Roditelji nemaju dovoljno vremena za mene, niti razumijevanja za moje potrebe - požalila se jedna djevojčica Gordani iz Stare Pazove. Ova žena, majka troje djece, zapazila je da su je opsjedale neke dokone gospođe u parku gradića. Otkrivši da su to Jehovini svjedoci, obratila se njenim roditeljima i bila veoma iznenađena njihovom hladnom reakcijom
U pravu su oni koji su rekli da su "oči ogledalo duše" i da one nikada ne stare. A šta tek reći za ljudski glas? On, zaista, nikada ne stari. Po glasu vas prijatelji prepoznaju kada ste zdravi ili bolesni, veseli ili tužni, zaljubljeni ili umorni od traganja. Svaki čovek nosi u sebi unutrašnju muziku, čiji je ritam, melodija i harmonija odraz naše duše, ali i ukupnih biofizičkih procesa u našem organizmu i odgovor na duhovnu hranu koja dolazi iz okruženja.
S vremena na vreme, nečiji glas nas potpuno osvoji i jasno nam stavi do znanja da je ta osoba produhovljena. Meni se to desilo kada me voditeljka Radija Stara Pazova, Jelica Despot, pozvala da gostujem u njenoj emisiji "Prozori duše". Ni slutila nisam da će me dočekati osoba u invalidskim kolicima: u njenom glasu bilo je toliko životne radosti i topline. Shvatila sam da je njen glas bio odraz njenog unutrašnjeg stanja, koje je potpuno potisnulo osećanje hendikepiranosti. Kasnije sam se čula i sa drugim osobama obolelim od multiple skleroze, jer su oni najčešće bili ciljna grupa za adventiste, Crkvu gideonita (pentekostalce), Jehovine svedoke i Univerzalni životi. Uvek sam im ukazivala na Jeličin primer, jer je ona najpre razmišljala o tome kako drugima da pomogne i to jasno stavljala do znanja svojim slušaocima.
Kad roditelji nemaju vremena
Dok smo razgovarale o sektama, desilo se nešto, za mene, zaista čudno: domaćice Stare Pazove su nam u studio donosile pecivo, kolače, cveće, a muzički urednik birao najlepše pesme, dok su nas ispred zgrade čekali građani, da čestitaju. Cela Stara Pazova je živela sa tom emisijom. Zato me nije iznenadilo što mi se nakon toga javila gospođa Gordana Papović i poslala divnu pesmu koju je nazvala po mojoj knjizi "Lovci na duše", na čemu sam joj jako zahvalna.
Gordana je, tom prilikom, ispričala jednu, po meni, poučnu priču za roditelje čiju decu vrbuju Jehovini svedoci.
Ja sam sasvim obična žena - kaže Gordana - i pre svega sam majka troje dece. Za sada nemam problema sa njihovim vaspitanjem, s obzirom na to da se radi o deci od 17, 15 i 6 godina. Mislim da je to rezultat toga što sam se u potpunosti posvetila njima. Još po rođenju prvog deteta, napustila sam posao i svu svoju ljubav i snagu usmerila u pravcu njihovog vaspitanja. Nakon svega, iskreno rečeno, uopšte se ne kajem što iza sebe nemam karijeru "uspešne poslovne žene", jer umesto toga imam vrlo izgrađen, iskren i drugarski odnos sa decom, i njihovu i muževljevu potpunu privrženost porodici. A smatram da je to najvažnije u životu.
U poslednje vreme, često dolazim u situaciju da se srećem sa vršnjacima svoje dece, koji od mene ponekad zatraže savet različite prirode. Ima tu svega: od ljubavnih problema, izbora budućeg zanimanja, problema komunikacije sa drugima, uključujući i roditelje i sl.
Shvatila sam da se meni obraćaju najčešće iz razloga što uvek imam vremena da ih saslušam, da ih posavetujem. Zaprepastilo me je saznanje da drugi nemaju vremena za njih i njihove probleme. Tako mi se nedavno poverila jedna devojčica.
Rekla mi je da želi da pobegne od kuće. Rekla mi je, doslovno: "... Roditelji nemaju dovoljno vremena za mene, niti razumevanja za moje potrebe."
Kada sam dublje ušla u sadržaj njene priče, shvatila sam da takva razmišljanja i nisu u stvari njena. Tu devojčicu su u svoje društvo uvukli neki ljudi iz parka, pod čijim je velikim uticajem bila. Najveći deo svog slobodnog vremena ona je provodila sa njima, pa je ispalo po onoj staroj "s kim si - takav si". Kada sam saznala da se zapravo radi o dokonim gospođama iz Jehovinih svedoka, bila sam toliko revoltirana da sam poželela da se fizički obračunam sa njima! Zamislite, dok roditelji devojčice rade, oni koriste priliku da je uvuku u sektu. Ali, stvari nisu baš stajale tako kako se meni činilo!
Te gospođe jesu širile satanske propovedi, ne mareći mnogo za uzrast svojih žrtava, ali su i roditelji devojčice bili nezainteresovani šta se zbiva sa njihovim detetom. Naime, smatrala sam za potrebno da najpre o svemu obavestim roditelje moje male prijateljice, kako bi je upravo oni zaštitili od daljih pogubnih uticaja ove sekte. Ali, bila sam iznenađena njihovom prilično hladnom reakcijom.
Izbavljena iz sekte
Rešila sam da stvari uzmem u svoje ruke. Nakon dva meseca intenzivnog druženja sa tom devojčicom, uspela sam da je potpuno odgovorim od njenog učlanjivanja u Jehovine svedoke. Štaviše, počela je da sa mnom i mojom decom redovno odlazi u Pravoslavnu crkvu i da se druži sa svojim vršnjacima, koji su joj se, do tada, činili "isuviše glupim".
To je mali primer - kaže Gordana - kako smo mi roditelji, u stvari, krivi za sve lepo i ružno što se dešava našoj deci. Ja se mnogo družim sa omladinom i trudim se da svoju komunikaciju prilagodim njihovom senzibilitetu, da ih i posavetujem i usmerim na pravi put, a da ne povredim njihovu ličnost. Do sada imam dosta uspeha u tome, a svaki uspeh mi je samo podstrek da se i dalje posvećujem našem najvećem blagu - deci.
Povrh svega, pišem i poeziju, uglavnom za decu. Ali, ima tu i drugih tema. Na primer, napisala sam zbirku pesama u kojoj sam svaku pesmu posvetila jednom Svetitelju. Sve što pišem ili radim, ja činim iz duše jer mislim da odatle potiču prave vrednosti.
(Nastaviće se)
SEKTE U SRBIJI
U Srbiji je registrovano četrdesetak grupa - sekti, što je podatak iz dokumenta Ministarstva vjera iz 1997. Deset godina poslije stanje je vjerovatno drugačije. Bilo bi dobro da je broj sekti u opadanju, ali malo ko vjeruje u to, sudeći prema njihovoj aktivnosti i sve učestalijim primjerima pogubnog uticaja u raznim seoskim i gradskim sredinama.
Iz MUP-a Srbije, kako prenosi "Politika", povodom nedavnog satanističkog zločina u Novim Banovcima, mediji su upozoreni da na području zemlje djeluje oko sto pedeset hiljada sektaša raznih boja. Među njima je najviše satanističkih: Crna ruža, Satanini sinovi, Bratstvo krvi, Sanatani... Satanini sljedbenici su najzastupljeniji u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Valjevu i Trsteniku, smatra Zoran Luković, inspektor MUP-a, stručnjak koji se bavi sektama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
