Nikola Pejaković za “Glas Srpske”: Svaki dah mora biti dijalog sa Bogom

Tim povodom, razgovarali smo s njim o albumu, ali i o radu novim projektima - seriji i predstavi.

GLAS: Šta je sve stalo u ovih 19 pjesama i album “4 prsta”?

PEJAKOVIĆ: Stalo je puno toga. Neko vrijeme, skoro 10 godina, Beograd, Trebinje, Banjaluka, neke emocije, neka stanja, muke i sreće. Što reče jedan junak iz serije “Vratiće se rode”: Ako ima nečega posle smrti, to mora da je muzika. Mi i Gospoda slavimo pjesmom, uz strune, glasom. “4 prsta” je, u stvari, ispovijed. Svaki dah mora biti dijalog sa Bogom.

GLAS: Da li je ovaj album možda Vaš najbolji album do sada?

PEJAKOVIĆ: Jeste. Ali, možda nije na meni da to kažem. To neka kažu drugi ili ne kažu. Meni jeste najdraži.

GLAS: Koliko Vam je važno prihvatanje kod publike? I da li su Vam uopšte važna očekivanja publike?

PEJAKOVIĆ: Kad čovjek krene da svira, da nastupa pred ljudima, tada se suočava sa njima, direktno, oči u oči, i tek tada kompletira svoj odnos sa slušaocem. Tako i ja, sad mi je važno da čujem šta ljudi misle o tom albumu, da ga čujem kako ga oni čuju. Ranije, nisam baš mario za to, ali mi je, ipak, bilo važno da to dođe do ljudi. Kad vidite da vaša pjesma utiče na nečiji život, dramatično utiče, osjetite veliku odgovornost.

GLAS: Mislite li da jedan umjetnik mora da unese svoje “ja” u sve što stvori ili može to da ostvari sa neke distance? Ima li smisla stvaranje u kojem se izbjegava lični upliv, ostavljanje sebe u stihove, pjesme, album?

PEJAKOVIĆ: Ne razumijem kako može drugačije. L. F. Selin je rekao tačno: Umjetnik nema šta drugo da radi, nego da raširi svoju kožu, pa šta ispadne.

GLAS: Zmajevi stihovi su prisutni u nekoliko pjesama na ovom albumu? Zbog čega ste odabrali baš njega?

PEJAKOVIĆ: Slučajno sam imao ispred sebe neke slikovnice, sa pjesmama za djecu. Bio sam u šoku, koliko su duboke i dramatične, uzbudljive. I onda sam, polako, spajao njega i sebe. Meni je Zmaj i kao djetetu bio važan, i drago mi je da sam i sad, sa 50, opet sa njim, u kolu.

GLAS: Možemo li da očekujemo neki koncert u skorije vrijeme?

PEJAKOVIĆ: U Kombank dvorani, bivši Dom sindikata, 10. novembra, počinjemo turneju. I Banjaluka će doći na red, ubrzo.

GLAS: Na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji ste osvojili treće mjesto za film “Meso”? Kako komentarišete uspjeh ovog ostvarenja, te zapaženosti na mnogim regionalnim i međunarodnim festivalima? Da li ste to očekivali?

PEJAKOVIĆ: Srećan sam, ali neću biti zadovoljan dok god se u Srpskoj ne sredi stanje u kinematografiji, kakva god ona bila. Moramo jednom shvatiti: Ne mogu neznalice i neuki da vode ministarstva. Mogu, vidimo to, ali to je pogubno za narod i budućnost naše djece.

GLAS: “Bosonoga produkcija” je nedavno potpisala i ugovor o koprodukciji nastavka serije, odnosno “Kostiju”. Šta očekujete od ove saradnje i šta publika može da očekuje od nastavka trilogije?

PEJAKOVIĆ: Dobiće nešto što ne očekuju. Nama je ključna stvar da ako nas već ne podržava naša država, da nas podrži Srbija. I hvala joj. Javno kažem, hvala Srbiji i RTS-u i hvala svima koji su nam pružili ruku. Naravno, to su sve naši prijatelji i saradnici, i samo tako se stvaraju specijalne veze sa Srbijom, a ne nekim suvim ugovorima i blijedim, neuvjerljivim dogovorima.

GLAS: Možemo li da očekujemo nešto novo od Vas, što se tiče pozorišnih predstava? Kakvi su Vam trenutni planovi na tom polju?

PEJAKOVIĆ: Trenutno, u pozorištu su radovi, neka vrsta renoviranja, koliko vidim. Kad se sve to završi, ući ćemo u probe predstave po tekstu Ive Brešana - “Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja”. Veliki i značajan tekst, ključna komedija jednog vremena, kamen međaš jugoslovenske poslijeratne komediografije. Ovo je vrlo komplikovan i veliki projekat i zahtijeva mir, pozorišnu atmosferu i stabilan rad, ne može da se radi na brzinu.

Demofest

GLAS: Bili ste član žirija na ovogodišnjem “Demofestu”. Kakvi su Vaši sveukupni utisci, što se ovogodišnjih bendova i pobjednika tiče?

PEJAKOVIĆ: To je naš najznačajniji festival. On drži visok nivo, i organizacioni i umjetnički. Popularna, rokenrol muzika, nije puka zabava, zato se mora raditi vrlo pažljivo. Nije dobro što nema direktnu, javnu, finansijsku pomoć institucija ove države.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.