Biljana Đurđević, umjetnica, za “Glas Srpske”: Glad pokreće rješavanje svih nedaća

Rekla je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” beogradska umjetnica Biljana Đurđević, čija izložba “Studija slučaja” će večeras u 20 časova biti otvorena u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske.

- Ova izložba u svom korenu ima problem identifikacije čoveka u savremenom društvu, odnosno, nepostojanja čoveka u savremenom društvu. To se, pre svega odnosi na gubitak individualizma, gubitak radničkih i ljudskih prava, a onda i na potenciranje konzumerizma zarad sticanja nepotrebnih  stvari - dodaje ona.

GLAS: Šta bi Vaš umjetnički postupak, u kojem se osvrćete na stvarnost i sve njene surove strane, trebalo da osvijesti ili pomjeri nešto u posmatraču?

ĐURĐEVIĆ: Ne verujem da smo mi kao proizvođači umetnosti sposobni da pomerimo to, taj um, i da dovedemo do toga da čovek ustane i kaže “da, to se meni dešava”. Mislim da je glad najveći pokretač svih nedaća, odnosno, svih rešavanja nedaća. Trenutak teške gladi koji nam se galopirajuće približava je trenutak kada ćemo se valjda dići svi.

GLAS: A sve što se dešava oko nas su kao različiti jahači apokalipse koji stižu ili su već tu.

ĐURĐEVIĆ: Da. Kada čovek više ne može sebe i svoju porodicu da prehrani, to je momenat kada se budi iz te kome, jer ovo je koma, nije san. Taj momenat kad se čovek probudi treba da bude toliko bolan da mora da reaguje sam on, bez obzira na to da li će drugi. A pošto to polako sad obuhvata sve veći broj ljudi, to će biti jedno zajedničko dizanje.

GLAS: Neki motivi koji se provlače kroz djela na izložbi, osim proizvodnje i potrošnje, su i kazna, dehumanizacija i sve što nas postepeno pretvara u jedinke koje gube ljudskost. A sve više je gubimo. Gdje je kraj u svemu tome, šta treba da se desi da se to promijeni?

ĐURĐEVIĆ: I na to pitanje odgovor je glad. Ja mislim da je to  zajednički imenilac za sve, bez obzira da li su desno, levo, u centru, bez obzira na to da li su feministi, šovinisti - svima je zajedničko da jedu, da moraju da se prehrane, da moraju da konzumiraju hranu. Glad je onda neviđeni pokretač.

GLAS: Dio postavke je inspirisan grafičkom novelom iz 2020. godine. Šta biste mogli da nam kažete o tome i o povezanosti s postavkom? I uopšteno, o nastanku postavke, s obzirom na to da stvarate savremenija djela koja se odmiču od klasičnog slikarstva?

ĐURĐEVIĆ: Nikada ne razmišljam o tome da li će dela biti savremena, već da li mene to nešto udara ili ne udara. Grafička novela je nastala kao nuspojava mog rada. Sada radim veliku animaciju, ali celokupna animacija će tek biti završena. Izdavač iz “Besne kobile”, Lakićević i Jelena Spajić koja je u stvari mene predložila, su me pitali da radim grafičku novelu, kao potku tog postupka koji radim za animaciju. Dobro sa korisnim se spojilo i grafička novela je otvorila novi put za stvaranje svih ovih slika i novi proces u radu. Koliko sam mislila u prvom trenutku da nemam vremena za grafičku novelu pored svega, ispostavilo se da je to bio odličan korektiv za ceo proces koji je nastao nakon toga.

GLAS: Šta biste mogli da nam kažete o segmentima izložbe vezanim za stop moušn animaciju? Šta je glavna nit zbog koje ste se uopšte odlučili da krenete u tom smjeru?

ĐURĐEVIĆ: Svojevremeno sam radila 3D animaciju za ovaj projekat, za raniju izložbu i shvatila sam da je to suviše daleko od mene. Bez obzira što sam sve sama radila i kreirala 3D likove i objekte, uočila sam da to negde ne pripada mom korpusu rada i morala sam da se vratim na stop moušn animaciju. I shvatila sam da je ona najpribližnija mom kreativnom postupku i načinu razmišljanja, jer radim ulje na platnu, fotografišem svaki pokret i idem dalje. Sve što radim se nekako proželo. Čas to radim  zbog animacije, čas animacije radim zbog slika, tako da jedna drugu stalno nadovezuje.

GLAS: Izlagali ste u brojnim međunarodnim galerijama. Kada bismo govorili o razlikama i životu umjetnosti u različitim državama, šta biste rekli da je drugačije? Kakve promjene treba da se dese ovdje?

ĐURĐEVIĆ: Ne postoje razlike u postupku rada. Ja čak mislim da ova beda koja nas stalno okružuje, nemanja materijalnih stvari nadomešćujemo kreativnim postupcima koji drugima ne bi pali na­ pamet, jer nemaju takvu vrstu šrafa. Mi to smislimo na drugi način. Što se tiče kreativne strane, toliko smo sada involvirani u jednu internet mrežu da šta god da se uradi, bilo gde u svetu, mi se odmah informišemo o tome. Razlike postoje samo u individualnim slučajevima. Retki su umetnici koji ceo proces rade strpljivo, sa namerom da proizvedu nešto zbog čega su i krenuli to da rade, a to je samo umetničko delo. Dosta se forsira brzina u savremenom stvaralaštvu i površnost. To su aspekti na koje treba ukazivati. Meni su to problemi, a ne lokacijski, jer mislim da više nemamo tu vrstu problema, nego da ne treba da dozvolimo sebi luksuz površnosti. Luksuz površnosti je toliko degradirajući za umetnika, a i za onoga ko posmatra tu umetnost.

GLAS: U slučaju instant stvaranja onda ne postoji proces ili postepeno uživanje u nečemu.

ĐURĐEVIĆ: Da. I meni je uvreda kada neko izloži takav rad i pusti publiku da gleda taj rad. To je uvreda za gledaoca, a ne samo za onoga ko je stvorio. Još kada to pusti u etar, da bude prikazano, to je onda posebna vrsta degradacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.