Vasa Stajkić, prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta, za “Glas Srpske”: Uloga Ive od Semberije ostvarenje želje

Milanka Mitrić
Vasa Stajkić, prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta, za “Glas Srpske”: Uloga Ive od Semberije ostvarenje želje

Prvobitna ideja bila je da koncert u potpunosti bude omaž Dimitriju Hvorostovskom i da bude solistički sa repertoarom koji je on proslavio. Ta ideja je u mojoj glavi već godinama i mislim da bi mnoge kolege volele da kroz takav koncert čuvaju sećanje na Hvorostovskog.

Sličan repertoar i sam pevam i dosta toga sam od mojih studija pa sve do danas “ukrao” od Hvorostovskog.

Rekao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad Vasa Stajkić, koji će sa prvakom Opere Narodnog pozorišta Beograd Dragoljubom Bajićem večeras nastupiti u koncertnoj dvorani Banskog dvora Kulturnog centra. Klavirska pratnja na koncertu, koji će početi u 21 čas, biće Arsen Čarkić.

- Dragoljub Bajić i ja se poznajemo dugo i prve korake u operi smo pravili zajedno u Novom Sadu na sceni SNP-a. Ovo će biti naš prvi zajednički koncert. On ima širok repertoar i bilo nam je lako da napravimo izbor najlepših ruskih pesama koje ćemo sa zadovoljstvom izvesti prvi put u Banjaluci - dodao je on.

GLAS: Nosilac ste glavne uloge u operi “Knez Ivo od Semberije”. Šta možete da nam kažete o toj ulozi i o saradnji sa ostatkom ansambla?

STAJKIĆ: Ta opera me prati od početka školovanja u Muzičkoj školi “Isidor Bajić”. Prvo sam pevao kao jedan od horista u koncertnom izvođenju, u kojem je ulogu kneza Ive tada imao Željko Lučić. Tada sam zavoleo njene horske delove, a mnogo godina kasnije sam pevao i u ulozi kneza Ive u isto tako koncertnom izvođenju, kao projekat Srpskog narodnog pozorišta. Te godine sam dobio i godišnju nagradu za tu ulogu, ali nikako mi se nije ostvarila želja da je imam u režiranoj predstavi do ove godine, kada sam je konačno pevao u Bijeljini u Sokolskom domu. Projekat i rad sa prijateljima iz SPD “Srbadija” je neka vrsta krune naše saradnje. Ponosan sam i zahvalan što sam bio deo istorije koja se ispisuje u Bijeljini.

GLAS: Kada pogledate iza sebe, koja Vam je bila najdraža i najzahtjevnija uloga?

STAJKIĆ: Teško je izdvojiti omiljenu ulogu, jer u svaku ulažemo puno rada da bismo je izveli na sceni i prema njima se odnosimo sa istom brigom kao i prema sopstvenoj deci. Više volim komične uloge i u njima uživam. Ako bih morao da izdvojim jednu koja je i teška i omiljena, onda bi to bila uloga Figara u operi “Seviljski berberin”.

GLAS: Koliko je neophodno popularizovati operu i na koji način smatrate da je to moguće učiniti? I koliko je opera uopšte cijenjena?

STAJKIĆ: Opera je kroz vekove preživela svakakve krize i uvek našla put do srca svoje nove publike. Trenutno smo svedoci novog doba, internet tehnologije i komercijalizacije opere. Ona trpi te udarce i spremno dočekuje nove zvezde operske umetnosti. Ima sjajnih stvari koje možemo videti zahvaljujući internetu, ali i onih drugih, ne tako dobrih. U svetu, pa i kod nas, sada je samo potrebno pružiti publici mogućnost da dođe do takvih sadržaja, a publika će izabrati šta je to što joj se sviđa. Kod nas je nedostajao taj izbor. Opera nije pristupačna zbog toga što je skupa, zahteva poseban prostor za izvođenje zbog velikog broja izvođača i zato sve češće viđamo skraćene verzije opera, sa manjim orkestrom (nekada samo uz klavir). To je jedan od načina da opera bude učinjena pristupačnijom i način da se dođe do nove publike. Posljednjih godina Opera SNP-a je pravila takve predstave za decu i oni su mogli da vide koliko je opera zabavna i koliko je teška, jer su bili sa nama na sceni.

GLAS: Mislite li da kultura i umjetnost dobijaju dovoljno prostora i sredstava da budu ispoljeni u svom najboljem obliku? I zašto ne?

STAJKIĆ: Država mora da shvati koliko je pogubno za jedno društvo da ostane bez umetnosti i kulture. Budžeti su sramni i to je jedan od problema. Strategija svake države mora ići u pravcu razvoja kulture, a kod nas se ide u suprotnom pravcu. Sve postaje jedan geto.

GLAS: U čemu nalazite najviše slobode?

STAJKIĆ: U mogućnosti da radim, putujem i upoznajem nove ljude i ideje. Muzika nam daje sve to, nekada makar i dok maštamo uz omiljenu pesmu.

Posljedice pandemije

GLAS: Mislite li da je pandemija još više (makar na ekonomskom planu) ugrozila status kulture i umjetnosti?

STAJKIĆ: Posledice toga ćemo tek osetiti. Mnogi ljudi koji žive od umetnosti su ostali bez redovnih primanja. Ti ljudi se bore za goli život. Sa njima umire i umetnost, zanat. Neki od njih će se prekvalifikovati da bi opstali i tako ćemo izgubiti sjajne muzičare, slikare, glumce... eventualno i festivale, scene, pozorišta. Trenutno smo na klizavom terenu, ali uvek ima nade. Upravo u godini pandemije smo videli ljude kako pevaju, sviraju i traže način da se izraze i pokažu koliko im je potrebna umetnost i ta sloboda koju ona nosi.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana