Marin Milutinović: Zatrovanost kičom

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekao akademski slikar Marin Milutinović Maki, čija je izložba "Jazz" nedavno otvorena u izložbenom salonu Banskog dvora Kulturnog centra.

Ovaj, po mnogo čemu zanimljiv umjetnik kaže da baveći se slikarstvom pokušava da pobjegne od monotonije, radeći na nepredvidiv način.

- Živimo u erupciji kiča i šunda i to je gore nego da nas neko bombarduje! Naša omladina je "otrovana" nekvalitetom i malo je ko toga svestan - rekao je Milutinović.

* GLAS: U toku je Vaša izložba "Jazz" u izložbenom salonu Banskog dvora Kulturnog centra. Kako je u stvari nastala?

MILUTINOVIĆ: Izložbu sam nazvao "Jazz" zato što je džez forma u muzici, ali i u ponašanju, načinu razmišljanja i filozofiji života, koji akcenat stavlja na improvizaciju. Džez u muzici dozvoljava jednu vrstu eksperimenta i istraživanja, izlazak iz konvencionalnih standarda, beg od monotonije i ponavljanja, te nam na taj način otvara jedan prostor koji je bezgraničan, a samim tim i interesantan. Tako je slično i u slikarstvu. Lično volim da radim na jedan nepredvidiv način. Imam u glavi viziju kako bi neko delo trebalo da izgleda, ali nikada ne znam kako će se završiti. A sa slikom se borim, gradim je sloj po sloj, tražim teksturu, odnos boja.

* GLAS: Koliko ima improvizacije u slikarstvu?

MILUTINOVIĆ: Improvizacija je jako važna, ali mora da ima temelj, kao i znanje na osnovu kojeg umetnik može da improvizuje. Nije to samo puko nabacivanje boja ili sviranje nekih nota koje vam padnu na pamet tek tako. Na prvi pogled to može da izgleda kao da je nasumično urađeno, međutim, iz podsvesti izlazi ono što je umetnik godinama nagomilavao u sebi.

* GLAS: Šta predstavlja za Vas apstrakcija u slikarstvu?

MILUTINOVIĆ: Apstrakcija je po mom mišljenju jedan savremeni, slobodni vid izražavanja, koji je danas veoma aktuelan i potreban. Realizam je davno prevaziđen. Danas umetnik mora da bude kreativan, a ne reproduktivan. Reprodukcija je prevaziđena u slikarstvu. Zašto bi neko verno preslikavao ono što vidi, kada imamo fotoaparate i druge medije? Ako bi slikao ono što vidi, onda je to zanat, jer svako može da nauči savršeno da nacrta jabuku. To jeste jedan vid opismenjavanja u slikarstvu, ali to je samo jedan alat koji služi da mi svoju filozofiju života predstavimo javnosti kroz savremene vidove izražavanja.

* GLAS: Nastavnik ste likovnog vaspitanja u osnovnoj školi. Kakvo je stanje kod nas kada je u pitanju likovno obrazovanje?

MILUTINOVIĆ: Likovno vaspitanje je još uvek na margini, nebitno. Hoće da uvedu opisno ocenjivanje, a to je još veća degradacija. To je predmet koji služi da se ocene poprave, da se đaci samo opuste i služi samo za talentovane đake. To je totalno pogrešno. A takvo pogrešno mišljenje je i među kolegama i među roditeljima, a nažalost i među učenicima. Nisam jednom čuo rečenicu, "ma šta će meni likovno u životu"! Međutim, nismo ni svesni da je likovna kultura jedna duhovna nadgradnja. Da bismo postali dobri ljudi, moramo da se bavimo umetnošću i kulturom, jer je kultura baza svakog društva. Žalimo se na kič i šund, na svašta, a da bi nam u stvari bilo dobro, moramo da obavimo jednu kulturnu reformu. Moramo da damo značaj kulturi i umetnosti. Đaci od malena treba da nauče da konzumiraju umetnost i onda ćemo imati i bolje društvo i lepše ponašanje, normalniju komunikaciju i poštovanje.

(Ne)kultura

Na izložbe u Banjaluci dolazi najviše 200 do 300 ljudi i to je to. Niko više ne ulazi u galerije da gleda slike, u pozorišta da gleda dobre predstave, više ne čitamo dobre knjige, muzika nam je katastrofa. To je žalosno! - istakao je Marin Milutinović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.