Srđan Lazić, načelnik Instituta za epidemiologiju na VMA u Beogradu: Migranti donose zaraze, ali nema razloga za strah
Masovne migracije mogu da povećaju rizik od širenja zaraznih bolesti, a ovo što se danas dešava u vezi s tzv. “balkanskom rutom” zahteva oprez zdravstvenih vlasti u regionu, ali ni u kom slučaju nema mesta bilo kakvom strahu od zaraznih bolesti ili epidemija do kojih bi moglo doći zbog dolaska stanovništva iz Sirije, Avganistana, Libije, Iraka i Pakistana, kaže u intervjuu za “Glas Srpske” načelnik Instituta za epidemiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu Srđan Lazić.
Ističe da je tačno da se velikim migracijama “sele” i bolesti, ali i da trenutno nema razloga za brigu i paljenje crvenog alarma zbog slučajeva zaraznih bolesti koje su u posljednje vrijeme otkrivene kod nekoliko migranata u regionu.
GLAS: S obzirom na države iz kojih dolaze migranti, koje su zarazne bolesti koje potencijalno mogu da se “preliju” i na našu populaciju? Pominju se malarija, tuberkuloza, kolera i trbušni tifus.
LAZIĆ: U zemljama o kojim se najčešće govori ne postoje nikakve posebne zarazne bolesti sa kojima se mi na ovim prostorima nismo u prošlosti, a bogami i u sadašnjosti, već sretali.
GLAS: U BiH je zabilježeno nekoliko slučajeva tuberkuloze, malarije, ali i šuge. Da li je sličnih slučajeva bilo u regionu?
LAZIĆ: Nije mi poznato da je bilo zaraza među domicilnim stanovništvom u pomenutim zemljama. Zabeleženi su slučajevi među migrantima, što govori o dobrom epidemiološkom nadzoru nad tom populacijom. Kada je u pitanju BiH, ako su otkriveni pojedinačni slučajevi, to znači i da je zdravstveni nadzor dobro odrađen. U Srbiji je među migrantima bilo i slučajeva šuge i vašljivosti, pa su preduzete neophodne mere. Sve bolesti koje ste pomenuli, osim malarije, javljaju se i među domicilnim stanovništvom. Malariju u Srbiji, a verujem i u regionu, takođe beležimo kao importovanu kod ljudi koji turistički ili poslovno putuju u zemlje u kojoj je ona autohtona. Tako da zarazne bolesti u region mogu da unesu i putnici. Nisu nam migranti neophodni za to.
GLAS: Da li zatvaranje granica prema EU i duži boravak migranata na ovim našim prostorima povećava rizik od pojave nekih zaraznih bolesti?
LAZIĆ: Ne, duži boravak podrazumeva, bar u Srbiji, i kvalitetniji nadzor nad migrantskom populacijom, tako da se time rizik smanjuje.
GLAS: Kako se zaštititi, šta bi država trebalo da uradi?
LAZIĆ: Države, pre svega zdravstvene službe, na našem prostoru rade sve što je neophodno. Baštinimo dobro organizovan sistem javnog zdravlja iz nekadašnje nam domovine. Neophodna je, dakle, zdravstvena kontrola migranata pri ulasku na određenu teritoriju i zdravstveni nadzor za vreme boravka na njoj.
Opasna infekcija
GLAS: Nedavno se u Hrvatskoj pojavila polemika o virusnoj bolesti MERS, koja je prvi put otkrivena 2012. u Saudijskoj Arabiji.
LAZIĆ: Radi se teškoj respiratornoj infekciji izazvanoj koronavirusom. Oboleli su ili putovali ili boravili na Arabijskom poluostrvu i u okolnim zemljama, ili su bili u bliskom kontaktu sa osobom koja je doputovala iz tog područja. Blizak kontakt znači da žive sa tom osobom ili su je negovali za vreme bolesti. Slučajevi su u Evropi zabeleženi u Velikoj Britaniji, Holandiji, Austriji, Grčkoj, Italiji, Turskoj... U zemljama u našem regionu, koliko ja znam, nisu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
