S obje strane Drine: Američki diktat

Glas Srpske 07.11.2007 00:00

Piše Branimir Bata GRULOVIĆ

POLITIKA SAD, vođena dugoročnim interesima ovladavanjem najisturenijem delom evroazijskog geopolitičkog prostora, nije odolela izazovu ugađanja islamskom svetu, i u taj izazov, uz prećutnu saglasnost Vatikana, ugradila je plan rušenja suverene države SFRJ, a kasnije i države Srbije. Kako im se na putu ostvarenja tog cilja isprečila Srbija i Srbi, SAD su odlučili da nagrade poslušne, a da kazne neposlušne "loše momke". Kažnjavanje, različitog intenziteta i metoda, kontinuirano se nastavlja i danas. Mnogi analitičari smatraju da aktuelna politika SAD prema Srbiji i Kosmetu nije ništa drugo do nastavak rata započetog marta 1999. godine. Kreatori politike SAD prema Balkanu u celosti, u vreme Klintonove administracije, bili su Ričard Holbruk i Medlin Olbrajt. Oni danas nisu aktivno u politici, ali bez svake sumnje, njihove ideje i politička razmišljanja protežu se i na sadašnju administraciju. Preko svojih ljudi koji su još u igri, kao što su Nikolas Berns i Danijel Frid, utiču na odluke Bušove administracije i sveukupnog kreiranje stava SAD prema Balkanu. U toj političkoj igri, da bi se došlo da željenog cilja, ne biraju se sredstva, pa se i dalje mnoge istine iskrivljuju, prećutkuju ili se vešto skrivaju daleko od očuju javnosti. Slobodno možemo postaviti pitanje šta je sa slobodom medija. To pitanje se nameće samo po sebi jer činjenica je da skoro sve svetske medijske kuće ćute o sudskom postupku protiv "Vatikanske banke", koji se odvija u Saveznom sudu u San Francisku. Pred sudijom i porotom tog suda, advokat pape Benedikta izjavio je da je "Vatikan imao pravo da učestvuje u masovnim ubijanjima u Jasenovcu". Prilikom saslušanja u tom procesu isti taj advokat je prethodno priznao umešanost Vatikana u genocid koji je počinila Hrvatska za vreme Drugog svetskog rata, kada je ubijeno na stotine hiljada Srba i Jevreja. Erik Džon Felps u svoj knjizi "Vatikanske ubice" kaže: "Vatikan i dalje koristi zakon inkvizicije kako bi uništio sve one koje smatra da su nevernici (jeretici) i koji ne ukazuju potpunu odanost i poslušnost papi". Nije teško pretpostaviti da je na osnovu tog zakona Vatikan dao sebi za pravo da zauzme aktivnu ulogu u najmonstruoznijem zločinu 20. veka, nad kojim su se zgrozili i nemački okupatori. Amerika na evropskom kontinentu mora da se osloni na svoje evropske saveznike, pre svega članice NATO-a. Nemačka, koja je za vreme Drugog svetskog rata bila američki neprijatelj broj jedan, danas je, bez svake dileme, najjači saveznik, i kao takva aktivno je podržala agresiju na SRJ 1999. godine, ignorišući odluke nemačkih administrativnih sudova koji donose zaključak: "Etnički Albanci na Kosmetu niti su bili niti su sada izloženi grupnom progonu na regionalnom ili nacionalnom nivou u SRJ" (sud u Minsteru 11. marta 1999. godine, predmet Az 13A 3894-94A). Sličan zaključak je doneo i Bavarski sud iz Minhena oktobra 1998. godine, u kome se kaže da se na Kosmetu ne sprovodi grupni progon etničkih Albanaca. "Akcije jugoslovenske vojske i policije bile su usmerene protiv albanskog vojnog podzemnog pokreta." SAD, a ni Nemačkoj, niti bilo kojoj dugoj članici NATO-a to nije bilo dovoljno za odustajanje od agresije na jednu suverenu državu članicu UN. Cilj opravdava sredstva! Možda je sudbina htela da prvi (ne)zvanično oboreni avion iznad jugoslovenskog neba, te 1999. godine, bude baš nemački "tornado". O Haškom tribunalu u ovom kontekstu nekom drugom prilikom. Razrešenje sudbine južne srpske pokrajine je pred nama. Tada ćemo konačno saznati da li su SAD promenile, ili možda nisu, svoj stav prema Balkanu, Srbiji, Kosmetu...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.