Bratislav Živković, pomoćnik selektora fudbalske reprezentacije Srbije: Jedan čovjek je promijenio sve

Kada više nisu znali gdje da okrenu i šta da urade kako bi prodrmali učmali reprezentativni fudbal odgovorni sa Terazija 35 pozvali su u pomoć često preskakanu legendu. Kamo sreće da su to učinili bar koju godinu ranije. Ipak, što naš narod kaže bolje ikad nego nikad. A narod nije slijep... Dosta mu je bilo selektora sa oskudnim nivoom znanja, harizme, pa čak i rječnika. Dosta im je bilo bjesomučnog slušanja ustaljenih fraza da je lopta okrugla, da ne bi ništa pričali unaprijed, ponavljali kako danas svi igraju fudbal... Svi, ali ne i tim koji oni predvode. Ne bar na onom nivou za koji objektivno ima kvalitet. I onda je došao čovjek koji je nekoliko mjeseci prije dolaska na klupu javno govorio da će, ukoliko dobije priliku, napraviti revoluciju i fudbal vratiti u centar zbivanja. Odlazak u Katar se nekako podrazumijevao u njegovim istupima. Bilo je to pomalo i ludo znajući anamnezu “orlova” poslije beogradskog debakla od Škotske i još jednog neodlaska na Evropsko prvenstvo. Zato bi 3. mart 2021. godine mogao da ostane zlatnim slovima upisan u almanahe srpskog fudbala. Tog dana je kormilo napola potopljenog broda preuzeo Dragan Stojković i od tada više ništa nije isto. Veliki majstor je oko sebe okupio ljude sa imenom i prezimenom, stavio znak stop za mešetare, te krenuo da stvara nešto novo. Od raštimovanog orkestra u kome je svaki član svirao za sebe, preko noći je napravio ansambl koji je nepunih devet mjeseci kasnije imao nezaboravnu izvedbu na stadionu “Svjetlosti” koja mu je otvorila put među 32 najbolja svjetska sastava. Zato nije ni čudo što ga sve do jedan fudbaler i najbliži saradnik hvale na sva zvona.

- Može da zvuči neverovatno, ali jedan čovek je promenio sve. On je vođa, od njega sve kreće. Imao sam čast da i ranije sarađujem sa njim, znao sam šta može, kakvo znanje i harizmu poseduje. Neverovatno je hrabar i pun samopouzdanja, a sve to preneo je na nas, posebno na igrače. Svi znamo kako je bilo ranije, momci su se bukvalno preporodili i izvukli iz sebe ono najbolje. Skinuo im je pritisak sa leđa, dao jednu vrstu slobode na terenu i prvog dana im rekao da vidi Srbiju tamo gde su Nemačka, Italija, Portugalija, Španija... Nije želeo da prihvati da nemamo kvalitet. Takvim stavom za jedan dan je promenio odnos igrača, a to se videlo već u prvom meču protiv Irske. Gubili smo, ali se nismo predali. Upisali smo prvu pobedu uz fantastičan pristup koji nismo promenili do kraja - rekao je u intervjuu za “Glas Srpske” član stručnog štaba Dragana Stojkovića, Bratislav Živković.

GLAS: Da li su se malo slegli utisci poslije povratka u realni svijet nakon nekoliko dana slavlja?

ŽIVKOVIĆ: Činjenica je da smo uradili nešto mnogo veliko i mnogo važno i to na fantastičan način pobedom protiv jedne od najboljih reprezentacija na svetu, pred 60.000 njihovih navijača, nadoknadivši golom minusa od drugog minuta. Međutim, nije bilo preteranog slavlja. Najveće se desilo u svlačionici po završetku meča. Onda smo mi iz stručnog štaba seli u hotel sa Dikom Stojanovićem i razgovarali do pet, pola šest ujutru. Nismo mogli da spavamo od adrenalina, prepričavali smo svaki detalj utakmice i ovog putovanja kroz kvalifikacije, ali nije bilo nekog ludovanja. Ne bih da zvučim prepotentno, ali svi smo verovali u ovakav rasplet i za nas to nije bilo iznenađenje.

GLAS: Da li ste na prvom okupljanju vjerovali da su ovakav rezultat, a prije svega način igre mogući i realni?

ŽIVKOVIĆ: Zaista jesmo. Svi su bili skeptični, javnost, navijači... U Srbiji imate mnogo onih koji ne veruju, delom i zbog svih razočarenja koja su pratila reprezentativni fudbal. Međutim, nije teško bilo da se to promeni. Momci su bili posvećeni 300 odsto, želeli su da naprave ovako nešto. Selektor je postavio pravila, a oni su ih se slepo pridržavali. Hvaliću ih do kraja života, jer su dali sve od sebe da skinu sve one etikete koje su dobili - da nisu patriote, da na okupljanje dođu kako bi se provodili... Ne mogu da pričam o nečemu što ne znam, ali je lako moguće da je bilo svega ranije. Sada je potpuno drugačije, verujte mi, za sve ovo vreme nismo imali nijedan jedini problem, ni najmanji nesporazum. Piksi je vrlo relaksiran po nekim pitanjima, ali naravno neka pravila moraju da se poštuju. Za one neposlušne, zna se - vrata su tamo, možete da izađete. U suprotnom, ako ste ovde, morate da se ponašate kao ljudi, reprezentativci jer predstavljamo državu.

GLAS: Da li ste i vi stekli utisak da biste u neku ruku bili heroji čak i da Aleksandar Mitrović nije postigao gol u 90. minutu?

ŽIVKOVIĆ: Složiću se sa vama. Sigurno bi stigle pohvale i da nismo pobedili. To se desilo nakon nesrećnog remija u Dablinu, svi su nam rekli da žele takvu Srbiju. Želimo je i mi iz stručnog štaba. Selektor uporno ponavlja da nije važna samo pobeda, nego i način na koji to činite. Hoćemo da ostavimo utisak, da iza nijedne pobede ne stoji zapeta. Mislim da smo uspeli i jedno i drugo, jer smo nadigrali sve rivale, a naročito Portugalce na njihovom terenu. Niko ne može da kaže da smo se provukli!

GLAS: Fudbal je ponovo pokazao da je sport broj jedan u Srbiji. Euforija je zavladala među srpskim življem u svim krajevima svijeta, čini se i jače nego kada vaterpolisti, odbojkaši pa čak i košarkaši donesu medalju.

ŽIVKOVIĆ: To verovatno nije pošteno prema ostalim sportovima, ali je činjenica da je tako. Ali nije to slučaj samo u Srbiji, nego u najvećem delu sveta.

GLAS: Možete li našim čitaocima da otkrijete bar jednu anegdotu ili rečenicu iz pripreme pred ključni meč u Lisabonu.

ŽIVKOVIĆ: Između ove dve selekcije nema velikih tajni. Znali smo da su oni slabiji kada im oduzmete loptu i naterate da se brane. U suprotnom su jako, jako opasni. Selektor od prvog dana pažnju posvećuje nama i učinio je sve da im postavkom igre i izborom igrača ne dozvoli kontrolu lopte. Rekao je momcima da igraju pas igru, da guraju loptu, pa ako ne može napred da je vraćaju nazad. Onda se malo i našalio, rekao je da je u krajnjem slučaju vrate Predragu Rajkoviću i da on počne driblati kao protiv Azerbejdžana, kako bi ga poslao u bolnicu (smijeh). To je naravno opustilo atmosferu.

GLAS: Da li je ostanak Aleksandra Mitrovića bio dio taktike ili snažni napadač zbog virusa nije bio spreman za 90 minuta.

ŽIVKOVIĆ: I jedno i drugo. Još jedna rečenica mi je ostala u sećanju. Piksi je na poslednjem sastanku rekao da nije važno prvo poluvreme. I to su momci shvatili. Primili smo gol u drugom minutu, ali su oni nastavili kao da se ništa nije desilo. Razbili smo ih u ostatku prvog dela, izjednačili, a onda smo procenili da je najbolje da uđe Mitrović umesto Nemanje Gudelja koji je imao žuti karton. Sergej Milinković Savić se spustio u sredinu kod Saše Lukića, a na našu sreću Mitar postigao gol. Životno pravilo je da, ako se plašite nečega sigurno nećete da napravite uspeh. Treba da postoji respekt, ali je ključna vera u sebe.

GLAS: Stanislav Karasi je prije nekoliko dana rekao da je možda i najveća Piksijeva vrlina što ne dozvoljava da mu se neko miješa u posao i sastavlja reprezentaciju. Slažete li se sa tim?

ŽIVKOVIĆ: Opet kažem, ne znam da li je toga bilo ranije, ali se spekuliše da jeste. Ono što znam je da na Piksija niko ne može da utiče. Sam donosi odluke ko će da igra, koga će da pozove. Mislim da su ovi momci što igraju najbolji od najboljih. On je taj koji seče i koji stoji iza onoga što radi.

GLAS: Selektor i igrači govore da ova selekcija nema limite. Šta možemo da očekujemo u Kataru?

ŽIVKOVIĆ: Imamo temelj na kome možemo da gradimo optimizam. Naše je da nastavimo da radimo i težimo ka dobrom rezultatu. Ali mogu da kažem da ova ekipa ima veliki potencijal. Za koliko je to videćemo, ali mislim da je početak jedne lepe priče.

GLAS: Koga biste voljeli za rivala na Mundijalu?

ŽIVKOVIĆ: Iskreno, nisam ni razmišljao o tome. Koga god da dobijete morate da igrate. Želja svih nas je da igramo sa najjačim. Izborili smo se za to, siguran sam da ćemo sa svima moći da se nosimo, ako nastavimo ovako da radimo. Ne sumnjam da će biti tako, jer možemo mnogo toga da uradimo u narednih desetak godina!

Hvala Srpskoj

GLAS: Koliko vam znači podrška navijača iz Republike Srpske?

ŽIVKOVIĆ: Imam mnogo prijatelja poput Vladana Grujića i Vinka Marinovića sa kojima sam delio fudbalski hleb. Pored toga i dosta prijatelja sa vaše strane Drine, mnogi su mi čestitali... Dobio sam i video-snimke slavlja iz Banjaluke, što me je jako dirnulo. Znam koliko volite sportiste i reprezentaciju i mogu da samo da kažem jedno veliko hvala. Nadam se da ćemo vas obradovati još mnogo puta.

Svakom po zaslugama

GLAS: Primjetno je da među igračima vlada sjajna atmosfera. Možete li da nam otkrijete jednu pričicu koja oslikava zajedništvo?

ŽIVKOVIĆ: Uh, stvarno ih je bilo mnogo za ovih devet, deset meseci, Svaki dan je neko drugi na tapetu, što bi rekli kako se situacija namesti. U Portugalu je to sasvim slučajno bio Predrag Rajković. Filip Mladenović je po dolasku u hotel došao da se pohvali da je zadužio ključeve sjajnog apartmana, a Rajković je na to odgovorio da je dobio sobicu koja ne liči ni na šta. Onda je Fića rekao nešto u stilu: “Slušaj, Rajko, sve po zaslugama.” opet aludirajući na grešku koju je napravio protiv Azerbejdžana. Ima mnogo stvari koje bi mogle da se pričaju, ali je suština svega da su momci vrlo opušteni i pre svega sjajni ljudi, okupljeni na istom zadatku.

Pakao u baražu

GLAS: Pogled na 12 selekcija koje će se boriti za tri vize kroz baraž je zaista zastrašujući. Jeste li srećni što ćete u martu igrati prijateljske utakmice?

ŽIVKOVIĆ: Ukoliko vam se u životu desi da imate šansu za nešto veliko zgrabite je odmah, nemojte da čekate. Mi smo našu šansu iskoristili i eto sada mirno spavamo (smijeh). Stvarno je pakleno sito u baražu. Italija me iznenadila što nije overila vizu, tu su naravno “naši” Portugalci, Ukrajina, Turska, Rusija... Gledajući iz ove perspektive, mnogo je lepše okupiti se i igrati dva prijateljska meča, nego biti pod tenzijom. Dve utakmice u četiri dana nijednoj selekciji na svetu nisu lake, posebno ako nemate pravo na grešku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.