“Deca” Milene Marković osvojila NIN-ovu nagradu: Roman o sudbini i agoniji slobode

Ovu odluku danas je saopštio žiri, koji su činili Teofil Pančić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Marija Nenezić.

Žiri je saopštio da su za nagrađeni roman glasali Teofil Pančić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević.

- Za roman “Pogovor” Davida Albaharija, u izdanju “Čarobne knjige”, glasao je Branko Kukić, a za roman Srđana V. Tešina “Mokrinske hronike”, u izdanju “Arhipelaga,” glasala je Marija Nenezić - naveo je žiri.

Prema njihovim riječima roman-poema “Deca” poetički je iskorak kakav se ni u tzv. velikim književnostima ne dešava u svakoj sezoni.

- Na razmeđi istorijskog i intimnog, tematizujući višegeneracijske naslage tradicija i njihovih odjeka, kao i njihove reperkusije na ljudsku, upravo žensku intimu, autorka u nekoj vrsti sumiranja, ali i transcendiranja dosadašnjeg pesničkog i dramskog opusa ispisuje potresnu prozu u stihu kakva će postati nezaobilazan deo egzistencijalnog iskustva svakog budućeg čitaoca - saopštio je žiri.

Članica žirija Marija Nenezić, na dodjeli NIN-ove nagrade, je istakla da je primjetno u svim romanima koji su bili u izboru za ovo priznanje da pisci biraju da govore o sebi i o svom intimnom svijetu.

- Milena Marković piše o odrastanju, o sazrevanju, o sebi i vlastitoj intimi. Ipak roman se zove “Deca” i taj motiv dece je veoma izražen u djelu. Junakinja je dete svojih roditelja, potomak svojih predaka. U ovoj poemi je jaka ta slika predaka i onog što je prethodilo. S druge strane deca glavne junakinje su njeni potomci i kroz taj krak prema prošlosti i onaj krak prema budućnosti deca uspostavljaju širok vremenski luk. Milena piše u tom intimnom ključu o vremenu koje je prošlo i koje treba da dođe kroz decu - rekla je Nenezićeva.

Objasnila je da kroz roman provejava iskonska detinja ranjivost i radoznalost, jer se sva deca u romanu suočavaju sa životom na razne načine kroz bol, patnju, greške koje se prave te kroz suočavanje sa svijetom koji najčešće ne razumije ranjivog pojedinca koji kroz ovaj roman sazrijeva.

Književnica Milena Marković na dodjeli NIN-ove nagrade je naglasila da joj je velika čast što je dobila ovo priznanje, ali i što je bila u užem izboru sa Albaharijem i Kopiclom.

- Odlučila sam se da napravim poemu, roman u stihu i rad na njemu je trajao nekoliko godina. Na pola sam shvatila da sam se bavila epohom i svetom koji je zauvek nestao. Ne tiče se to samo naše zemlje u kojoj smo svi živeli, nego i drugih zemalja i vrednosti. Reč vrednost je mala, rekla bih pre da sam se bavila ekstazom, sudbinom i agonijom slobode - kazala je Markovićeva.

Kako je kazala osmjelila se da se bavi ovom temom nakon velikih pisaca poput Uelbeka i Prilepina.

- Pokušala sam kroz ličnu priču da pokažem kako svi plaćaju cenu. Mislim da je zbog toga taj moj roman nadrastao i mene i ovo što sam uradila. Trudim se da budem skrušena u životu i radu te se sada pitam šta ću dalje da radim, jer neću prestati, naravno - kazala je ona.

U najužem izboru, pored Markovićeve, bili su i romani “Sampas” Ilije Đurovića, “Ono o čemu se ne može govoriti” Elvedina Nezirovića, “Španska čizma” Vladimira Kopicla, “Mokrinske hronike” Srđana V. Tešina i “Pogovor” Davida Albaharija.

O pobjednici

Milena Marković rođena je 9. aprila 1974. godine u Zemunu. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za knjigu “Ptičje oko na tarabi” dobila je nagrade “Biljana Jovanović” i “Đura Jakšić”. Napisala je nekoliko drama koje su sa velikim uspjehom izvođene na domaćim i međunarodnim scenama. Dobitnica je specijalne nagrade u Beču za najbolje drame sa prostora bivše Jugoslavije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.