S obje strane Drine: Plan "B" za Kosmet

Glas Srpske 10.10.2007 00:00

Piše Branimir - Bata GRULOVIĆ

I DOK predsednik Kosmeta Fatmir Sejdiju poziva stanovnike Kosmeta na mir zbog strahovanja od eskalacije ekstremističkog nasilja, u diplomatskim krugovima Evrope priprema se takozvani plan "B" za Kosmet. Plan "B" predviđa da se Rezolucija 1244 rastegne što je moguće više, odnosno da se stvori prostor parlamentu Kosmeta da može proglasiti nezavisnost i time otvori mogućnost da ga zemlje EU i SAD priznaju. Evropske zemlje pripremaju sednicu Saveta bezbednosti na kojoj bi se raspravljalo o tom planu "B", na kojoj se ne bi donosila nova rezolucija o Kosmetu. Posebnu ulogu u pripremanju te sednice dobila je Nemačka. Zašto baš Nemačka, u ovom trenutku i nije toliko bitno, ali to se može protumačiti kao znak dobre volje EU što zahtev Nemačke, da postane stalni član Saveta bezbednosti UN, nije prošao. London, Pariz i Berlin su uvereni da ni one članice EU koje se trenutno protive priznavanju nezavisnosti Kosmeta neće imati ništa protiv novom tumačenju Rezolucije 1244. Ako se to dogodi, već zaboravljeni Ahtisarijev plan, ponovo će se aktuelizovati, ako ne u celini, onda jednim delom, posebno onaj deo u kome je predviđeno da EU preuzima od UN misiju na Kosmetu. Ono što posebno brine Berlin jeste mogući rascep unutar članica EU u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta i sigurnog priznavanja takvog statusa od strane SAD. Španija, Grčka, Kipar, Slovačka, Rumunija i Češka su i dalje čvrsti u stavu da EU nikako ne bi trebala da prizna jednostrani potez Prištine. Politička snaga ovih zemalja sigurno ni izbliza nije kao snaga koju nose Velika Britanija, Francuska i Nemačka. Na sreću Srbije u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta od strane parlamenta u Prištini, što je bez svake sumnje nelegitiman čin, odluku o priznanju Kosmeta kao nezavisne države EU mora doneti konsenzusom. To ne isključuje mogućnost da pojedine članice EU neće slediti potez SAD i tako ponoviti grešku koja je napravljena na početku poslednje decenije veka iza nas, kada su Slovenija i Hrvatska bile preuranjeno priznate kao nezavisne države. SAD praktično i ne kriju da jedva čekaju 10. decembar, verujući da do dogovora Beograda i Prištine neće doći, pa da povuku, za sve koji prepoznaju demokratiju kao najveću tekovinu naše civilizacije, najnepopularniji politički potez i da priznaju rađanje nove države na suverenoj teritoriji druge države, u ovom slučaju, na teritoriji Srbije. Između ostalog, Evropa se plaši takvog poteza Vašingtona i zbog mogućeg pogoršanja odnosa između EU i Rusije. U ovom trenutku Evropa pregovara sa Rusijom o dostupnosti ruskim energetskim izvorima, a ne treba zaboraviti da raketni štit takođe opterećuje odnose Zapada sa Rusijom. - Budućnost Kosmeta vidimo veoma blizu EU i u potpunosti smo spremni da podržimo proces stabilizacije Kosmeta onda kada pitanje statusa bude rešeno - nedavno je izjavila portparol visokog predstavnika EU za bezbednost Kristina Galjak. Ova izjava Kristine Galjak ima veoma jasnu poruku, bez prejudiciranja konačnog rešenja, ali svi koji znaju da čitaju između redova shvatili su o čemu se radi. Zbog lakše kontrole stanja na Kosmetu posle donošenja konačnog rešenja, ma koje ono bilo, EU je spremna da Kosmet sasvim približi samoj Uniji, ali bez punopravnog članstva. U iščekivanju daljeg toka pregovora između Beograda i Prištine treba naglasiti da se kao moguće prihvatljivo rešenje za sve zainteresovane strane u ovom vrzinom kolu ponovo, ali veoma stidljivo, pominje podela teritorije Kosmeta. I za Beograd i za Prištinu dani neizvesnosti i sati iscrpljujućih pregovora još će potrajati, bez obzira na to što je, kako je rekao Volfgang Išinger, sama atmosfera na pregovorima omekšala. I na kraju, mora se postaviti otvoreno pitanje zašto se ta ista Evropa i SAD toliko grčevito bori za iznalaženje modaliteta za stvaranje nove albanske države na teritoriji Srbije, a u isto vreme ističu, u formi imperativa, opstanak BiH kao jedne države. Ako Albanci na Kosmetu, po njima, imaju pravo na svoju državu, zašto to pravo ne bi imali i, recimo, Hrvati ili Srbi na teritoriji BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.