Sportska galaksija: Muke pod koševima

Glas Srpske 08.10.2007 00:00

Piše Dobrivoje Bobi JANKOVIĆ

SA Kosova i Metohije koje ne spava (a i zašto bi spavalo po ugledu na sportsku Srbiju) stižu nove vesti o aktivnosti sportista u još uvek južnoj srpskoj pokrajini. Takve aktivnosti su se u srpskim upravljačko-medijskim sistemima bez razloga prikrivale, i još se to čini. Kad ono... Košarkaška reprezentacija Kosova i Metohije od 16. do 22. oktobra učestvovaće na Kupu kralja u Jordanu, o čemu sportska Srbija bez Kosmeta nema pojma, ili se pravi da nema pojma. Uostalom: "Zašto ne bismo igrali tamo", rekao je Miomir Dašić, generalni sekretar Košarkaškog saveza Kosova i Metohije. Pomenuti gensek još kaže, pošto je čuo da će predsednik Košarkaškog saveza Srbije da potegne protestnu notu na adresu FIBA: "Biću iskren, na Kosovo i Metohiju su dolazile reprezentacije Hrvatske, Slovenije i Makedonije, pa niko nije reagovao. Niko nema pravo da ljudima na Kosmetu zabrani da se bave sportom". Inače, gensek još informiše javnost u Srbiji da je Košarkaški savez Kosova i Metohije zatražio finansijsku pomoć od specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Kosmet Joakima Rikera, i pomoći se nada. Da li srpski košarkaški predsednik Dragan Kapičić, najavljujući oštro reagovanje kod FIBA što će Albanci igrati u Jordanu, svojom namerom voljno ili nevoljno sam od sebe pravi Don Kihota? Možda. Ne možda, nego je tako. Jer, vrhuška srpskog sporta odgovarajuće Ministarstvo, a naročiti Olimpijski komitet ove države, prave se da ne vide o čemu je reč na Kosovu i Metohiji. Ne samo sada, kada kosmetski košarkaši odlaze u Jordan, nego i kada su Hrvati i Slovenci (s kojima naši košarkaški klubovi igraju Jadransku ligu), gostovali u "trusnom području" Srbije. Ne kažem da pomenute vrhuške, koje se u sportu bave sporednijim i lagodnijim situacijama od krajnje neizvesne situacije u pogledu budućnosti jednog dela Srbije zvanog Kosova i Metohija, mogu da odbrane stvar, ali za zajedničku srpsku stvar bar bi mogli voljom, ako ničim drugim, da učestvuju. Da bar slede, kao što se Kapičiću čini da čini, državnu politiku prema južnoj pokrajini. Neka kosmetski sportisti igraju, sa svima neka igraju, vrhuška srpskog sporta ima preča posla, već uveliko sabira dnevničarske mogućnosti za iduću olimpijsku godinu, u kojoj će - nije ih sramota kad kažu - Srbija osvojiti više od dve medalje, što je bio slučaj poslednji put u Atini. Na kraju, neću jer ne mogu da navijam za albanski plan o otcepljenju, ali neću i ne mogu da navijam za srpsku sportsku vrhušku koja je unakazila srpski sport teško ga ponizivši na prošlim Olimpijskim igrama. Ne znam zbog čega se ta rukovodeća elita, ili ista svita Olimpijskog komiteta (i odgovarajućeg ministarstva, naravno), boji da kaže da na Kosovu i Metohiji postoji takva i takva sportska aktivnost. Uostalom, zašto i biti protiv oduzimanja prava na sport bilo kome, i bilo gde, kada je pomenuta svita mirno sedela u svojim foteljama dok je fudbalska reprezentacija Srbije, recimo, igrala utakmicu u Bilbau protiv Baskije, koja u Španiji ima isti tretman, pa i gori, nego Kosovo i Metohija u Srbiji. Šta bi se moglo reći u balkansko-pašićevskom rezimeu: pa, svi su u pravu - i Albanci, i Kapičić, i nemoćna rukovodeća svita srpskog sporta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.