Jelena Medić, fotografkinja za “Glas Srpske”: Buđenje je uviđanje obrazaca koji nas drže u ropstvu

Kazala je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” fotografkinja Jelena Medić, osvrćući se na crno-bijele fotografije koje su prije nekoliko dana, zajedno s promocijom kalendara, pod nazivom “Umjetnice Banjaluke”, predstavljene u Galeriji “Plus”. Ova postavka je prodajnog karaktera, te tako svi zainteresovani mogu fotografije (koje su limitirane u seriji od po 10 kopija) i kalendare da kupe u Galeriji “Plus” i na još nekoliko prodajnih mjesta u Banjaluci. Na fotografijama su prikazana lica i tijela glumica, muzičarki, slikarki, rediteljki i fotografkinja, a namjera je ukazivanje na njihov značaj u umjetnosti.

- Emocije, govor tela i oni suptilni energetski zapisi uvek mi glasnije govore neometani bojom - dodaje ona.

GLAS: Kakav je, prema Vašem mišljenju i iskustvima, položaj žena u kulturi i umjetnosti i šta po tom pitanju još treba promijeniti?

MEDIĆ: Neke su žene još pre više od pola veka, izvojevale pravo na slobodu i ravnopravnost, ali nasleđe patrijarhata kod nas još uvek je jako. Trebaće mnogo vremena da se ono izbriše iz genetskih zapisa tako da žene mogu da prigrle slobodu bez griže savesti i da ne brkaju ravnopravnost i jednakost. Svaka od umetnica obavi naporan posao unutar sebe za tu svrhu, osvajajući svoju istinu i snagu, a istovremeno pazeći da im one ne povrede ženskost. Nisam sigurna da je to visoko vrednovano u našem društvu, ali imamo li izbora nego  da ukazujemo na te vrednosti?

GLAS: Kada ćemo dočekati svijet u kojem će žene u društvu da dobiju istinski položaj kakav zaslužuju? I uopšte, kada ćemo više cijeniti jedni druge, uz zdrave kritike i samokritiku?

MEDIĆ: Kad shvatimo da je sve jedno. Da smo mi onaj čovek ili ona žena ili ono dete koje povređujemo ili podižemo. Izbor je uvek naš. I sa svakim narednim izborom u odnosu prema drugom, menjamo svet. On se, na sreću, ne menja glasanjem na državnim izborima.

GLAS: U proteklih nekoliko dana, Vaše fotografije bile su predstavljene na bilbordima širom BiH. S obzirom na to da je i sam projekat nosio ime “Budni” i da je buđenje sama ideja iza svega - šta je glavna nit koja povezuje ljude koje ste fotografisali?

MEDIĆ: Sve su to ljudi koji su bili dovoljno hrabri da se suprotstave kolektivnom nesvesnom i dozvole svesti da ih vodi kroz život. Visoko intuitivni, hrabri, autentični, stvarni ljudi, sa svim onim lepim i manje lepim što jedan čovek jeste.

GLAS: Da li biste rekli da ste, u stvari, osim buđenja, nakon svačijeg približavanja sebi, na portretima prikazali i neku vrstu slobode? Kad postajemo slobodni, i kako napuštamo razne krletke koje sebi stvorimo ili u koje nas društvo zakuje?

MEDIĆ: Divno ste to zapazili. Proces buđenja podrazumeva uviđanje naših nesvesnih obrazaca koji nas drže u međusobnom ropstvu s drugima i sa sistemom. Nakon uviđanja, razumljivo, želimo da se oslobodimo. Prvi problem s kojim se tu srećemo je nezdrava simbioza. Onaj drugi nam, za određenu cenu, daje nešto što sami mislimo da ne bismo umeli. Da bismo se rešili simbioze ili je učinili zdravom, moramo da preuzmemo punu odgovornost za svoje odluke i svoj život. Mnogi kad shvate da sloboda nije ništa drugo do vrhunska odgovornost, više nisu ni radi da budu slobodni. Što je šteta, jer jednom oslobođen, čovek počinje da stvara zdrave odnose i otkriva čistu magiju života.

GLAS: Da li je hrabrost pravi put ka slobodi?

MEDIĆ: Jeste. Ali ona nije nešto Bogom dano. Hrabrost je konstantno suočavanje sa svojim strahovima.

Autobiografija

GLAS: Šta biste mogli da nam kažete o autobiografskom romanu kojeg pišete, a koji je uvezan i sa samim radom na portretima? Kakav je to svijet koji ćete smjestiti u korice knjige?

MEDIĆ: To je moj svet. Detaljno opisani bizarni strahovi koji su mi kočili život, samoubistvo samosažaljive ličnosti s kojom sam se nekad identifikovala i rađanje nove, malo smelije, mnogo slobodnije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.