U BiH infrastruktura loša, investicije nedovoljne

nezavisne.com
U BiH infrastruktura loša, investicije nedovoljne
U BiH infrastruktura loša, investicije nedovoljne

Sarajevo, Banjaluka - Zemlje zapadnog Balkana u infrastrukturu, u prosjeku, ulažu oko jedan odsto BDP-a, što je veoma malo i trebalo bi osam do 12 puta više. Međutim, problem predstavlja i to što sva ulaganja idu isključivo preko kredita, što predstavlja prijetnju makroekonomskoj stabilnosti.

Ovo se, između ostalog, navodi u izvještaju o investicijama na zapadnom Balkanu, koji je uradio Bečki institut za međunarodne ekonomske odnose. U izvještaju se ističe i to da, pored evropskih finansijskih institucija, u infrastrukturu na zapadnom Balkanu sve više ulažu i kineski kreditori, koji po pravilu ugovore rade na način da su izvođači radova njihove kompanije, koje dovode svoje radnike i dovoze svoj materijal, što u praksi znači da Kina daje kredit za aktivnosti i rast sopstvene ekonomije, a uz to zarađuje i na kamatama.

Autori izvještaja podsjećaju da se infrastruktura u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Alabaniji finansira kroz Evropski investicioni okvir za zapadni Balkan i kinesku inicijativu “Pojas i put”.

“Evropski fondovi su do početka 2018. godine finansirali 146 infrastrukturnih projekata sa 10,9 milijardi evra. Veći dio ulaganja bili su krediti, i to 7,9 milijardi. Kineski finansijeri su uložili 7,8 milijardi evra, i to samo putem kredita”, navodi se u izvještaju.

“Mi smo u nezahvalnom položaju. Od nas se traži da finansiramo infrastrukturu koja nama ne treba. U razvoju svoje infrastruktura i Evropska unija i Kina imaju svoje dugoročne strategije i planove. Što se tiče naše lokalne infrastrukture koja bi trebala samo nama, to njih uopšte ne interesuje”, rekao je za “Nezavisne” Goran Radivojac, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci.

Kada su u pitanju odnosi Evropske unije i Kine u kontekstu izgradnje infrastrukture i sve prisutnijih kineskih investitora i kreditora u zemljama zapadnog Balkana, ali i u EU, Radivojac navodi da Evropa ima razloga za brigu. Navodeći primjer evropske kompanije “Štrabag”, Radivojac naglašava da su oni sve donedavno neprikosnoveno vladali projektima na ovim prostorima, ali da se situacija poprilično promijenila u korist kineskih kompanija, koje dobijaju sve više poslova, a najbolji primjer je pelješki most koji gradi Hrvatska.

U izvještaju Bečkog instituta za međunarodne odnose navedeno je i to da zemlje zapadnog Balkana treba da traže alternativne izvore finansiranja, kao što su javno-privatno partnerstvo ili koncesije, kako bi se izbjeglo dalje zaduživanje, te da nije dobro što se investicije, tačnije krediti, većinom usmjeravaju u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, a zanemaruju obrazovanje, zdravstvo...

Kada je u pitanju davanje koncesije za pojedine infrastrukturne projekte, to je u zemljama zapadnog Balkana prava rijetkost, a Republika Srpska mogla bi biti među prvima koji će na taj način izgraditi autoput od Banjaluke do Prijedora, međutim s obzirom na to da garantuje putarinu od 30 miliona evra godišnje, pitanje je koliko je takav način finansiranja infrastrukturnih projekata isplativ.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana