Književnik Milan Gajić za "Glas": Poezija kao urlik duše željne raja i spasenja

Rekao je ovo za “Glas Srpske” Milan Gajić, talentovani pjesnik, najavljujući svoje poetsko veče u Beču, jedno od brojnih gostovanja na kojima predstavlja zbirku “Bogu i Srbiji”, posljednju knjigu u opusu, posvećenu njegovim vječnim nadahnućima, patriotizmu i ljubavi.

Pisac, rodom sa Kosova i Methoije, kaže da neće gostovati sam, već da ima podršku umjetnika iz Austrije koji će pomoći da njegovi stihovi uz pratnju muzike dobiju novo i sadržajnije značenje.

- Pored govorenja poezije, publiku očekuju nastupi umetnika iz Bečke opere, muzički segment i izvođenje etno-muzike. Pesničko veče će biti podeljeno na dva dela, patriotski i ljubavni, onako kako je podeljeno i moje stvaralaštvo. Verujem da će svako pronaći deo sebe u pesmama i da će osvestiti nešto čega nisu bili svesni. Nadam se da će ljudi izaći bar za delić srećni, ozareniji i spremniji da vole, nego što su pre pesničke večeri bili - naveo je Gajić.

GLAS: Objavili ste tri knjige poezije, to su: “Idila se u snu snila”, “Idilični spisi o slobodi” i “Bogu i Srbiji”. Po reakcijama mnogih čitalaca i književne javnosti, knjige su prošle jako zapaženo i dosta uspješno. Da li pripremate neku novu knjigu i o čemu će biti riječ?

GAJIĆ: U planu se dve ljubavne i jedna duhovna zbirka pesama. Novih pesama ima i više nego dovoljno za nove zbirke, ali ono što je najveći problem, čini mi se, kod svakog umetnika je izvrstati i odvojiti one pesme koje su vredne objavljivanja od onih koje bi trebalo da ostanu deo privatne arhive. Kad budem bio spreman da to uradim, biće i nove zbirke pesama, najverovatnije kada se bude završila sadašnja etapa mog života, naročito jer su i zbirke nastajale i bivale objavljivane u periodima koji prate moj razvoj i životni put. 

Definitivno će nova zbirka pesama biti ljubavna i govoriće o današnjim vitezovima, ljudima koji ne odustaju od ljubavi i ne žele da poveruju da heroji više ne postoje. Svako ko neizmerno i bezuslovno voli je heroj. To će biti glavna poruka iste.

GLAS: Ima raznih teorija, teza, definicija, mišljenja u vezi sa poezijom. Filozofi kažu da ona oslobađa, mnogi, opet, kažu da je ona neka vrsta dijagnoze, a u nekom slučaju i bolesti. Zaista je to čudnovato sredstvo u rukama pjesnika, i vječita zagonetka. Kako Vi doživljavate poeziju? I zašto je ona bitna za čovjeka?

GAJIĆ: Ja posmatram poeziju kao urlik duše željne raja i spasenja. Poezija se ne piše, već oslikava emocijama, kakve god one bile u trenutku. Ona je poziv na buđenje i ustreptala mimika Stvoritelja. Mislim da bez upliva božanskog poezija ne nastaje ili nastaje, ali usiljeno, međutim, čim je tako, to i nije poezija. Poezija je važna za čoveka jer ona otkriva ono čega nismo svesni ili smo svesni, ali nam je potreban podsetnik. Ona je važna jer ne postoji savremena i klasična, poezija je ili svevremena ili ne postoji. S obzirom na to da se piše emocija i nevoljno, povremeno i nesvesno, poezija može biti dijagnoza i/ili bolest, ali takve “bolesti” osmišljavaju ovaj svet i grade nadu da nije sve izgubljeno kad izgubljeno sve je.

GLAS: Srpska omladina nekad je odrastala čitajući mnoge naše pjesnike poput Branka Radičevića, Njegoša, Zmaja... i divila se kultu kosovskih junaka. Čini mi se da danas to ide u nekom drugom smjeru, okrenuli smo se zapadnim “kumirima”, nekakvim supkulturnim pojavama,  proevropskim vrijednostima u kojima nema mjesta nacionalnom ili duhovnom, nalazimo se u nekoj duhovnoj žabokrečini iz koje teško izlazimo, ako mogu tako da kažem. 

GAJIĆ: Teško pitanje na koje je nemoguće dati tačan odgovor. Međutim, srećući mlade srpske ljude svuda gde kročim, siguran sam da će se taj proces, koji deluje da će nam oduzeti sve dostojanstvo i samopoštovanje, obrnuti u potpuno neočekivanom smeru i da će bujica patriotizma i srpstva nadjačati sve nametnute zapadnjačke vrednosti i procese. Potencijal koji se vidi u mladim dušama srpske perspektive i nadošlo samopoštovanje (umesto samoodricanja) dobiće nov život koji će stvoriti generacije koje će smelo i ponosno braniti srpsku stvar. Smatram da se rađa novo srpstvo, zasnovano na znanju, obrazovanju, poznavanju istorije, kulture i tradicije naših predaka. 

GLAS: Koliko svako od nas može pomoći tome?

GAJIĆ: Svako od nas je u obavezi da doprinese tome jer to naši preci i naša deca zaslužuju. Kao što nekada davno Aleksa Šantić reče, to treba da nam bude ideja vodilja gde god bili i šta god radili: “I svuda gdje je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja,  moj dom i moje rođeno ognjište”. Kako radili, tako nam Bog pomogao. Ne postoji beznačajan korak niti beznačajni napor, neka svako radi koliko može i narod propasti neće, a tok istorije će se, sigurno, okrenuti u našu korist.

OSJEĆAJ

GLAS: Koliko su izdavači, a koliko publika danas generalno naklonjeni poeziji, živimo u vremenu romana?

GAJIĆ: Mnogo je teško pronaći izdavača, jer ja sam sve ovo sam radio. Poslednju zbirku je izdao Hram Svetog Save, a ja sam sve ostalo organizovao. Za prethodne dve  zbirke sam se takođe potrudio. Imajući u vidu da sam do sada napisao preko 600 pesama, voleo bih da izdam još koju zbirku. Pesama trenutno ima za još minimum pet zbirki. Ja događaje, gradove i ljude ne pamtim po izgledu, nego po osećaju koji su u meni probudili. Pesma je osećaj, i pitanje je samo inspiracije i trenutka. Ako ne uhvatiš taj trenutak i ne zapišeš ono što želiš, posle to iščezne i nema ga. Kao da nam Bog udene nešto u glavu i srce, i prosto dobije čovek neutaživu želju da to nešto zapiše.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.