Igor Gavran, ekonomski analitičar: Evropa sama sebi napravila problem
Gotovo je izvjesno da će doći do novog rasta kamatnih stopa u evrozoni, jer to isto čine Banka Engleske i američke Federalne rezerve, što će se onda lančano odraziti i na visinu kamata u komercijalnim bankama, kredite i štednju, ali i nivo privrednih aktivnosti u zemljama Evropske unije.
Kaže ovo za “Glas Srpske” ekonomski analitičar Igor Gavran osvrćući se na upozorenja iz Evropske centralne banke (ECB) da posljednje povećanje kamata nije usporilo rast inflacije, te da je stoga neophodno jedno “veliko podizanje”, kako bi se zaustavio i koliko-toliko obuzdao trenutni rast cijena.
- Čim pozajmice postaju skuplje, normalno je onda da se to negativno odrazi i na bankarski sektor. Naravno, to će onda dovesti i do većeg pada privrednih aktivnosti i recesije. Ona je sve veća i ukoliko ne bude adekvatnih mjera, to bi moglo postati baš veliki problem za pojedine zemlje iz Evropske unije - istakao je Gavran.
GLAS: Koliko će ovu situaciju u evrozoni zakomplikovati činjenica da bi isporuke ruskog gasa u Evropu u avgustu mogle pasti na istorijski minimum?
GAVRAN: Realno gledajući, većinu problema s kojim se Evropa danas susreće ona je, u stvari, sama sebi napravila. Mislim, jasno je šta bi njima sada najviše pomoglo da izađu iz ove teške situacije, to je da se ukinu sankcije Ruskoj Federaciji. Ovo bi riješilo sve probleme, pomoglo bi njima, ali i nama. Ali, isto tako, znamo da do toga neće doći zbog geopolitike. Stoga će s približavanjem zime doći do dodatnih poremećaja unutar Evropske unije. Doduše, recesija ima i svojih pozitivnih strana, jer kada ona zavlada, cijene padaju.
GLAS: Sve ovo što se dešava oko ECB-a i rasta cijena prelijeva se, nažalost, i na ove naše prostore. Čeka li i nas teška jesen i zima?
GAVRAN: Naša prednost u odnosu na Evropsku uniju jesu energenti. Imamo dovoljne količine električne energije. Cijena je i dalje povoljna. Nemamo problema ni sa nabavkom gasa. Njega plaćamo po mnogo nižim cijena od onih koje drugi plaćaju. Dakle, ovo su neki elementi zbog kojih je BiH u povoljnijem položaju od nekih evropskih zemalja. Ali, pošto smo uvozno orijentisani, svaki rast cijena u Evropskoj uniji prelije se i na naše domaće tržište. Tu prije svega mislim na gorivo i osnovne životne namirnice.
GLAS: Kolika je kod nas inflacija, te kada bi njen pik mogao biti?
GAVRAN: Kada su pitanju prehrambeni proizvodi, govorilo se o rastu od oko 20-ak procenata, a kada je prosječna, mislim da se ona kreće oko 14 odsto. Kada je riječ o vrhuncu inflacije, kada bi do njega moglo doći, želim da vjerujem da je on prošao. Ali, bojim se da i dalje postoje veliki rizici. Vidimo sada i ovu sušu, koja će sigurno dovesti do rasta cijena i poskupljenja poljoprivrednih proizvoda. Naravno, tu su i nove prijetnje sa raznim novim krugovima sankcija. Da zaključim, ništa nije sigurno i teško je predvidjeti.
Ekonomske mjere
GLAS: Kako da se domaće vlasti izbore sa rastom cijena, može li se to samo kroz povećanje plata?
GAVRAN: Oni su do sada povećali plate samo sebi. I možda je pozitivna stvar za nas, jer oni u stvari nisu ništa uradili. Druge zemlje, narodski rečeno, ispucale su sijaset nekih ekonomskih mjera, ali i dalje su u problemu i krizi. Mi još nismo ništa, što znači da i dalje imamo prostora da se učini nešto. Da li je to suspenzija akciza, smanjenje stopa PDV-a... Da se pomogne privredi i socijalno ugroženim. Znači, puno je mjera koje smo mi davno trebali sprovesti, ali nismo. Vrijeme je da to konačno uradimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
