Nenad Šaponja: Živimo u potpunom književnom gluvilu

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekao književni kritičar Nenad Šaponja i dodao da danas svako misli, zahvaljujući tehnološkom napretku, da može da bude pisac. Prema njegovim riječima, pisac može biti samo onaj koji ima nešto da kaže i koji ima talenat. 

* GLAS: Kako ocjenjujete noviju književnu produkciju u Srbiji?

ŠAPONjA: Književna produkcija je, nažalost, sve manja, ne zbog ove ekonomske krize koja se najavljuje nego, generalno, suočeni smo sa jednim permanentnim padom. Naime, ako pogledate na sajtu Narodne biblioteke Srbije, videćete da se prošle godine pojavilo četiri hiljade novih naslova. Od toga, kada uzmete beletristiku, to nije više od hiljadu. E, pa zamislite državu koja ima hiljadu novih naslova, šta tu može biti. Pri tome, da vam komparativno dam podatke – Francuska je imala 49 hiljada naslova, Japan preko 90 hiljada. U Sjedinjenim Američkim Državama se vodila polemika u "Njujork tajmsu" kako je prošla godina bila jako slaba. Naime, objavljeno je "samo" 178 hiljada novih naslova, iako je prethodne godine bilo nešto više od 180 hiljada. Znači, oni su registrovali taj pad od nekih šest-sedam hiljada kao jako značajan. U bivšoj Jugoslaviji bilo je 14 hiljada naslova godišnje. Prema tome, tih hiljadu knjiga je malo. Slaba je kupovna moć ljudi. Pri tome postoje granice između bivših jugoslovenskih republika; ne postoji protok knjiga i ideja, ne postoji mogućnost da se važne knjige razmenjuju i prodaju. 

* GLAS: Kakav je položaj srpske književnosti u svijetu?

ŠAPONjA: Srpska književnost je u tranziciji i Srbija kao država vrlo malo radi na svojim piscima, za razliku, opet, od nekih drugih država bivše Jugoslavije, kao i od niza drugih država Evrope i sveta. Većina malih naroda koji hoće da opstanu shvataju da država mora da pomaže kulturu, mora da pomaže književnost, mora da subvencioniše prevođenje najboljih dela vlastite književnosti. Srbija je negde tek na početku tog puta i ima veliki zaostatak od jedno 15-ak godina. Sad je nešto Ministarstvo kulture prošle i ove godine počelo da radi i to je dobro, ali ne dovoljno. Naime, treba, upravo stimulisati prevodioce sa srpskog jezika, da budu ambasadori naše književnosti i kulture. Imamo dovoljno dobrih pisaca i u prošlosti i savremenih koji bi, zaista, mogli nešto da kažu čitaocima u svetu. Pravi primer je knjiga Vladimira Pištala "Milenijum u Beogradu", koja je izašla juna prošle godine u Francuskoj. Taj roman, koji je u Srbiji pre osam godina bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu - a u to vreme nije bio ni čitan, ni poznat - u Francuskoj je skrenuo pažnju na sebe. Dobio je preko 30 jako pozitivnih prikaza u svim najznačajnijim francuskim listovima i bio je u najužem izboru za najbolju prevedenu knjigu. Znači, veliki uspeh našeg pisca. Ima još nekoliko pisaca čije knjige se prevode kao što su David Albahari i Svetislav Basara. Reč je o piscima sadašnje srednje generacije. Međutim, i dalje mislim da država treba da pomogne, pogotovo što je poezija, to jest pesnička scena u Srbiji veoma jaka, ali to niko ne prevodi, niti će se igde to čuti. Nažalost, živimo u jednom gluvilu.

* GLAS: Zbog čega Pištalov roman "Milenijum u Beogradu" nije bio primijećen prije osam godina?

ŠAPONjA: Znate kako je kod nas. Celokupna produkcija se na kraju fokusira ko će dobiti NIN-ovu nagradu i onda kada se objavi najuži izbor – to traje nedelju dana – još se malo obraća pažnja na tih nekoliko knjiga. Međutim, kada se saopšti ime dobitnika, sva svetla su uperena samo u jednu knjigu, sve ostale knjige ne postoje. I tako iz godine u godinu.   Znači, kada bude poznat dobitnik NIN-ove nagrade, niti jedna druga knjiga više ne postoji. To je stvar naše kulturne javnosti, kulturne politike, koja je tako nesvesno strukturirana da sve dobija samo najbolji, a nikakvu pažnju publike ni kritike, ni oni koji su bili u užem izboru, što mislim da je šteta za čitaoce i romane. Jedan ogroman rad baci se niz vetar, a mislim da je problem i za izdavače koji su investirali u te knjige. Prodaja knjiga srpskih pisaca, osim tri-četiri hit pisca (a to je obično u pitanju niska književnost), jeste jako slaba i pitanje je da li ijedna knjiga može da domaši troškove proizvodnje.

* GLAS: Koji pisci, po Vama, zavređuju pažnju čitalaca?

ŠAPONjA: Drago mi je da se poslednjih godina pojavljuje ova generacija postmodernista, koji su nekako ranije bili u drugom ili trećem planu; znači Basara, Velikić, Petković, Pištalo, kao i Nemanja Mitrović, Đorđe Pisarev. Niz pisaca koji su ranije bili u drugom planu sada predstavljaju najkreativniji i najpotentniji centar srpske proze. Naravno, za njima dolazi druga ili treća generacija postmodernista. Mislim da je srpska proza nekakav lik koji se stalno menja. Istovremeno imamo pisce starije generacije kao što je bio Pavle Ugrinov, koji je stvarao sjajnu prozu, zatim Danilo Nikolić i drugi. Od mlađih tu je Vule Žurić, Mirjana Đurđević je zanimljiva, kao i Ljubica Arsić. Ima dosta interesantnih pisaca i srpska scena jeste živahna i mislim da je jedna od najboljih u regionu.

Festival kratke forme

- Pre tri godine pojavio se festival kratke forme "Kikinda Short". Na prethodnom izdanju bilo je nekoliko renomiranih pisaca iz Velike Britanije, poput Kler Vigfol i Pitera Hobsa. Čini mi se da je to jedan od dobrih načina da se kratka priča vrati pod svetlo reflektora - kaže Nenad Šaponja.

Kratka priča

* GLAS: Zbog čega je forma kratke priče potcijenjena kod čitalaca?

ŠAPONjA: Kratka priča je fundamentalni žanr. Ona je roman u malom. Sticajem nekakvih tržišnih, marketinških i medijskih okolnosti kod nas je sve fokusirano na roman, tako da se godišnje malo objavljuje knjiga priča i tih 10-20 izdanja potpuno je zanemareno. U kritici ovaj žanr nije potcenjen, zato što imamo značajne pisce i kada napišu knjigu priča, to se primeti. Takođe, imamo "Andrićevu nagradu" koja se dodeljuje najboljim autorima. Mislim da je tu stvar edukovanja publike, možda treba više priča objavljivati u novinama. Nijedan naš nedeljnik tipa "NIN" ili "Vreme" nema kratku priču. "Politika" se još toga drži, ali niko više. To je nešto što treba vratiti u vidokrug javnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.