekakvu biblijsku propast koja će se odigrati u nekoliko dana potopa. Ali pitanje je da li nam je ona i neophodna da bismo shvatili da srljamo u ambis. Šta će nam smak sveta i potop, ako se već gušimo u smogu i otrovima? Ako smo sada već sasvim vidljivo okrenuli protiv prirode. Spas je, kao i uvek, u humanizaciji i obrazovanju. Obrazovanog čoveka je teže pokoriti. Uz to, obrazovan čovek je neuporedivo slobodniji.

GLAS: Mislite li da smo kao društvo previše zaglibili na putu ka mračnoj strani, i da mnogi biraju i put nepravde i da ispoljavaju sve najgore iz sebe prema drugima, jer, prosto, taj put im izgleda lakše?

MAJIĆ: Taj put trenutno deluje izvesniji. Pogledajte oko sebe. Ko su ljudi koje smatramo uspešnim? Mahom je reč o primitivnim, bahatim, neobrazovanim ljudima, onima koje bismo u redovnim vremenima opravdano smatrali polusvetom. Pojedinac koji se oseća nemoćnim vidi to, ali isto tako vidi i da upravo takvi otimaju najveći deo društvenog kolača. Onda i on kaže - ja želim to isto. Želim da imam svoj “mercedes”, svoju vilu, svoju političku stranku, svoju starletu… Ako je put do toga preobražaj u bahatog primitivca, mogu i sam to da postanem. Tako se rađa društvo margine koje talog pretvara u elitu.

GLAS: Kako sačuvati racionalnost i zdrav razum u ovom trenutku u kojem su, eto, npr. najčitanije rubrike crne hronike, jer prosto svakodnevica je prepuna nasilja i živimo u svijetu u kojem su ljudi postali tako ogorčeni, negativni i udaljeni jedni od drugih i u svijetu u kojem se stalno vrtimo u zatvorenom krugu?

MAJIĆ: Otporom. Tako što se neće pristati na nametanje rijaliti kulture. Postoji toliko dobrih knjiga. Kada bi čovek čitavog života čitao, ne bi uspeo da pročita ni delić onoga što je dobro. A koliko je dobrih filmova ili pozorišnih predstava, izložbi. Borba protiv svake vrste zagađenja jedino se može voditi stvaranjem nezagađenog prostora. To je jedini recept.

GLAS: Šta vidite kao rješenje u ovom sunovratu društva? Imamo li kao pojedinci svijest o svemu i na koji način možemo uopšte da se borimo za bolje danas i bolje sutra? Imamo li hrabrosti?

MAJIĆ: Hrabrosti očigledno nedostaje. Ali čini se da još i više nedostaje nade. Ljudi su postali letargični, nezainteresovani. Odustaju od sebe. Uvereni su da ništa ne mogu da promene. A diktatori upravo to žele. Suština vladavine čoveka nad čovekom je u nametanju uverenja da je to jedina racionalna mogućnost. U korenu takvog modela je uverenje pojedinca da nemoćan. To je velika zabluda, ali nažalost i zabluda koja se tako lako nametne.

GLAS: Kakvo pravosuđe treba da bude? Kao neko ko je iz tog svijeta, šta biste rekli da je jedan od problema (bez rješenja) u toj sferi? Šta država treba da radi, a ne čini to?

MAJIĆ: Koren rešenja je u promeni političke paradigme. Zato je rešenje istovremeno i lako i đavolski teško. Političari bi morali odlučiti da ovako dalje ne ide i da će i društvo koje stvaraju propasti bez nezavisnog pravosuđa. Koren je, dakle, u političkoj odluci. Ali u tome i jeste oksimoron. Zašto bi političari zauzdavali sami sebe? Pa, oni žele da nastave ovako. Dakle, promena mora doći spolja. Uzurpatori moraju biti naterani da se povinuju pravu.

GLAS: Koliko stvaranje fikcije od strane nekoga ko je sudija može da donese promjena i malo prodrma pojedinca? Pod tim mislim na promjene koje pisanje, ili bilo koja druga vrsta umjetnosti, ima snage da donese u društvo, ukazujući na njegove dobre i loše strane.

MAJIĆ: Pozitivno sam iznenađen odjekom mojih romana. Ispada da oni dolaze do velikog broja ljudi i da utiču na njihovo razmišljanje. U tom smislu, čini se da to jeste jedan od kanala kojim je moguće delovati u pravcu promene svesti. Autoritarni poreci nisu bezrazložno zabranjivali knjige. Knjiga je opasan protivnik jednoumlja. Videćemo kako će to biti ubuduće. Za sada se stvari dobro odvijaju.

GLAS: Osim pisanja, radili ste na seriji “Kalup”, koja se u svojoj srži bavi načinom dolaska do istine. Koliko je taj put težak? Kako doći do istine u vremenu kada se informacijama i vijestima pristupa senzacionalistički, u tabloidnom maniru i kada “istina” postaje oruđe manipulacije?

MAJIĆ: Nikada nije lako doći do istine, a naročito je teško onda kada se moćnici trude da je sakriju. Ali i ovde rešenje je u upornosti, u otporu, u nepristajanju... Ne treba pristajati na istine koje nam serviraju, valja sumnjati. Nema apsolutno ispravnih… Studentima uvek kažem da sumnjaju i u moje reči. Samo kroz sumnju i proučavanje, kroz upoznavanje sa različitim mišljenjima, postaje moguće doći do spoznaje. Mi smo ovde predugo učeni da verujemo autoritetima i vođama, a to je koren većine zabluda.

Ekranizacija

GLAS: U pripremi je serija bazirana na radnji Vašeg romana “Deca zla”. Šta biste mogli da nam otkrijete o dosadašnjim fazama tog projekta?

MAJIĆ: Malo toga. Zbog obaveza prema producentima, mogu samo da kažem da dosadašnji rad obećava i da se nadam da ćemo uskoro u regionu gledati drugačije viđenje priče, koja je, na moju veliku radost, već osvojila srca čitalačke publike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.