Pojam genocid gubi smisao

Smatraju ovo sagovornici “Glasa Srpske” komentarišući posljednje primjere kao što su najava premijera privremene vlade na samoproglašenom Kosovu Aljbina Kurtija da će tužiti Srbiju za genocid, sve češći zahtjevi da u BiH  bude nametnut zakon o zabrani negiranja genocida, te inicijativa za smjenu ministra pravde u Vladi Crne Gore Vladimira Leposavića zbog stava o Srebrenici.

Član Odbora za Kosovo i Metohiju u Narodnoj skupštini Srbije Milovan Drecun kaže za “Glas Srpske” da je pričom o genocidu u Srebrenici počela snažna kampanja političke manipulacije i zloupotrebe tog pojma.

- Tome se sada pridružuju i Albanci sa KiM. Tako nešto nije dobro, jer može da dovede do zloupotrebe tog pojma i da tamo gde se eventualno stvarno desi genocid to bude obesmišljeno - kaže Drecun.

On dodaje da je jasno da se najava ove tužbe koristi u političke svrhe, jer samoproglašeno Kosovo ne može da podnese takvu tužbu zbog toga što nije član Ujedinjenih nacija.

- Ako bi to pokušali preko Albanije, takvu situaciju Statut Međunarodnog suda pravde ne prepoznaje i mislim da bi bilo potpuno nelogično da Albanija tuži Srbiju za nešto što se navodno desilo na delu naše teritorije. Odmah se vidi da je čitava ta priča zapravo u funkciji realizacije nekih političkih ciljeva - ističe Drecun.

Na pitanje šta je krajnji cilj privremenih institucija u Prištini, on odgovara da postoji više razloga, ali da je svakako želja da se fokus dijaloga sa ranije dogovorenih tema prebaci na navodno “međusobno priznanje”.

- Pored toga, Priština želi da pridobije simpatije i da utiče na države koje ih još nisu priznale, te da preusmeri pažnju sa zločina terorističke OVK, koji su vidljivi preko optužnica podignutih protiv Hašima Tačija i ostalih pripadnika, a o kojima će se uskoro odlučivati - kaže Drecun.

Advokat Miodrag Stojanović u najavi Prištine, ali i najavi visokog predstavnika u BiH Valentina Incka i sve agresivnijih poziva iz Sarajeva da bude nametnut zakon o zabrani negiranja genocida, vidi poveznicu čiji krajnji cilj je da se srpskom narodu nametne kolektivna krivica.

- Zločini koji su postojali su predmet procesa, suđenja, presuda, velikih i dugih kazni. Prema tome, zbog čega tako nešto nametati? Pozadina je da treba osuditi ovaj narod za sva vremena. Više se ne zadovoljavaju pojedinačnim presudama - ističe Stojanović za “Glas Srpske”.

On dodaje da bi nametanje takvog zakona bilo apsurdno i opasno, jer bi braniocima vezalo ruke u predmetima pred Sudom BiH i optužnice za genocid bi već bile presuđena stvar.

- U slučaju da takav zakon predvidi da to ne važi u sudskim procesima, onda iza svega stoji politika. Taj teret kolektivne odgovornosti bi nosio i moj sin i unučad. Pa šta je više genocid? Kad ne znaju šta da kažu, govore da je počinjen genocid. To je jedan sistem u kojem treba stalno iznurivati Srbe - rekao je Stojanović.

Genocid je već danima glavna tema i u Crnoj Gori, a zbog stavova o Srebrenici predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić pokrenuo je inicijativu za smjenu ministra pravde Vladimira Leposavića. Politički analitičar Tomaš Damjanović kaže da je cilj da Srbi budu izvan zone političkog odlučivanja.

- Nije dovoljno da se sprovodi sila, nego da se pronađe viši razlog, moralno opravdanje kojim bi se, i u njihovim redovima, normalizovala diskriminacija - kaže Damjanović za “Glas Srpske.

Zajednički sadržilac

Tomaš Damjanović kaže da insistiranje na temi Srebrenice u Crnoj Gori ima za cilj učvršćivanje saveza elita crnogorske, bošnjačke, albanske i hrvatske zajednice.

- One u mnogo čemu imaju različite interese, ali su im odnos prema ovdašnjim Srbima i Srbiji najmanji zajednički sadržilac. Kroz odnos prema Srbima se kristališe razlog postojanja države, i to uređene po modelu koji jednu zajednicu treba da isključi iz sfere političkog odlučivanja i preraspodjele viška vrijednosti - smatra Damjanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.