Branko Milanović, ekonomista za "Glas Srpske": Evropa će preživjeti krizu, ali vlade neće

Da li ove države mogu ekonomski i finansijski "preživjeti" ova neizvjesna vremena? Svjetski poznati ekonomista i profesor na Gradskom univerzitetu u Njujorku Branko Milanović smatra da ipak mogu, ali ostavljajući kao jednu od mogućnosti da u određenim zemljama ipak dođe do određenih političkih previranja i socijalnih nemira.

- Reč "preživeti" možda je suviše oštra. Mislim da je bolje pitanje koliko će to biti politički lako i izvodljivo, bez "padanja" vlada i većih građanskih nereda. Prisetimo se 1970. godine i političkih potresa zbog teške ekonomske situacije i stagflacije. Znači, moguće je da dođe do određenih političkih "pretumbacija", ali ne značajnih. Jedna će vlada pasti, druga će doći. Mislim da će zemlje Evropske unije uspeti da sve ovo ekonomski prežive, jer ne treba zaboraviti da se radi o uglavnom bogatim državama, tehnološki moćnim i sposobnim da u dužem vremenskom roku prave konverziju ruskih energenata sa drugim. Taj posao oko energenata neće biti nimalo lak i verovatno to pitanje neće uspeti u potpunosti da reše do početka ove zime, ali isto tako sam ubeđen da će oni naći načina da izvrše taj zaokret od ruskih energenata. Mislim da je to pitanje samo vremena - kaže u intervjuu za "Glas Srpske" Milanović, kojeg je londonski magazin "Ekonomist" opisao kao "vodećeg svjetskog eksperta za pitanje nejednakosti".

U nastavku ovog razgovora Milanović, kojeg nobelovac Džozef Štiglic opisuje kao naučnika koji je "postavio temelje za teorijski zasnovano istraživanje globalne nejednakosti", a ekonomska zvijezda Toma Piketi njegove akademske radove naziva "fascinantnim", iznio je svoje viđenje kakva sudbina čeka Rusiju, da li će otvoreni globalni procesi dovesti do većih nejednakosti u svijetu, ko će njima biti najviše pogođen, o poljuljanoj moći Amerike i njenom najvećem konkurentu Kini, ali i da li neoliberalni kapitalizam postaje prošlost.

GLAS: Kakve će biti dugoročne posljedice sankcija koje je Zapad uveo Rusiji? Utisak je da ona, bar za sada, ne osjeća u toliko značajnoj mjeri negativne posljedice ovih kazni?

MILANOVIĆ: Sankcije koje su uvedene treba posmatrati u tom nekom vremenskom horizontu. Zapadne zemlje su već dobro pogođene ovim sankcijama koje su uvele. Tokom zime će biti najkritičnije, a verujem da će određenih negativnih efekata biti i tokom naredne godine. S druge strane, Rusija je za sada uspela da očuva svoj finansijski sistem, iako je imala ogromne gubitke u novcu koji je ruska Centralna banka imala u zlatu i deviznim rezervama. Ne treba zaboraviti ni da je ruskim kompanijama i oligarsima zamrznuta velika količina novca. Većina tih sredstva je blokirana širom zapadnog sveta. Posmatrano na duži rok, mislim da će Rusija da se susretne sa velikim ekonomskim problemima, jer neće moći da dođe do novih tehnologija. Avionski saobraćaj sve teže funkcioniše. Problem je i sa željezničkim. Automobilska proizvodnja polako staje i gasi se. Znači, gledano dugoročno, Rusija će se susretati sa sve više problema, koje će teško rešavati.

GLAS: Da li će sve ovo što se danas dešava dovesti do još većih nejednakosti u svijetu, te ko će to najviše osjetiti na svojoj koži?

MILANOVIĆ: Oni koji sve ovo najviše osete na svojoj koži su obični ljudi koji nemaju veze ni sa jednom od strana ovog sukoba. Niti sa Zapadom, niti sa Rusijom. Tu pre svega mislim na ljude iz siromašnih zemalja Azije, pogotovo Afrike, jer su najdirektnije pogođeni na dva izuzetno osetljiva mesta. To je porast cena hrane i energenata. Pogledajmo zemlje na Bliskom istoku, osim, recimo, Egipta, koji je relativno ekonomski i finansijski stabilna država. Ostale zemlje će biti pogođene strahovitom inflacijom. Hrana i energenti predstavljaju tri četvrtine izdataka građana ovih država. Zbog toga su te države izložene i velikoj socijalnoj nestabilnosti i političkim previranjima.

GLAS: Da li je u ovakvim okolnostima moguće voditi "zelenu ekonomiju", s obzirom na krizu oko energenata?

MILANOVIĆ: To je ogroman problem. U principu sam za "zelenu ekonomiju", jer bi se na taj način energenti manje trošili, razvijala tehnologija i planeta manje zagađivala. Ali sam protiv verovanja da je moguće da neka ekonomija ili društvo svesno smanjuje svoju potrošnju i društveni proizvod. To nikako ne treba raditi žrtvujući privredni i ekonomski rast. Insistiranje na takvim nekim romantičarskim vizijama udaljuje nas od konačnog cilja. Moraju se donositi kompromisna i realna rešenja.

GLAS: Kakvo je trenutno ekonomsko stanje u SAD?

MILANOVIĆ: Postoji dilema da li je ona u recesiji ili ne. Ali, ono što je očigledno - jeste da je inflacija postala veoma visoka i zabrinjavajuća, jer nje u ovim razmjerama nije bilo u poslednjih 40-ak godina. To je trenutno najveći problem, jer se ona nekada kretala između nule i četiri odsto. Sada je to mnogo više, dvocifrena je brojka, pa se oni mlađi pitaju šta se dešava, jer nisu navikli na ovaj rast cena.

GLAS: Amerika je svoju moć izgradila i na dolaru, kao svjetskoj rezervnoj valuti. Posljednjih godina učešće ove valute u svjetskim rezervama je sve manje. Sukob u Ukrajini je samo dodatno ugrozio globalni položaj ove valute. Da li je proces dedolarizacije uzeo maha, te šta bi to značilo za SAD?

MILANOVIĆ: Kada bi zaista došlo do toga da dolar izgubi trenutnu poziciju vodeće svjetske rezervne valute, bio bi to veliki udarac za Ameriku. Sposobnost nekoga da štampa novac i da za taj komad papira širom sveta kupuje robu i usluge velika je privilegija kojom se ostvaruje globalna moć. Mislim da Kina trenutno u svom posedu ima oko 1.000 milijardi vrednih američkih obveznica. Da li je proces potpune dedolarizacije moguć - ne verujem. Istina, učešće dolara u svetskim transakcijama i deviznim rezervama pada, ali ne u tolikoj meri. Ankara i Moskva su dogovorili da se ruska nafta plaća u rubljama, ali sve to trenutno nije dovoljno da ugrozi trenutni status i moć dolara. Da bi do toga došlo, trebalo bi da se dese izuzetno krupni geopolitički potresi u svetu. Podsetio bih da je dolar kao rezervna svetska valuta uveden nakon Drugog svetskog rata.

GLAS: Da li su zemlje BRIKS-a dovoljno jake da otvore taj proces?

MILANOVIĆ: Na to pitanje je nemoguće dati odgovor jer, kao prvo, zemlje BRIKS-a nisu složne i jedinstvene u mnogim stvarima. Veliki problemi vladaju između, recimo, Kine i Indije. Znači, BRIKS nema tu homogenost koju, recimo, Zapad ima. Ali, isto tako ne treba zaboraviti na činjenicu da zemlje BRIKS-a čine oko 50 odsto stanovništva i jednu trećinu svetske proizvodnje. Iz ovog možemo videti da te zemlje imaju određenu moć, koju nisu imale pre 30 godina, ali još uvek nedovoljnu.

GLAS: Da li je i zbog čega Kina najveći američki neprijatelj?

MILANOVIĆ: Kina je najveći američki konkurent. Kao prvo, to je ogromna zemlja. Drugo, to je zemlja sa dugom istorijom. Treće, ona ima politički sistem koji je u potpunosti različit od američkog. I na kraju, Kina u poslednje vreme postiže odlične ekonomske rezultate. Ona je u stanju sada da taj svoj model funkcionisanja ponudi i drugima, što je u suprotnosti sa američkom spoljnom politikom i njenim interesima.

GLAS: Da li je i u kolikoj mjeri uspješna kineska "Inicijativa pojas i put"?

MILANOVIĆ: Ima različitih mišljenja. Neko moje jeste da ima izvesnih problema, jer je u početku bilo dosta improvizacija. Ova inicijativa je kasnije, da tako kažem, formalizovana, što je Kinu pretvorilo u ozbiljnog svetskog igrača, koji sve ozbiljnije parira SAD. To je, međutim, isprovociralo Ameriku i ostale zapadne zemlje da države u Aziji, Africi, pa i na Balkanu, počnu sve više i ozbiljnije da posmatraju. Ako ste primetili, predsednik Džo Bajden je nedavno nagovestio pokretanje jedne američke inicijative. Ne znam da li oni imaju dovoljno novca za to, ali radi se o inicijativi koja je veoma slična kineskoj "Pojas i put". Ako do toga dođe, to može biti dobitak za sve zemlje, pogotovo "trećeg sveta".

GLAS: Kakav je Vaš stav o neoliberalnom kapitalizmu, ima li on budućnost ili postaje prošlost? Sve češće se može čuti i da je zapadnim zemljama potreban novi model kapitalizma.

MILANOVIĆ: To je tačno, ali je teško govoriti o tome kako bi taj novi model mogao izgledati. Pre godinu ili dve došlo je do značajnih promena i u samoj Americi. Donesena je odluka da se ide sa mnogo više ulaganja u infrastrukturu, da se povećaju porezi, ali da se povećaju državna ulaganja u obrazovanje. Sve su to elementi koji su u oštroj suprotnosti sa osnovnim elementima i postulatima neoliberalizma. Zato sam mišljenja da je on u neku ruku već prošlost. To ne znači da od njega neće ništa ostati.

GLAS: Da li možemo biti toliko vidoviti pa reći kako će svijet izgledati za, recimo, pet ili deset godina?

MILANOVIĆ: To je teško pitanje. Mislim da trenutno imamo tri velike nepoznanice. Jedna je "kovid" pandemija koja još uvek traje i može da prouzrokuje mnogo problema. Druga nepoznanica je rat između Rusije i Ukrajine. Niko ne zna kako će, ni kada završiti. On može i da eskalira do nuklearnog rata. I na kraju, tu se stalne tenzije i sukobi između SAD i Kine. Prema tome, u takvim okolnostima, sa toliko nepoznanica, nezahvalno je prognozirati. To je poput lutrije.

GLAS: Jednom ste napisali da je vladavina najbogatijih i najmoćnijih toliko ideološki ukorijenjena da u dogledno vrijeme neće doći do promjene i ostvarenja jednakosti između ljudi i država?

MILANOVIĆ: Povezanost između političke i ekonomske moći je jedna od stvari koja i definiše neoliberalizam. Iako ima određenih indikacija da dolazi do njegovog odbacivanja, nejednakost u bogatstvu je i dalje velika. Ta nejednakost je toliko velika da je gotovo nemoguće napraviti neke pomake. Tim moćnicima je sad dobrodošla ova globalna kriza, kako bi skrenuli pažnju sa "lokalnih" problema.

GLAS: Jednom prilikom ste napravili i zanimljivu poveznicu između antičkih Rimljana i današnjih bogataša?

MILANOVIĆ: Da, tada sam izučavao nejednakost u Rimskoj imperiji. Ona je bila formalno-pravne prirode. Rimski senatori su imali jedini pravo da donose odluke. Vladao je robovlasnički sistem. Te vrste nejednakosti mi danas nemamo, ali ekonomska nejednakost je gotovo ista. Ogromna.

GLAS: Problem korupcije muči sve zemlje svijeta. Da li je ona u nekim državama nezvanično ozakonjena?

MILANOVIĆ: U nekim zemljama, uključujući i SAD, deo korupcije je praktično legalizovan. Tu pre svega mislim na novčane donacije političarima i strankama. Kako demokratama, tako i republikancima. Tako je godinama unazad. Mislim da je poslednja predsednička kampanja koštala više od sedam milijardi dolara. I taj novac u dobrom delu obezbeđuju velike kompanije. To nije ništa drugo do legalizacija korupcije. Alternativa tome, što je karakteristično i na ovim našim prostorima, jeste da se novac daje direktno političarima. I to je, naravno, nelegalno, jer se dešava ispod stola i nema zvaničnih podatka o tome. U Americi su to legalizovali i ne kriju. Kada je Hilari Klinton jednom prilikom rekla da ukoliko dobije novac od neke kompanije, to neće uticati na njenu politiku, potpuno je smešno, jer očigledno je da ti "donatori" ne žele bacati novac, već ga daju zbog nekih svojih interesa i protivusluga.

GLAS: Da li intelektualci na univerzitetima u SAD moraju da se autocenzurišu kada govore o određenim temama, pa i ovakvim? Vi to očigledno nikada niste radili. Da li ste zbog toga imali problema?

MILANOVIĆ: Ja sam već pri kraju karijere, pa nemam problem da kažem sve što mislim. Što na umu, to na drumu. Ali, istina je i da kod mladih ljudi koji tek počinju sa svojom karijerom postoji ta neka vrsta autocenzure. Teško je to objasniti. Nisu tu bitne reči, već teme koje će oni odabrati za komentar i analizu. I to nije puno različito od klasične autocenzure, koju smo mi nekada imali u SFRJ. Ona je postojala u našoj nekadašnjoj državi, te se vodilo računa da se ne izabere neka tema koja bi zbog nečega mogla iritirati vlasti. Mislim da je slična situacija trenutno i u Americi.

Biografija

Branko Milanović je gotovo dvije decenije radio kao vodeći ekonomista u istraživačkom departmanu Svjetske banke u Vašingtonu, a ovaj posao je napustio da bi se posvetio pisanju knjige o globalnoj nejednakosti dohotka koja nosi naslov "Odvojeni svjetovi". Zatim je bio angažovan kao viši saradnik u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu i predavač na Univerzitetu Merilend u Školi naprednih međunarodnih studija Pol H. Niče Džons Hopkins univerziteta. Bio je gostujući profesor i na koledžu Univerziteta u Oksfordu i Univerzitetu Karlos Treći u Madridu. Časopis "Globalist" je njegovu knjigu "Bogataši i siromasi" izabrao za knjigu godine 2011. Njegova knjiga "Globalna nejednakost" dobila je nagradu "Bruno Krajski" za najbolju političku knjigu u 2016, a 2018. i nagradu "Hans Mathefer". U martu 2018, zajedno sa Marijanom Macukato, dobio je "Leontijevu nagradu" za pomjeranje granica ekonomske misli.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.