Danijela Sremac, osnivač i predsjednik Srpskog instituta u Vašingtonu: Srpska spremna za budućnost i napredak

- RS je prva u regionu sa kojom je Babson fakultetom, jedan od najpoznatijih fakulteta u Americi, potpisao pismo namjere i njime će Srpska da pokaže koliko vredi i želi, više nego što bi to i jedan drugi lobista mogao pokaže. Uprkos tome što je Srpska mala i sa velikom nezaposlenošću, ona je prva koja počinje ovaj proces - naglašava Sremac.

Ističe da je za Srbe veoma važno da njihovi predstavnici budu prisutni u Vašingtonu i napominje da Srpski institut jedna vrsta mosta koji spaja srpsku dijasporu sa maticom, ali i institucija čiji je zadatak da se čuje glas srpske zajednice u SAD, ali i prezentuju te kada god trebe i zaštite interesi Republike Srpske i Srbije.

* GLAS: Jedan od ciljeva Srpskog instituta u Vašingtonu je da se čuje glas srpskog naroda na tom području i šire. Šta je postignuto na tom polju?

SREMAC: Veoma je teško osnovati instituciju u Vašingtonu koja će da bude usmerena na dijasporu jer to zahteva, između ostalog, određenu finansijsku podršku. Kada je neka etnička grupa prisutna u Vašingtonu to joj omogućava da ima veliki uticaj na tamošnju vladu, ali ako je okupljena u jednu grupu. Američki sistem drugačije funkcioniše u odnosu na Balkan i često je bilo teško da objasnim kako Vašington funkcioniše ljudima u srpskoj vladi. Na Balkanu u principu onaj koji je na vlasti je najbitniji i sve nekako ide preko njih. Ispod njih je veoma malo ljudi sa autoritetom koji mogu nešto da preuzmu tako da nerijetko stvari dugo čekaju da budu riješene ili stagniraju. U SAD je druga priča. Čitava birokratska struktura Vašingtona kao na talasu nosi predsjednika. Svako zna svoj posao i ima autoritet da to sprovede. Organizovani građani, u odnosu na građanina, imaju veće šanse i uticaj na američku vladu. Nama Srbima je to trebalo u dijaspori jer je mnogo važno biti prisutan u Vašingtonu. Prošle godine smo bili u Srbiji i Banjaluci gdje smo se sastali sa predsjednikom RS da vidimo šta možemo da zajedno radimo. Jedan od zadataka Srpskog instituta je da bude vidljiv na raznim dešavanjima koja se organizuju u Vašingtonu, prvenstveno na panelima i na skupovima na kojima su, među glavnim temama, one koje se odnose na Balkan, ili pojedinačno na Srbiju i BiH. Predstavnici Srpskog instituta tu su dali svoj puni doprinos da se čuje i "druga strana" i doprinese uklanjanju predrasuda o Srpskoj i Srbiji. Veoma je važno biti na takvim skupovima jer tada imate jedinstvenu priliku da učestvujete u tim razgovorima i kažete kako stvari stoje sa vaše tačke gledišta.  

* GLAS: Koliko je takav pristup važan za srpski narod i njihove predstavnike u Vašingtonu, ali i za Srbe u matici?

SREMAC: To je veoma važno. Može se slobodno reći da imam duplu ulogu. Prvo naši ljudi u dijaspori često ne znaju šta se dešava na ovim prostorima, odnosno u matici i samim mojim prisustvom, odnosno time što dolazim u Srbiju i Srpsku dobijaju informacije. Deo aktivnosti Instituta je da radimo i sa studentima da objasnimo kako Vašington radi, da budemo prisutni na pomenutim forumima i panelima da predstavimo perspektive srpskog naroda u BiH i Srbiji, Kosovu i gde god žive. Da budemo povremeno prisutni i u američkom Kongresu i da se vidimo sa članovima i objasnimo naše perspektive, damo neku knjigu ili informacije na papiru i da budemo prisutni na način da neko iz Amerike iz nekih akademskih institucija ima kome da se obrati. Drugačije se gleda na ambasade. Aktivni smo i kada se angažuju brojne akcije. Kada su se Bošnjaci u Americi suprotstavili tome kada je u Ujedinjenim nacijama srpski hor pevao pesmu "Marš na Drinu", prva i jedina institucija koja je napisala pismo objašnjavajući da je to jedna tradicionalna pesma koja ne treba da predstavlja problem, bio je Srpski institut.

* GLAS: Koliko se zapravo čuje srpski glas i što je istina i potreba srpskog naroda?

SREMAC: Naše delovanje je na tom putu. Najvažniji projekat za budućnost srpskog naroda na Balkanu, da mladi ne bi odlazili u inostranstvo, trenutno je poslovni projekat kroz koji se organizuju određene privredne zone na Balkanu koji nude novu budućnost i prosperitet. Uverena sam da je to veoma važno jer otvara nova vrata Srbiji i Republici Srpskoj i zadovoljna sam onim što je do sada učinjeno. Najviši zvaničnici vlasti u RS takođe rade dobar posao na promociji Srpske izvan njenih granica. Uprkos tome što je Srpska mala i sa velikom nezaposlenošću, ona je prva koja počinje ovaj proces i spremna je da gleda na budućnost. Srpski institut okuplja najveću bazu podataka naših ljudi u dijaspori. Potrebno je stvoriti mrežu naših ljudi koji znaju posao i koji bi pomogli razvoju.

* GLAS: Koliki je značaj lobiranja u svijetu, konkretno u Vašingtonu, danas? Da li su toga svjesni u RS i Srbiji?

SREMAC: Republika Srpska je možda svesnija i čak je bila i tokom rata. Na Balkanu u principu postoji ubeđenje da je sve u novcu, a nije uopšte tako. Mora, naravno, da postoji neki nivo finansijske podrške, ali je više u pitanju da se cilj postavi i sprovede u pravom "tajmingu". Možete da date nekoj firmi i milion dolara za lobiranje i da vam kao "otvori vrata", ali onda se postavlja pitanje šta ćete da kažete kada se otvore ta vrata. Više je, dakle u pitanju, to da se kreira imidž. Moja knjiga pod nazivom "Srce Srbije: turneja kroz kulturu" je prva knjiga te vrste u Americi i sve se rasprodalo. Postoje namere jedne televizijske kuće da ta knjiga bude napravljena kao putopis o Srbiji i RS. I to ću i da uradim i milioni Amerikanaca će prvi put vidjeti šta nudi Srbija. Mnogi investitori i ne znaju gdje je "ta Srbija ili Srpska". Taj imidž se stvara polako sa dobrim ljudima. Ovde svi žele brza rešenja i da sve desi preko noći, ali stvari, jednostavno, tako ne funkcionišu. To mora da se gradi, kao i ljudski odnosi.

GLAS: Kakvo je danas opšte mišljenje o Balkanu u SAD?

SREMAC: Veliki dio običnog sveta ne zna ni gde je Balkan. Kada je prošao rat i kada se to "skinulo" sa malih ekrana, posle nekoliko godina ljudi zaborave. Od onih uticajnih ljudi, koji su na tom nekom svom stavu i zasnovali karijere, i dalje imaju i ideju o genocidu nad Bošnjacima i da su Srbi loši momci. Oni to i dalje drže jer, u principu, ako je neko stvorio karijeru na bazi te ideologije, neće sada to da promeni. Do koje mere to utiče na današnju politiku, utiče, ali ne koliko neprisutnost. Imamo mnogo toga što možemo da uradimo da popravimo takvo shvatanje.

* GLAS: Šta se može uraditi?

SREMAC: Pismo namere o saradnji na uspostavljanju grada preduzetništva, koji su potpisali premijer Srpske Željka Cvijanović i direktor specijalnog projekta preduzetničkih gradova Babson fakulteta iz Bostona Šanker Singham je odlična stvar. Babson je jedan od najpoznatijih fakulteta u SAD koji se bavi razvojem preduzetničkih inicijativa, a glavni cilj ovog projekta je uspostavljanje povoljnog poslovnog ambijenta za domaće, ali i za strane investitore. RS je prva u regionu sa kojom je potpisano ovakvo pismo namere i njime će da pokaže koliko vredi i želi, više nego što bi to i jedan drugi lobista mogao pokaže. Taj korak pokazuje da je Srpska spremna za budućnost i napredak. To ide kontra od onih koji smatraju da je Srpska unazađena i nacionalistička. Ako je potpisala pismo namere sa jednom američkom institucijom u kojoj su eksperti za preduzetništvo razbijeni su argumenti koji počivaju na predrasudama. Stvaranje dobrog imidža i potpisivanje ugovora o saradnji sa bitnim institucijama u SAD je svakako naše, ali i "oružje" u rukama Srpske u borbi protiv omalovažavanja i predrasuda.

Saradnja

* GLAS: Kako sarađujete sa udruženjima Srba iz Srbije i Srpske te sa predstavništvom Srpske u Vašingtonu?

SREMAC: Šefa tog predstavništva Obrada Kesića poznajem više od 24 godine i veoma smo bliski prijatelji i drago mi je što se on nalazi na čelu Predstavništva Srpske. Zajedno radimo na mnogim stvarima, a on je i specijalni savetnik za institut. Ta saradnja je bliska, pozitivna i jaka i stalno smo na panelima koji se organizuju u Vašingtonu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.