Nebojša Milovanović, glumac, za “Glas Srpske”: Odmicanjem od istine postajemo iščašeni ljudi

Započeo je ovako razgovor za “Glas Srpske” glumac Nebojša Milovanović, govoreći o temi nezadovoljstva čovjeka u ovom vremenu, istinama i lažima koje ljudi žive, a koje su neke od tema koje serija “Azbuka našeg života” obrađuje, a u kojoj Milovanović igra jednu od glavnih uloga.

- Tako i junaci ove serije žive živote koji se od njih očekuju, koji su nametnuti i prepisani - dodaje Milovanović.

GLAS: Sve što stvaramo ostavlja trag na nas i na druge. U slučaju serija, osim što, u različitim žanrovima budu različite poruke, šta biste u slučaju “Azbuke našeg života” voljeli da gledaoci izvuku kao neku pouku? 

MILOVANOVIĆ: Kada je tema iz života prepoznata, onda će se i ljudi prepoznati. Ne mislim da će se bilo čiji život promeniti, ali zamišljanja nad situacijama koje se u seriji vide, a prepoznaju mogu da doprinesu da se ljudi ipak malo zamisle nad postupcima u koje ih vodi vreme i kolotečina života koju ono nameće.

GLAS: U seriji “Crna svadba” igrali ste inspektora Igora Blagojevića. Kako Vam je bilo spremati se za ulogu u jednoj takvoj seriji i kakva su Vaša iskustva što se “Crne svadbe” tiče?

MILOVANOVIĆ: Inspektor Blagojević je dobar policajac u priči o “dobrom i lošem”. Ima svoj hobi, pomalo je hermetičan i privatno introvertan, ali svoj posao radi savesno i predano. Videli smo da je stradao u prvoj sezoni, ali s obzirom na temu serije, u nastavku je sve moguće.

GLAS: Koliko ste poznavali priče o vlaškoj magiji i uopšte o tim običajima/obredima koji su karakteristični samo za jedan prostor?

MILOVANOVIĆ: Samo iz priča, ali scenarista i reditelj su se potrudili da detaljno istraže i približe široj publici, a i nama koji smo bili deo ekipe sve u vezi s tim običajima i obredima.

GLAS: “Crna svadba” govori o borbi dobra i zla, te postavlja vjerovanja i onostrano naspram realnog. Ako se odvojimo od priče serije, šta biste rekli da je danas najveće zlo? I zašto bi mnogi prije povjerovali u čarke i vračanje nego u zdrav razum?

MILOVANOVIĆ: Najveće zlo je nekritičko verovanje u sve što se ponudi, a ponajviše verovanje u priču o tome kako je čovek sam sebi najbitniji i da je sve stvoreno za zadovoljavanje ličnih potreba, apsolutno zanemarujući bližnje i okolinu.

GLAS: Kako posmatrate filmsku i televizijsku produkciju u Srbiji, u smislu stvaranja ovakvih i sličnih serija, što nije baš bio slučaj ranije? Šta vidite kao pozitivnu stavku u svemu tome?

MILOVANOVIĆ: Velika produkcija i jeste dovela do toga da mogu da se snime ovakve i slične serije i da se svi kvalitetom i izborom tema bore za gledaoce.

GLAS: Igrali ste i u ostvarenju “Branilac”, seriji koja je jedinstvena, zbog teme i načina na koji je obrađuje. Serija u srži govori o istini (odnosno o dolasku do nje) – koliko je to uopšte teško u stvarnosti? Kakav bi svijet bio kada bismo svi uvijek govorili istinu?

MILOVANOVIĆ: Istina je ideal jednog društva i sveta uopšte. I potreba za istinom je u srži ljudskog bića. Svako udaljavanje od istine, koja nikako ne sme biti relativizovana, a jeste, dovodi do iščašenja u odnosima, društvu i u svetu.

GLAS: Kada govorimo o istini, skrivanju, lažima, prećutkivanju kao temama ili motivima, osvrnula bih se i na seriju “Tajne vinove loze”. Da li je popularnost serije bila očekivana? I mislite li da je u stvari za samu popularnost zaslužno poistovjećivanje sa likovima i njihovim životima? 

MILOVANOVIĆ: Očekivana je donekle, zbog glumačke podele, pre svega zbog Vojina Ćetkovića i Slobode Mićalović koji nose i generišu veliki deo televizijske publike. Međutim, tema kao i ostali deo podele, gde je i Vaš gost u intervjuu, doprineli su da to bude najgledanija serija u mnoštvu gledanih serija. Naravno, poistovećenje sa likovima i njihovim potrebama, problemima, doprineli su da se iz večeri u veče sa nestrpljenjem čeka nova epizoda.

GLAS: Zašto je važno da glumci, pjesnici, muzičari i svi ljudi koji žive umjetnost kojom se bave, onim što rade, na neki način pokušaju da pomjere nešto u onom ko gleda, sluša, čita? Može li umjetnost i dalje u vremenu ubrzanog života tako da pomjera ljude?

MILOVANOVIĆ: Umetnost uvek oplemenjuje ljude, budi u njima iskonsku potrebu za emocijom, doživljajem. Naročito je ta potreba za umetnošću važna u vremenima kada se užurbanošću juri za stvarima koje naizgled usrećuju, ali su prolazne i brzo zasićuju ljude.

Planovi

GLAS: Šta biste mogli da nam otkrijete o budućim planovima i nekim projektima na kojima radite?

MILOVANOVIĆ: Za sada znam da ima nekih planova i za nova snimanja i za nove predstave, ali još ne mogu sa sigurnošću da kažem šta će od svega toga biti. Do tada sam posvećen svojoj porodici kao i svojim studentima glume na Akademiji umetnosti u Beogradu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.