“Parazit” prikazao istinu koju drugi prećutkuju: Sljepilo za klasne razlike postoji da one ne bi postale problem

U toj borbi svijet ogromnih klasnih razlika proguta dostojanstvo, moral, načini laž jednostavnom, načini smirenog i smjernog čovjeka ubicom. Mrak koji vlada u ljudima, izgmizao iz razlika, okolnosti u koje ih je život bacio jeste isti onaj mrak koji uruši sve vrijednosti koje čovjek gaji na putu traganja za željenim životom.

Film govori o borbi siromašnog čovjeka da dođe do posla, do novca, do statusa. U toj borbi laži vlada skriveni poriv da se gazi preko svega, da bi se dostigao cilj. U toj borbi gubi se čovjek, a nastaje zvijer. Zvijer sačinjena od beznađa, koja čameći u mračnim podrumima svoje nesreće, gmiže i puzi, da bi na svjetlosti progovorila haosom i krvlju. Na svjetlosti se smije, na svjetlosti se lomi, na svjetlosti ubija.

Mješavina trilera i crne komedije, ovo snažno južnokorejsko ostvarenje spojilo je umjetničko i komercijalno i na svojstven način, tihim krikom progovorilo o velikom klasnom jazu društva.

- Uspeh ovog filma, a tu ne mislim samo na “Oskara”, posledica je njegove univerzalne teme, a to je nestanak srednje klase i sve veća socijalna raslojavanja. Svakako da je radikalizacija podele na bogate i siromašne posledica globalizacije, odnosno kompromitovanje komunizma/socijalne jednakosti kao politički moguće ideje. Padom komunizma propala je i ideja socijalne države kojom je kapitalizam pokušao da parira komunizmu. Na političkoj pozornici Zapada trenutno dominira neoliberalizam. Njega karakteriše to što državi oduzima pravo da utiče na raspodelu društvenog bogatstva. U prevodu, svakome ostane ono što uspe da zgrabi pre nekog drugog. Ono što je meni interesantno jeste da ova socijalna nepravda ostaje potpuno van domašaja savremenih društvenih nauka i to nije slučajno. Slepilo za ogromne socijalne razlike i postoji zato da se te socijalne razlike ne bi doživele kao problem - naveo je za “Glas Srpske” književnik Slobodan Vladušić te dodao da je “Parazit” značajan i zato što je na umjetnički način, radeći to ubjedljivo, otvorio oči pred onim što se skrivalo.

Što se osvrta na poziciju moći tiče, “Parazit” prikazuje nastanak sistema na pojedinim premisama u društvu.

- Postoje političke alternative koje mogu da utiču na ublažavanje socijalnih razlika (kao što je, recimo, državni kapitalizam), ali da bi se one sprovele, potrebni su nacionalni konsenzus i nacionalna solidarnost. A to je upravo ono što neoliberalni centri moći žele da spreče i zato utiču na svest ljudi preko svojih medija i grupa za pritisak. Onaj ko mrzi svoju zemlju najčešće nema nikakvo osećanje solidarnosti ni prema svojim sunarodnicima. On se ponaša kao pojedinac kome je stalo samo do vlastitog uspeha i ličnog bogatstva - naglašava Vladušić.

Kada je riječ o umjetničkoj sferi te o identifikovanju problema i postavljanju u domen filma, on pojašnjava da “Parazit” upravo ukazuje na istinu koju drugi prećutkuju.

- “Parazit” je incident upravo zato što je prstom pokazao na ljude koji su ugroženi prostor zato što su siromašni: uobičajeno je da filmska industrija status ugroženih pripisuje isključivo ljudima koji su pripadnici tzv. “manjinskih grupa”. “Parazit” nam tako pokazuje šta jeste prava umetnost: to je mogućnost da se kaže istina koju svi drugi prećutkuju. A kada kažem “svi drugi”, mislim na medije, na obrazovne ustanove, mislim na savremenu filozofiji i politiku - kazao je Vladušić.

Filmski kritičar i književnik Đorđe Bajić smatra da je film “Džoker” preciznije od “Parazita” prikazao paranoju, manipulaciju i beznađe trenutka u kojem živimo, ali da to ne umanjuje značaj “Parazita”.

- Klasna tenzija je već dugo prisutna, bogati su sve bogatiji, a siromašni tonu sve dublje. “Parazit” je zabeležio to, veoma precizno i uspešno, mada svesno izvan sasvim realističnog registra. Ono o čemu govori ovaj film jeste univerzalno ili barem primenjivo na većinu zemalja. To je i jedan od razloga zbog kojeg je ovaj film toliko uspešan. Gledaoci se prepoznaju u njemu, bilo da žive u Koreji, Americi ili Srbiji - rekao je za “Glas Srpske” Đorđe Bajić.

On je naglasio da je “Parazit” prikaz jedne ekstremne situacije te da u stvarnosti klasne igre mogu da budu prepredenije i često neuhvatljive.

- Ta podela na “nas” i “njih” je sveprisutna i sve izraženija. To frustrira. Biti bogat znači biti privilegovan, čak i u onim sferama u kojima ne bi smelo biti privilegovanih, kao što su zdravstvo ili pravosuđe. Začaran je to krug i ja mu ne vidim kraj. Problem je što većina poniženih i uvređenih ne želi da promeni sistem, već da pronađe način da ga prevari i uspe se na vrh na kojem nema mesta za sve. “Parazit”, između ostalog, govori i o tome - dodaje Bajić.

Kada je riječ o umjetnosti uopšte, prema njegovim riječima, treba da ukazuje i upire prst u probleme.

- Ipak, sve to je nedovoljno za istinsku promenu. Ne može jedan film promeniti svet. Ne može to ni stotinu filmova, hiljadu filmova... Umetnost ne može da zameni revoluciju, ali može da joj bude prethodnica i saputnica. Revolucija, srećom, ne mora uvek da bude krvava i burna, može doći i iznutra, postepeno. Bar se nadam da je tako. Tu film ima važnu ulogu. Da pomogne u osvešćivanju. “Parazit” je doprinos u tom pravcu - zaključuje Bajić i dodaje da promjena mora da se desi u svakom pojedincu, jer ako iz sale izađemo bez naučene lekcije, film onda nije ispunio svoj zadatak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.