Pogrešan kolosijek

Željka Domazet

Dejtonski mirovni sporazum je osnova stabilne i na ustavu zasnovane BiH. Najviši akt ove zemlje je na različite načine devastiran mnogobrojnim intervencionizmima visokog predstavnika čiju je ulogu polako preuzeo Ustavni sud koji po različitim aršinima o istim stvarima donosi odluke.

Na jedan način je donio odluku kada je riječ o Brčko distriktu, na drugi kada je riječ o FBiH i na treći, urušavajući dejtonske odrednice, kada je riječ o Republici Srpskoj. Po tim odlukama Ustavnog suda zemljište u FBiH pripada ovom entitetu odnosno kantonima, u Brčko distriktu je zemljište tog dijela BiH, a u Republici Srpskoj se oduzima i prebacuje na BiH.

Svi zvaničnici iz Republike Srpske su se okupili i pozvali partnere iz BiH da konačno donesu zakon o Ustavnom sudu i u njemu domaćim sudijama koji bi se birali na nivou BiH zamijene strance koji u ovoj zemlji za debele novce uglavnom odlučuju uz saglasnost sa sudijama Bošnjacima koji su usput rečeno bili visoki funkcioneri SDA. Obaveza BiH da bi konačno krenula evropskim putem jeste da sve institucije bez izuzetka preuzmu domaće snage i da konačno iz nje zauvijek ode OHR.

Stranci iz Ustavnog suda ovu zemlju je, da se radilo u skladu sa Dejtonom, trebalo da napuste pet godina nakon potpisivanja Dejtona, ali kako nekima u zemlji odgovara njihovo mešetarenje ostali su u najvišoj instituciji koja bi trebalo da štiti Ustav ove zemlje četvrt vijeka.

Obaveza BiH takođe je bila da pet godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma precizno definiše međuentitetsku liniju po kojoj Republici Srpskoj pripada 49 odsto teritorije, a Federaciji 51 odsto. Ni tu obavezu do danas nije sprovela. Na pozive Republike Srpske da se konačno utvrdi međuentitetska linija, iz FBiH odgovaraju da im to ne pada na pamet i svi dušebrižnici koji godinama u ovoj zemlji tvrde da čuvaju Dejtonski sporazum ni riječju ne reaguju na tu davnu dejtonsku obavezu.

U otimačini čiji se kraj ne nazire kod Bošnjaka se čuju prijetnje da Srbi “pripaze šta rade”. Sama činjenica da se čuju prijetnje samo zato što zvaničnici Republike Srpske žele da BiH stave na zdrave ustavne noge, jasno dokazuje da je ova zemlja debelo posrnula i da se u njoj radilo samo u interesu jednog naroda ili preciznije jedne stranke.

Ukoliko se ova zemlja uskoro ne vrati na ustavni kolosijek, svi oni koji se zdušno zaklinju da je brane, sasvim sigurno prijetnjama poput ove “pazite šta radite”, debelo rade na njenoj razgradnji.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana