Marko Janković: Svijet ušao u novu i neizvjesnu realnost

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske” direktor Direkcije za tržište električne energije Srbije EMS i jedan od panelista na predstojećem Samitu energije u Trebinju od 16. do 18 marta Marko Janković, a na kojem će se upravo govoriti o aktuelnim energetskim izazovima, dekarbonizaciji i svim “opasnostima” koje sa sobom nosi tranzicija energetskog sektora na obnovljive izvore energije.

GLAS: Da li će nakon svega ovoga što se danas dešava išta biti isto kao prije?

JANKOVIĆ: Predikcije cena dugoročnih proizvoda na berzama električne energije za naredne dve godine, situacija na tržištu derivata, pre svega nafte i gasa, cena ugljen-dioksida sertifikata, kao i nestabilna politička situacija u Evropi ne daju preveliki optimizam u smislu da se može očekivati da će se cene električne energije vratiti na nivo pre marta 2021. godine. Procene u ovom trenutku jesu da u bližoj budućnosti ne možemo očekivati stabilizaciju cena na nivou nižem od 120 do 150 evra po jednom megavatu.

GLAS: Svi govore o nafti i gasu. Šta je sa električnom energijom, kako se kriza odrazila na ovo tržište?

JANKOVIĆ: Nafta, a naročito gas, imaju izuzetan uticaj na formiranje cene električne energije, čak se gas smatra i najvećim “krivcem” za izuzetno visoke cene električne energije na tržištima u Evropi.

Gasne elektrane u procesu dekarbonizacije energetskog sektora imaju izuzetno važnu ulogu u tranzicionom periodu, u procesu prelaska sa proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva na energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.

Planirano gašenje termoelektrana širom Evrope je pratilo planirano povećanje proizvodnje električne energije iz gasnih elektrana. Razlog za ovo je između ostalog što je uticaj cene takse za ugljen-dioksid duplo manji u slučaju proizvedene el. energije iz gasnih elektrana u odnosu na termoelektrane. Svako povećanje cene ugljen-dioksid sertifikata za jedan evro po toni rezultuje direktnim povećanjem cene jednog megavat sata.

Tržište električne energije reaguje u skladu sa stanjem balansa unutar energetskog sektora, odnosno balansa između proizvodnje i potrošnje.

GLAS: Šta kada se on naruši?

JANKOVIĆ: Ukoliko se taj balans naruši u smislu da ima viška proizvodnje ili viška potrošnje, dolazi do povećanja, ili smanjenja, ponude i potražnje za el. energijom i u tom slučaju dolazi do promena cena. Kada se faktorima koji utiču na ovaj balans, a to su raspoloživost proizvodnih entiteta, dostupnost prenosnih kapaciteta, pre svega interkonektivnih dalekovoda, kao i meteorološki uslovi dodaju i drugi činioci, a to su protekle godine bili izuzetno visoka cena gasa i sertifikata ugljen-dioksida, dolazi se do određenih odgovora zašto su cene električne energije na istorijskim maksimumima. Naravno ne treba zaboraviti ni politički aspekt, kao ni spekulativne radnje koje su prisutne na tržištima električne energije.

Što se tiče dominantnih uzročnika - cene gasa i sertifikata ugljen-dioksida, interesantno je napomenuti da se već početkom aprila prošle godine mogao naslutiti trend rasta cene električne energije, ali se nije mogao predvideti koliki će biti i koliko dugo će trajati. Naime, posle sezone grejanja, u periodu kada se vrši punjenje skladišta gasa u Evropi, dobili smo jasan signal da se to neće desiti iz razloga što je gas korišćen u velikoj količini za proizvodnju električne energije. Ukoliko bismo poredili septembar 2020. i septembar 2021. godine, cena gasa je porasla za više od 400 odsto, odnosno ukoliko bismo poredili februar 2022. sa februarom 2021, cena proizvodnje električne energije iz gasnih elektrana je porasla u proseku za 140 evra po jednom megavat satu.

Drugi faktor, ugljen-dioksid, koji se mora posmatrati zajedno sa cenom proizvodnje električne energije iz gasnih elektrana je zabeležio skok cene u toku 2021. godine u iznosu od više od 50 evra po jednom megavat satu i taj trend je i dalje prisutan. Konkretno razlika u ovoj ceni u februaru 2022. godine u odnosu na februar 2021. godine iznosi 53 evra.

Da sumiramo, samo povećanje cene ugljen-dioskida u proteklom periodu je prouzrokovalo direktno povećanje proizvodne cene električne energije iz termoelektrana za 50 evra po jednom megavat satu, odnosno 25 evra iz gasnih elektrana.

GLAS: Da li očekujete da se evropske zemlje možda više okrenu nuklearnoj energiji?

JANKOVIĆ: Nuklearna energija sa jedne strane predstavlja najstabilniji izvor električne energije i sa aspekta zagađenja životne sredine veliki broj eksperata bi rekao da je u pitanju najčistija tehnologija, Međutim, sa druge strane priroda nuklearne tehnologije predstavlja visok rizik sa aspekta eventualnih posledica u slučaju havarija kao i sa aspekta skladištenja nuklearnog otpada.

Kako god bilo, na svetskom nivou posle havarije u Fukošimi doneseni su određeni zaključci u smislu postepenog gašenja nuklearnih elektrana u Evropi, pre svega u Francuskoj i Nemačkoj. Sada, nakon ovih događaja na tržištu električne energije sve glasnije se mogu prepoznati signali u smislu revidiranja ovih odluka.

Takođe, razvoj novih tehnologija doneo je i određene mogućnosti u smislu integracije tzv. manjih modularnih nuklearnih elektrana. U svakom slučaju region mora osluškivati signale iz razvijenih zemalja i biti spreman na promene u energetskom sektoru koje nam evidentno dolaze.

GLAS: U kontekstu klimatskih promjena posljednjih godina se sve više priča i o dekarbonizaciji. Da li obnovljivi izvori mogu zamijeniti fosilne i druge izvore energije i biti pouzdan izvor energije?

JANKOVIĆ: Dekarbonizacija energetskog sektora jeste jedan od tri osnovna principa na kojima je zasnovana energetska tranzicija i liberalizacija tržišta električne energije. Druga dva su decentralizacija i digitalizacija. Međutim dekarbonizacija se ne može ultimativno posmatrati i jednoznačno sprovoditi u energetskim sektorima u zemljama članicama evropske interkonekcije.

Dekarbonizacija mora uvažiti specifičnosti elektroenergetskih sistema i energetskih sektora u celini. Ova tema se ne može posmatrati iz pojedinačnih uglova. Recimo zamena konvencionalnih proizvodnih kapaciteta obnovljivim izvorima električne energije u tehničkom i tehnološkom smislu pravi razliku u inerciji elektroenergetskog sistema koja se defakto smanjuje sa porastom broja obnovljivih izvora, a koja ima direktan uticaj na stabilnost elektroenergetskog sistema i povećanu osetljivost na havarijske situacije.

Sa druge strane obnovljivi izvori, vetroelektrane i solarne elektrane, nisu upravljivi u smislu održavanja balansa u sistemu, kao što to jesu konvencionalni izvori električne energije - termoelektrane, gasne elektrane ili hidroelektrane, što će svakako dovesti do povećanja troška balansiranja elektroenergetskog sistema.

Odsustvo jasnog plana zasnovanog na širokom konsenzusu bi moglo u potpunosti da ugrozi siguran i stabilan rad evropske interkonekcije. Takođe, integracija obnovljivih izvora električne energije se ne može posmatrati samo kao nacionalni, odnosno izolovani izazov, već se nesumnjivo radi o regionalnom i panevropskom konceptu.

GLAS: Tržište električne energije teži ukidanju granica. Da li će i u kolikoj mjeri to na ovim našim prostorima dovesti do povećanja cijena električne energije?

JANKOVIĆ: Novonastala situacija nam je pokazala da će neminovno svi učesnici na tržištu električne energije morati da izađu iz određene zone komfora u kojoj su do sada bili i da će morati da optimizuju svoje poslovanje u skladu sa novim dešavanjima i trendovima na tržištu električne energije.

Trenutno okruženje utiče i na dalju liberalizaciju tržišta električne energije. Određene stvari će očigledno morati da budu revidirane “u hodu”, dok će se od pojedinih ciljeva sigurno odustati.

Kako bilo, dva ključna cilja ostaju i dalje strateški prioritet - centralizacija tržišnih procesa i stvaranje jedinstvenog evropskog tržišta, kao i integracija distributivnih korisnika na tržište električne energije.

Osnovni principi na kojima su zasnovana ova dva cilja se takođe neće menjati - dekarbonizacija, decentralizacija i digitalizacija, ali će način njihove implementacije sigurno biti modifikovan u odnosu na trenutak kada su oni kao takvi uspostavljeni.

Tržište električne energije teži ukidanju granica, ali i “čeka” nove učesnike. Model budućeg, savremenog tržišta u mnogome će zavisiti od aktivnog pristupa korisnika distributivne mreže. Ovde se pre svega misli na potrošače - kroz uloge “prosumera” ili aktivnog kupca, zatim skladišta električne energije, ali i veoma značajnu ulogu agregatora. Koncept elektromobilitija, koji je još na samom početku implementacije, već sada nagoveštava izuzetno jak uticaj na elektroenergetski sistem i tržište električne energije, kako u smislu povlačenja električne energije iz sistema, tako i u procesu njenog injektiranja u sistem.

GLAS: Šta bi mogao biti generalni zaključak?

JANKOVIĆ: Iz svega navedenog može se zaključiti da nastavak liberalizacije tržišta električne energije istovremeno predstavlja i priliku i pretnju po energetski sektor i tržište električne energije regiona jugoistočne Evrope. Jasno definisani strateški ciljevi i koordinacija unutar energetskog sektora, unutar ovog regiona predstavlja način kojim ćemo izbeći da nam se ostvare pretnje, odnosno način kojim ćemo iskoristiti prilike koje se nalaze pred nama u daljem procesu liberalizacije tržišta električne energije. Novi tržišni model bi svakako trebalo da omogući da budemo korak bliže ostvarenju koncepta društvene dobrobiti u elektroenergetskom sektoru.

Panika među kupcima

GLAS: Kako je i kada sve počelo?

JANKOVIĆ: Nagli skok cena u aprilu prošle godine je pogodio sve učesnike na tržištu. Najpre proizvođače i trgovce električnom energijom, a kasnije i samo kupce. Kupci su u početku bili bezbrižni, s obzirom na dugoročne ugovore. Međutim krajem 2021. godine, u periodu zaključivanja novih ugovora o snabdevanju, izuzetno visoke cene el. energije su napravile pravu paniku među kupcima. Ovako stanje je zahtevalo reakciju vlada i drugih odgovornih institucija, kako u zemljama u regionu, tako i u većini evropskih zemalja u smislu obezbeđenja određenih olakšica, a sve s ciljem kontrole rasta inflacije. Mere koje su preuzimale određene zemlje su bile različite, od privremenog ukidanja obaveza plaćanja PDV-a i drugih poreza do ograničenja cijena el. energije za krajnje kupce - kaže Janković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.