Filip Rodić, novinar: Zapad nije spreman na istu žrtvu kao i Rusija

- Teško je predvideti tačno kako će se stvari odvijati, a još je teže predvideti njihov tempo, jer se istorija očito ubrzava pred našim očima. Naravno, moguće je da se sve ovo loše završi i da novi svet bude mrtvorođenče, ali verujem da su veće šanse da porođaj bude uspešan - istakao je Rodić.

Kako kaže, iako je veliki mislilac Dragoš Kalajić još 2005. objavio knjigu “Rusija ustaje”, tada je još bilo nezamislivo da će samo deceniju kasnije ta zemlja intervenisati u Siriji i tamo, pomoću veoma malobrojnih snaga, poraziti američkog hegemona i njegove sluge. Ta operacija, ističe, bila je nezamisliva i samo nekoliko godina ranije, kada je počelo američko divljaštvo po Libiji, Siriji i još nekim zemljama.

- Sadašnji sukob u Ukrajini je nedvosmisleno stvar koju je Rusija želela da izbegne koliko god je to bilo moguće. Uopšte, Rusija nije želela nikakav sukob sa kolektivnim Zapadom i to je jasno bilo iz Putinovih govora i na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine i pred Generalnom skupštinom UN 2015. Rusija, međutim, nije spremna da se zarad mira samoukine. Zbog toga je jasno da je ovaj sukob u Ukrajini za Rusiju novi Staljingrad, odnosno borba na život i smrt i da ona mora izvojevati pobedu. To je gotovo izvesno, jer već vidimo da kolektivni Zapad nije spreman na istu žrtvu kao i Rusija i da je njihov odgovor polovičan, da nisu spremni na direktan sukob, nego samo na rat do poslednje kapi ukrajinske krvi. Što se Evrope tiče, ona će, po svemu sudeći, iz ovoga izaći ozbiljno oštećena i, vrlo je moguće, još zavisnija od Rusije. Na ozbiljna preslaganja ukazuje i slučaj saradnje Saudijske Arabije i UAE sa Kinom, stvaranje alternativnih sistema plaćanja i zamena SWIFT-a, gubljenje važnosti petrodolara i samog dolara kao globalne valute… Nespremnost SAD da ozbiljnije “zalegnu” za Ukrajinu dobar je signal i za Peking i njegove napore da vrati suverenitet nad Tajvanom, ali i za napetosti u Južnom kineskom moru. Interesantno je i da vidimo da prvi američki sused Meksiko odbija da se priključi sankcijama protiv Rusije, kao i velika većina država Južne Amerike, doskora neprikosnovenog američkog dvorišta -  naglasio je Rodić osvrćući se u nastavku ovog razgovara i na zapadne sankcije, ekonomski i medijski rat protiv Rusije, ali i na to kako bi sve ovo moglo uticati i na ove naše balkanske prostore.

GLAS: Predstavnici Evropske unije priznali su nedavno kako je u slučaju Ukrajine napravljeno mnogo političkih  grešaka, a jedna od njih je i obećanje ovoj zemlji da će ući u NATO iako se znalo da od toga nema ništa. Da li se radi o naknadnoj pameti ili pranju savjesti?

RODIĆ: Ne verujem da se tu radi o bilo kakvoj naknadnoj pameti, pranju savesti, niti grešci. Predstavnici Evropske unije, ako mislite na birokrate iz Evropske komisije, takozvane “vlade” EU, po mom dubokom uverenju predstavljaju kompradorsku elitu koja nema nikakvog demokratskog legitimiteta pošto nije izabrana na bilo kakvim izborima, nego postavljena “odozgo”.

Oni, a to je sada vidljivije nego ikada, ne zastupaju nikakve evropske interese, ili interese država iz kojih dolaze. Čak ni interese SAD, nego interese globalne oligarhije i američkog vojno-industrijskog kompleksa i “duboke države”.

Njihova ni na čemu realnom osnovana obećanja o članstvu Ukrajine u NATO-u bila su samo deo šireg napora guranja te zemlje u rat sa Rusijom, što je davnašnji plan koji je jasno iznet najkasnije u manifestu višedecenijske sive eminencije američke spoljne politike “Velikoj šahovskoj tabli”, knjizi Zbignjeva Bžežinskog iz 1997. godine.

GLAS: Da li biste se mogli složiti s onima koji smatraju da bi se predstavnici Kijeva i Moskve mogli vrlo brzo dogovoriti i postići neki mirovni sporazum, ali i da pojedine zapadne zemlje to u ovom trenutku ne žele i ne dozvoljavaju?

RODIĆ: Da, bez huškanja Ukrajine na rat sa Rusijom koji je, kao što sam već rekao, interes isključivo atlantističke elite, mir bi vrlo brzo mogao biti postignut. Čak sam uveren da ovog sadašnjeg rata bez tog huškanja ne bi ni bilo, jer je mir zapravo postignut još 2014. i 2015. godine potpisivanjem sporazuma iz Minska.

Ta dva sporazuma bila su odlična osnova za postizanje dugotrajnog rešenja za probleme u vezi sa Ukrajinom, ali ih kijevska hunta nije poštovala i primenjivala. Pod pritiskom kolektivnog Zapada, to je više nego jasno. Tu se vraćamo i na Vaše prethodno pitanje - odbijanja da se primene sporazumi iz Minska su samo još jedan deo slagalice guranja Ukrajine u rat, kao što je to bilo i isprazno obećanje o članstvu u NATO-u ili Evropskoj uniji.  

GLAS: Sve ovo prati i ekonomski rat koji su zapadne zemlje pokrenule protiv Rusije. Da li situaciju oko Ukrajine Amerika koristi i za neke druge geopolitičke igre i ciljeve, prije svega u Evropi?

RODIĆ: Moj odgovor je potvrdan. Sadašnji ekonomski rat nikako ne odgovara Evropi i ona će, to je neizbežno i jasno kao dan, biti njegova najveća žrtva, veća od Rusije iz mnogo razloga, od kojih ću sada pomenuti samo jedan - energetiku. Za razliku od Evrope, Rusija ima alternativna tržišta za svoje energente, u prvom redu Kinu, čiju je žeđ za energijom već sada teško ugasiti.

Kada bi Putin bio zaista zlonameran i u ovoj situaciji zatvorio priliv gasa Evropi, a Rusija pokriva oko 40 odsto evropskih potreba za gasom, Stari kontinent bi mogao samo da se uvede u stanje hibernacije.

Alternativa snabdevanjem američkim tečnim gasom, pored toga što je znatno skuplja, je trenutno i potpuno nerealna, jer niti postoji dovoljan broj tankera, niti Evropa raspolaže dovoljnim brojem terminala za preuzimanje tog gasa. Po nekim procenama, za izgradnju tih kapaciteta, mislim i na tankere, i na terminale, bilo bi potrebno najmanje deset godina. Američki interes je obuzdavanje Evrope koja je počela previše da se emancipuje u odnosu na svog transatlantskog partnera, odnosno gospodara. Tu u vidu treba imati i stari geopolitički košmar atlantista - stvaranje savezništva dveju najjačih kontinentalnih sila u ovom regionu, Rusije i Nemačke.

GLAS: Da li ovaj ekonomski rat polako postaje i obrazac po kojem će se Zapad i NATO u budućnosti obračunati sa drugim neposlušnim zemljama, a tu prije svega mislim na Kinu, koja sve ozbiljnije upozorava na stvaranje nekog pandana NATO-u u Indopacifiku?

RODIĆ: Mislim da ne. Mislim da se ovde radi pre svega o pucanju u sopstvenu nogu kolektivnog Zapada. Verujem da će se ova strategija pokazati, a već smo na dobrom putu da se to desi, kao potpuno neuspešna. Skrenuo bih vam samo pažnju na dve stvari. Da su vladari Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata odbili da se predsedniku SAD Džozefu Bajdenu uopšte jave na telefon. Da te dve zemlje odbijaju da svoju proizvodnju nafte prilagode američkim interesima i očuvaju dogovor koji o tome imaju sa Rusijom.

Druga stvar je gotovo izvestan dogovor Rijada i Pekinga da trgovinu naftom nastave da obavljaju u juanima, umesto u dolarima, što je bilo jedno od sredstava američke kontrole. Pokazuje se da je ekonomski rat sankcijama bio moguć samo protiv slabih i izolovanih država poput Srbije ili Kube. Ta politika je svoju nemoć pokazala već i spram Irana, a i sada protiv Rusije. Priključiti tome i Kinu bilo bi nezamislivo. Na kraju bi ispalo da su SAD i Zapad uveli sankcije samima sebi.

GLAS: Utisak je i da nikada ni veći medijski rat nije pokrenut, ali i jedna rusofobija koja se pretvara u klinički oblik. Kažnjavaju se ruski sportisti, dirigenti i omalovažava ruska kultura. Kuda sve to vodi, da li svijet, kolektivno gledajući, klizi kao jednom sveopštem ludilu?

RODIĆ: Zapad klizi prema ludilu, a ne svet. Veliki, najveći deo sveta je i dalje zdrav. Ne mislim tu samo na aktuelnu rusofobiju koja, istini za volju, nije ništa baš tako novo na Zapadu. Mislim na ceo komplet takozvanih “zapadnih vrednosti” koje se svetu nameću već nekoliko decenija, a što je poslednjih godina samo intenzivirano.

Rusija je samo još jedna žrtva zapadne “kulture poništavanja. Pre Rusije na Zapadu je meta bio, a i dalje je, beli hrišćanski heteroseksualni muškarac. On je proglašen za najveće zlo i za krivca svih svetskih nedaća. On je taj koji se “poništava” na prvom mestu.

GLAS: Iz Ukrajine je do sada izbjeglo oko tri miliona ljudi. Pojedini evropski političari kažu kako to nisu obične izbjeglice, već Evropljani.

RODIĆ: Ja bih rekao da su upravo to obične izbeglice, za razliku od migranata iz Afrike, sa Bliskog istoka ili iz Centralne Azije. To su ljudi koji su krenuli utočište da traže u državama najbližim svojoj i čiji će se najveći deo vratiti kući po završetku rata.

GLAS: Pojedini analitičari upozoravaju kako Njemačka i još neke evropske države prihvatom ovih nesrećnika, u stvari, žele da riješe pitanje nedostatka radne snage u svojim zemljama?

RODIĆ: Ne bih se složio s tim. Te države jeftinu radnu snagu već decenijama nalaze na drugim mestima - u Africi i Aziji. Zamena stanovništva, što je fenomen na koji već decenijama upozoravaju brojni zapadni mislioci i političari, i to ne samo sa desne strane političkog spektra nego i sa levice, poput višedecenijske ikone Komunističke partije Francuske Žorža Maršea, nema za cilj da samo jednog belog hrišćanskog heteroseksualnog muškarca zameni istim takvim, samo drugim.

Njima su potrebni ljudi iskorenjeni iz svoje kulture, tradicije i zemlje koji dolaze sa drugih kontinenata. Cilj oligarhije nije da pod sobom imaju ljude, slobodne i misleće pojedince, nego bezlične potrošače. Za to su im potrebni iskorenjeni ljudi ubijenog identiteta, i to ne samo nacionalnog, ili verskog nego i polnog.

GLAS: Kako će sve ovo u vezi sa Ukrajinom, te Rusijom i Amerikom, uticati i na ove naše balkanske prostore?

RODIĆ: Verujem da će se trend američkog uzmicanja nastaviti i da ćemo to videti i u svom regionu. Paradiranje vojnom tehnikom i vojnicima po BiH je, uveren sam, samo marketinški potez da se prikaže nekakvo prisustvo i kaže: “Mi smo tu”, ali treba imati na umu da su to isto govorili i Zelenskom sve dok se nisu zakotrljali točkovi ruskih tenkova.

Marketing je i sadašnja priča u vezi sa prijemom samoproglašenog Kosova u NATO. To nema nikakvog praktičnog smisla jer je, u krajnjoj liniji, NATO već na Kosovu i Metohiji.

Kratkoročno, verujem da će se pritisak na Srbiju i Srbe, a tu mislim i na Republiku Srpsku i naš narod u Crnoj Gori, u narednom periodu pojačati do nivoa nepodnošljivog, ali verujem i da to moramo da izdržimo, da iskušenje neće biti veće nego što možemo da istrpimo.

Dugoročno, preporučio bih, na primer, kosovskim Albancima da uče na tuđem iskustvu, pogledaju šta se desilo sa doskorašnjim američkim saveznicima u Avganistanu ili sa Kurdima u Siriji i Iraku i, umesto da računaju na nekakvo članstvo u NATO-u, se vrate za pregovarački sto i pokušaju da postignu nekakav sporazum sa Srbima.

Globalistički vampir

GLAS: Kako gledate na nedavnu posjetu samoprozvanog francuskog ljevičara Bernara Levija Odesi, gdje se susreo sa ukrajinskim nacionalistima?

RODIĆ: Sasvim očekivan potez jednog od najvećih svetskih ratnih huškača i zvaničnog filozofa globalizma. Njemu je tamo prirodno mesto. On je mirođija u svakoj atlantističkoj čorbi. Više me čudi što nema Kristijan Amanpur, nama dobro poznate novinarke Si-En-Ena, nego što je on tamo i od društva u kojem se on tamo kreće. Nije bivši komandant neonacističke formacije njemu neprirodan partner. Nisu mnogo bolji bili ni oni sa kojima se susretao u Sarajevu i veličao ih. Bernar-Anri Levi je jedan globalistički vampir koji se hrani ljudskom krvlju i bez nje ne može da postoji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.