Jubilarno Berlinale - manje glamura i crvenog tepiha, a više umjetnosti

Deutsche Welle
Jubilarno Berlinale - manje glamura i crvenog tepiha, a više umjetnosti

Jubilarno Berlinale sa novim rukovodstvom, novim formatima, novim salama. Ovaj filmski festival 2020. obećava pomjeranje akcenata, manje glamura i crvenog tepiha, a više umjetnosti.

Evo 11 činjenica o festivalu.

1. Nov rukovodeći duet unosi svježinu

Berlinale ove godine slavi 70. rođendan – i nalazi se pred novim početkom. Poslije 19 godina Ditera Koslika, sada sa rukovodećim duom Karlo Katrijan (umjetnički direktor) i Marijet Risenbek (menadžer) počinje nova era. Najveći njemački filmski festival se ponovio. Festivalski centar je ostao na trgu Potsdamer plac, ali se zbivanja mnogo više nego ranije šire i na Aleksanderplac. Projektuje se ukupno 340 novih filmova, i to je manje nego do sada. No, ljubitelji filma imaju izbor između 13 različitih festivalskih programa.

2. Takmičenje za Zlatnog medveda

Jezgro Berlinala je takmičarski dio – Italijan Karlo Katrijan je sa svojim timom u trku za Zlatnog i Srebrnog medvjeda pozvao 18 filmova. Žiriju i gledaocima se prezentuju djela iz Njemačke, Zapadne i Istočne Evrope, SAD, Latinske i Srednje Amerike, Jugoistočne Azije i Irana. Za Medvjeda se bori mešavina poznatih rediteljskih zvijezda i ''novajlija" iz čitavog svijeta. Ove godine su akcenti festivala malo drukčiji: umjesto mnogo glamura i crvenog tepiha biće više filmske umjetnosti i otkrića.

3. Međunarodni žiri

Predsjednik žirija će ove godine biti Britanac i Oskarom nagrađeni glumac Džeremi Ajrons. On je imao uspjeha kako u holivudskoj top-produkciji tako i u evropskom autorskom bioskopu. Društvo mu prave glumice Berenis Beho (Argentina/Francuska) i Italijan Luka Marineli, režiseri Kenet Lonergan (SAD) i Anemari Žasir (Palestina) te Kleber Mendonsa Filjo (Brazil), kao i njemačka producentkinja Betina Brokemper.

4. Više od takmičenja

Velika greška bi bila da se na Berlinale gleda samo kao na takmičenje. U takmičenju učestvuje 18 filmova, ali će na festivalu biti prikazano više od 340 filmova. U sekcijama „Forum", „Panorama", „Generacija", „Retrospektiva" i drugim, posjetioci mogu da gledaju filmove iz svih svjetskih regiona: kritička i zabavna djela, novo i staro, eksperimentalne i komercijalni filmove. „Forum" ove godine slavi 50. jubilej. Tu je i nova sekcija „Susreti", koju je uveo direktor Karlo Katrijan.

5. Film koji otvara festival je van konkurencije

Katrijan je odlučio da ove godine festival bude otvoren filmom koji nije u zvaničnoj konkurenciji za nagrade. Taj film je suviše u fokusu svhetske štampe, što bi moglo da mu naškodi, rekao je on pred početak festivala. I tako „Moja Selindžerova godina", kanadsko-irska produkcija sa Sigorni Viver, sasvim opušteno ide - van konkurencije. A Viverova će svakako biti jedna od najvećih zvezda u Berlinu.

6. Nemci

Berlinale je tradicionalno i neka vrsta festivala njemačkog filma. Premijerno će, na primjer, biti prikazana nova ekranizacija klasičnog literarnog djela „Berlin Aleksanderplac". U konkurenciji je novi film Kristijana Pecolda „Undina“, a biće prikazane i druge njemačke koprodukcije i švajcarski film „Sestrica" u kojem glume njemačke zvijezde Lars Ajdinger i Nina Hos. Osim toga će njemačkih fimova biti u svim sekcijama a jedna će im biti i posvećena: „Perspektive njemačkog bioskopa" predstavlja ostvarenja podmlatka. Ukupno se prikazuje 46 nemačkih filmova ili koprodukcija.

7. Berlinale - politički festival

Berlinale važi kao ''najpolitičniji" od tri velika festivala (Berlin, Kan, Venecija). To se neće promeniti ni sa novim rukovodstvom. Pogled na program za 2020. pokazuje da ima mnogo filmova koji se bave aktuelnim događajima u svetu. Ima dokumentaraca o gorućim, ali i o istorijskim temama. Tu je film režisera Ritija Pana o masakru u Kambodži, a za diskusije bi mogao da se postara i novi film Iranca Mohameda Rasulfa „Nema zla". Još nije sigurno da li će Rasulf dobiti dozvolu da izađe iz zemlje i dođe u Berlin. Tu je i serija „Klinton" o Hilari Klinton i produkcija „Šper ide u Holivud" o nacionalsocijalističkom političaru i arhitekti Albertu Šperu.

8. Zvezde, crveni tepih i Holivud

Iako Karlo Katrijan ne drži mnogo do crvenog tepiha, i na ovom festivalu će biti dosta poznatih zvezda. Najveća koncentracija vedeta vlada u ekipi filma Britanke Sali Poter „Putevi kojima se nije išlo" u kojem igraju Havijer Bardem, El Fening, Salma Hajek i Lora Lini. Vilem Defo će lično predstaviti svoj novi film „Sibir“ a na početku festivala se očekuje i Sigorni Viver. Kasnije bi trebalo da dođe i Hilari Klinton, a možda će i Džoni Dep. Tome treba dodati i nemačke zvezde, ali i mnoge glumačke veličine iz Azije.

9. ''Frauenpower"

''Berlinale polaže na transparentnost kada je reč o polovima u programu" – zvaničan je stav Festivala. Akribično je nabrojano koliko je, na primer, režiserki na festivalu. „Na festivalu se prikazuje ukupno 340 filmova. U njihovoj izradi su kao režiseri učestvovale 362 osobe, od toga 137 režiserki i 206 režisera. Berlinale je – u poređenju sa drugim velikim festivalima - na dobrom putu. Još je više žena procentualno zastupljeno u raznim festivalskim telima. A dve nagrade čiji primaoci su već poznati, idu u ženske ruke: Helen Miren dobija počasnog Medveda a Ulrike Etinger – Kameru Berlinala.

10. Radni festival

Berlinale nije samo festival za publiku, kritičare i sineaste. To je i radni festival. 'Na ''Evropskom filmskom tržištu" se filmovi kupuju i prodaju. Više od 500 izlagača iz 62 zemlje nudi svoju robu, a očekuje se oko 1100 mušterija iz čitavog sveta. ''Svetski bioskopski fond" prezetira projekte iz regiona koji nisu u fokusu filmskog sveta, a ''Tržište koprodukcija" informiše o najnovijim filmovima koji su nastali uz pomoć ovog festivala. A u grupi ''Talenti Berlinala" okuplja se filmski podmladak iz čitavog svoketa – i pokazuje kako će izgledati budućnost bioskopa.

11. Diskusije o prvom šefu festivala

Na oko tri nedelje pred početak 70. Berlinala, vode se diskusije o prvom dugogodišnjem šefu festivala Alfredu Baueru, koji je bio na čelu manifestacije od početka 1951. pa do 1976. godine. A pre toa je od 1942. Bioreferent u ''intendanturi rajhsfilma", što znači da je učestvovao u filmskoj politici nacista. I sam festival kao da se nikada nije preterano interesovao za „smeđu" prošlost svog prvog direktora. Sada bi „slučaj Bauer“ trebalo da se nađe pred nezavisnom ekspertskom komisijom. Ukinuta je nagrada nazvana po njemu. O toj temi će se sigurno još govoriti tokom samog festivala.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana