Iz mog ugla: Diplomatija u službi Bošnjaka

Glas Srpske 28.11.2007 00:00

Piše Mikajlo MITROVIĆ

U ORGANIZACIJI "Glasa Srpske" i banjolučkog Kulturnog Centra Banski dvor, 14. novembra ove godine promovisana je knjige novinara i publiciste Ivice Mlivončića "Al-Kaida se kalila u BiH". Na toj promociji, između ostalog, navedeno je da je prvi mudžahedin dobio državljanstvo BiH 10. januara 1992. godine. Navedeni podatak je vrlo interesantan, kako zbog istine o planiranju, izazivanju i samog početka rata u BiH (očigledno da to nisu bili Srbi), već i zbog toga što se podudara sa podacima uglednog američkog časopisa "Defence & Foreign Affairs" (Odbrana i inostrani poslovi) od septembra 2003. godine, o tome kako su i koje bošnjačke diplomate davale vize, pasoše i druga dokumenta BiH stranim, islamskim državljanima. Naime, Husein Živalj, kao ambasador BiH u Beču, u periodu od 1992. do 1995. godine je obezbedio svojim delovanjem da ta ambasada postane ključna lokacija za stalnu podršku radikalnim islamistima. U to vreme on je odobrio značajan broj viza i pasoša licima koja nisu rođena u BiH. Među njima je izvesni Safet Ćatović (pasoš BiH br. 46600). Takođe se tvrdi da je Živalj izdao pasoš i Osami bin Ladenu. Inače Husein Živalj je bio svojevremeno u zatvoru zajedno sa Alijom Izetbegovićem, te ne čudi zašto je dobio ambasadorsko mesto. U Beču je bio potpredsednik i član Upravnog odbora "TNjRA" (organizacija za pomoć muslimanima trećeg sveta), koja je inače osnovana 1987. godine u Beču. Osnivači su, između ostalih, bili Osama bin Laden, kao i egipatski šeik Omar Abd-al-Rahman, takozvani slepi šeik, koji je u SAD osuđen zbog prvog napada na Svetski trgovački centar u Njujorku 1993. god. Osim toga organizacija je bila povezana i sa doktorom Hasanom al-Turabijem i njegovim terorističkim operacijama u Sudanu. Do odlaska na mesto ambasadora BiH u UN, januara 2001. godine Živalj je bio zamenik ministra spoljnih poslova BiH, te je često putovao na relaciji Sarajevo - Beč - SAD, kao i u mnoge islamske zemlje. Kada je postao ambasador u UN, on je tajno davao specijalne izveštaje Ćatoviću u Njujorku, te mu je izdao takozvani "žuti pasoš" UN (rezervisan je za ambasadore ili stalne predstavnike ili zamenike stalnih predstavnika). Na taj način Ćatoviću je omogućio da ima slobodan ulaz u zgrade UN, te da se predstavlja kao diplomata i u Stejt departmentu SAD. Normalno da mu je takav status omogućavao odnosno bio paravan za njegove fundamentalističke aktivnosti. Postoje indicije da je radio u islamističkim organizacijama za obuku terorista na privatnim posedima u blizini Trentona i Kliftona na teritoriji Nju Džersija. Takođe je bio povezan sa portparolom "Benevolence International Foundation" (međunarodna dobrotvorna fondacija) koja je skupljala prihode za podržavanje terorizma, te kojoj je u novembru 2002. godine Trezor SAD blokirao račune u bankama i proglasio je finansijerom terorizma. Lider te organizacije Enam Arnaut je 2003. godine osuđen u SAD na više od 11 godina zatvora. Normalno da je ta organizacija imala i predstavništvo u Sarajevu, čiji direktor je bio Munib Zahiragić, koji je Arnauta upoznao dok je radio u ambasadi BiH u Kuvajtu. Za Ćatovića je poznato i da je organizovao "letnji kamp džihada" u Pensilvaniji, samo nekoliko meseci pre terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, te da je stalno bio u vezi sa imamom Siraj Njahaj, duhovnim vođom prvog napada na svetski trgovački centar 1993. godine. Pretpostavlja se da je tajno dobijao platu dok je bio u Njujorku od BiH misije u UN, koja je plaćala i njegovo zdravstveno osiguranje sve do januara 2002. godine. Ćatović je ostao pod okriljem Misije i po dolasku novog ambasadora Mirze Kušljugića, koji je inače bio član ratnog predsedništva Tuzle u vreme kada su naredili ubijanje pripadnika JNA. Za njega se veruje da je odgovoran i za etničko čišćenje Srba iz Tuzle, gde je broj srpskih stanovnika sveden sa 22 hiljade u 1991. godine na dve hiljade 1995. godine. Kušljugić je prvom sekretaru ambasade (Srbinu), koji je otkrio i izvestio ga da Misija služi kao paravan za razne "dobrotvorne svrhe" dao otkaz. U vreme dok se nalazio u Njujorku, Kušljugić je bio i član Komisije za pripreme za međunarodni krivični sud (ICC). Njegov naslednik Muhamed Šaćirbegović je takođe nastavio sa korišćenjem diplomatske privilegije radi prikupljanja i finansiranja islamskih ciljeva i organizacija, te lobiranja američkih kongresmena za stvaranje unitarne BiH. Bez obzira na to što je optužen za prisvajanje oko 2,5 miliona dolara i dalje je aktivan u SAD, te je snažan oslonac i podrška Harisu Silajdžiću. Navedena saznanja su samo deo aktivnosti dela bošnjačkih diplomata u svetu, te ukazuju kako su zastupali interese ostala dva naroda u BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.

Iz mog ugla: Diplomatija u službi Bošnjaka

Borac (Banjaluka): Evropska jesen po mjeri

Namjerna sila

Dnevnik iz grada P.

ISTINU GOVOREĆI

Starački bluz Hrvoja Augustinovića

Novi sistem bezbjednosti

Kletva „cara Litijuma”

Trojni troprsti pakt

Protestantsko-katolička fudbalska zavjera

Kreativna destrukcija BiH

OHR-ovo agovanje

Čitanje Dejtonskog sporazuma

IDE GAS: Kiš u Bijeljini

Mit o kineskoj prekapacitiranosti

Postoji li oštećeni u postupku protiv Dodika

Bizarna bibliofilija fantomskog Vučića