Javni mrak
Većina javnih preduzeća u Republici Srpskoj bila je i ostala plijen političkih stranaka i njihovih podobnika. Zbog takve situacije ta preduzeća, koja bi po definiciji trebalo da budu okosnica razvoja same Republike, dovedena su na rub opstanka.
Akumuliraju i zbrajaju samo gubitke. Tako je bilo prije koju deceniju, a tako je i danas. Ni centimetar da naprave naprijed. Tapkaju u mjestu. Ili prave korake nazad, jer je na njihovom čelu nekvalifikovan i nestručan kadar. Njima oni odgovorni ljudi ne bi povjerili ni da vode brigu o nekoj maloj, seoskoj prodavnici, a kamoli o preduzeću koje zapošljava na stotine ili hiljade radnika.
Najveću odgovornost za takvu situaciju snose najviše institucije Srpske. Htjeli ili ne htjeli priznati, ali oni su ti koji na kraju daju zeleno svjetlo za imenovanje direktora javnih preduzeća. Te najviše institucije, u prvom redu Vlada Republike Srpske, samo potpisuju ono što im dođe na sto iz stranaka. Ne pitaju ni ko je, šta je, kakvog je obrazovanja, radnog iskustva. Ama baš ništa. Samo potpisuju. I ne gledaju šta potpisuju kada vide da je naredba stigla iz vladajućih stranaka koje su raspodijelile fotelje javnih preduzeća. Oni potpisuju, a mi tapkamo. I tapkaćemo i idućih decenija u mjestu.
Svjedoci smo i najnovije situacije da stranačke ličnosti idu od jedne do druge stranke. U tom lutanju kucaju na jedna, druga, treća vrata, sve dok se ne skrase na nekoj poziciji. I to ne bilo kakvoj, već onoj udobnoj direktorskoj fotelji. I to im prolazi za rukom. Da imaju imalo obzira i srama nikada se ne bi pojavili u javnosti, a kamoli tražili da upravljaju nekim od javnih preduzeća. Ali očekivati nešto takvo od takvih ljudi je suludo, jer što bi naš narod rekao, odavno su oni pokazali da je predebeo đon na njihovim obrazima.
Upravo takva politika imenovanja nadležnih u preduzećima proteklih decenija, ali i danas, eliminisala je sve one školovane i kvalifikovane ljude da se prijavu za neku od tih funkcija i da dignu posrnulo preduzeće iz pepela. Oni već uveliko rade za prestižne evropske kompanije i njihove zemlje. A oni koji su ostali, a koji su obrazovani, isti plan imaju kada vide samo kako neko bez ikakvog obrazovanja postaje ministar, savjetnik, direktor. Tonemo mi tonemo.
I nastavićemo tim tempom, sve dok ne proglasimo stečaj ili likvidaciju nad javnim preduzećima. A, kolike gubitke oni bilježe nismo daleko ni od toga. I oni odgovorni za to neće da ispaštaju. Oni će naći neku drugu fotelju da je odvedu u stečaj. I tako u nedogled, sve dok ne uđu u pozne godine da ne mogu više dolaziti na posao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
