Šta se krije iza prijedloga stvaranja “Evropske geopolitičke zajednice”: Brisel bi da stavi Balkan na povodac
BANjALUKA - Iza francuske inicijative da bude osnovana “Evropska geopolitička zajednica”, u koju bi pored članica Evropske unije trebalo da budu uključene i sve zemlje zapadnog Balkana, krije se pokušaj političkog odvajanja ovog regiona od ruskog uticaja.
Smatra ovo stručnjak za međunarodno pravo, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja, objašnjavajući da se na ovaj način želi prostor Balkana više politički vezati za Brisel, a posebno u uzavrelom vremenu polarizacije u međunarodnim odnosima Rusije i Zapada.
- U Briselu smatraju da na Balkanu postoje politike koje su bliske ruskoj i pojedini evropski zvaničnici to na ovaj način žele eliminisati. Ova zajednica neće insistirati na nekim visokim ekonomskim, već prije svega na političkim standardima. Drugi motiv je, a što je u nekoliko navrata istakao i francuski predsjednik Emanuel Makron, koji je prvi iznio ovu ideju, jeste i da se zemlje koje još nisu članice EU zadrže u fokusu Brisela i pruži im kakva-takva nada da će jednog dana postati članica ovog evropskog društva. Takođe, mišljenja sam da Makron na ovaj način želi pojačati ulogu Francuske u Evropskoj uniji. Da zaključim, radi se o jednoj dobro izračunatoj i promišljenoj francuskoj inicijativi - istakao je Šolaja.
Slično mišljenje dijeli i politički analitičar iz Beograda Aleksandar Pavić, pojašnjavajući da se radi o još jednoj surogat zajednici, koja bi trebalo da obaveže i pod okrilje Brisela stavi i uvuče i one zemlje za koje je prijem u Evropsku uniju nedostižni cilj i u narednih deset ili dvadeset godina.
- Namera je da se balkanske države zadrže u večitom predsoblju, ali sa nešto većom šargarepom. Brisel i pojedini evropski zvaničnici na ovaj način pokazuju da se ne žele ni na koji način obavezivati prema balkanskim zemljama, a što sigurno neće biti u obrnutom slučaju. Predlagači ove inicijative, a što kaže i samo ime ove nove zajednice, žele da geopolitički zaokruže ovaj prostor uz najmanju cenu. Žele ove prostore da stave pod svoju jaču političku kontrolu. To, slikovito rečeno, liči na stavljanje povoca ili uzice o vrat balkanskim zemljama, a koja će, kad to politički zatreba birokratama u Briselu, biti po potrebi zategnuta - kaže Pavić.
Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel nedavno je ponovo u Briselu inicirao stvaranje “Evropske geopolitičke zajednice” i postepeno uključivanje zemalja zapadnog Balkana u pojedine sektorske politike Evropske unije.
Kako je pojasnio, tom geopolitičkom zajednicom trebalo bi da upravljaju čelnici država koji budu u njoj, a glavno područje saradnje trebalo bi da bude spoljna politika.
Italijanska inicijativa
Sličnu ideju nedavno je iznio i bivši italijanski premijer Enriko Leta, koji je predložio stvaranje Evropske konfederacije koju bi činilo 27 država članica EU, šest zemalja zapadnog Balkana, te Ukrajina, Moldavija i Gruzija. On je istakao da se takva konfederacija može stvoriti odmah po završetku rata u Ukrajini. Mišljenje Makrona, Mišela i Leta je i da je nemoguć ubrzani proces pristupanja pomenutih zemalja u EU, jer bi to dovelo u pitanje jedinstveno tržište i otežalo funkcionisanje Unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
