S obje strane Drine: "ANA" i "OVK" prijete

Glas Srpske 14.11.2007 00:00

Piše Branimir Bato GRULOVIĆ

ŠESTOMESEČNO predsedavanje Savetom Evrope, Srbija je, po ocenama Generalnog sekretara SE Teri Dejvisa, veoma uspešno obavila i iskoristila je mesto predsedavajućeg da podigne međunarodni kredibilitet države. U diplomatskoj akciji koju Srbija vodi na više frontova, Savet Evrope, Evropska unija i Kosmet, najmanje uspešna bila je na, u ovom trenutku, najvažnijem zadatku. Stavovi Beograda i Prištine nisu su se pomerili sa polaznih pozicija, i za takvu situaciju uzajamno se optužuju. Albanci istrajavaju u svom nastojanju da dođu do nezavisnosti bila ona izglasana u UN, ili jednostranim proglašenjem nezavisnosti posle isteka datuma određenog za završetak pregovora. Kosmetski premijer Agim Čeku, posle propale nedavne runde pregovara, izjavio je da se srpska i kosmetska delegacija slažu u jednom, a to je da se ne slažu oko statusa Kosmeta - Kosova, i indirektno nagovestio da će parlament Kosova proglasiti nezavisnost do kraja godine, što je potvrdio član kosovskog pregovaračkog tima i predsednik partije ORA, Veton Suroi. SAD će najverovatnije, ali i većina članica EU, priznati nezavisnost pokrajine. Prema nekim proračunima to bi isto učinilo i minimum 70 država od 191 članice UN. Takva eventualna situacija dodatno bi iskomplikovala situaciju, a Srbija bi bila naterana da veoma ograničeno, ili nikako, sarađuje sa državama koje bi priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta. To bi, po svemu sudeći, bila najnepovoljnija situacija za Srbiju. Srbija bi, manje više, bila izolovana što bi za posledicu dovelo do udaljavanja Srbije od evrotlantskih integracija i do zastoja stranih, pre svega zapadnih, investicija u očekivanom većem obimu. Što se tiče EU, ona je u ovom trenutku u mat poziciji. Nema predloga za unapređenje dijaloga Beograda i Prištine, a nema ni rešenja za konačni status Kosmeta. Dodatno opterećenje za EU je i kriza vlasti u Belgiji, koja je pred samim raspadom na dva konstitutivna dela Fladriju i Valoniju. I pored toga EU uveliko se sprema da od UN preuzme misiju u južnoj srpskoj pokrajini. Vlada Srbije je odlučno odgovorila na te pripremne radnje EU, tvrdeći da jedino SB UN može da odobri novu misiju na Kosmetu. U svakom slučaju NATO snage na Kosmetu će ostati prisutne duže vreme, odnosno kako se čuje iz sedišta komande Alijanse u Briselu, NATO planira da boravi na Kosmetu neograničeno vreme. SAD će sve učiniti da Kosmetu pokloni nezavisnost i pored veoma čvrstog stava Rusije i njenog protivljenja toj ideji. Jedan od mogućih, novih vidova političkog pritiska SAD je da ubedi svoje saveznike u Evropi, da Srbiju zaustave, ili bar uspore njen put ka EU. Američki adut za tu političku akciju je sve šire otvaranje Srbije za ruske investicije, što se Vašingtonu nikako ne dopada, a ni Evropa baš nije blagonaklona prema tom vidu ruske ekspanzije i njenom sve obimnijem poslovno-političkom prisustvu na Balkanu. Paralelno sa tom i takvom politikom američke administracije, uočljiva je i medijska kampanja koja se vodi u SAD. Tako "Njujork tajms" podseća svoje čitaoce da je Milošević izvršio invaziju na Kosmet 1999. godine i da je zbog toga Kosmet izgubljen za Srbiju. O elementarnom nepoznavanju političkih prilika na Balkanu i u Srbiji koje je pokazao autor teksta ne treba trošiti reči. Ali nameće se pitanje koje moram javno da postavim; Kako je to moguće izvršiti invaziju na sopstvenu teritoriju? Sa druge strane, sve više američkih političkih analitičara kritikuje Vašington zbog njegove politike prema Kosmetu i u isto vreme ističu kreativnost srpske diplomatije, jer svaki put predlože novu ideju za rešavanje kosmetskog pitanja, koje Albanci uporno odbijaju. I ako Džon Bolton, bivši američki ambasador u UN, tvrdi da će SAD pogrešiti ako priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta, teško je predvideti šta će se dogoditi posle 10. decembra. Tog datuma prestaje i mandat pregovaračkoj trojci, pa potezi međunarodne zajednice zavisiće isključivo od date situacije. Najgori mogući scenario bio bi porast nasilja i sukoba širih razmera. Strahovi da se nasilje na Kosmetu može ponovo dogoditi imaju svoje uporište u nedavnim događajima u zapadnoj Makedoniji, kao i u izjavama komandanata (ne)rasformiranih terorističkih vojnih formacija organizovanih u ANA (albanska nacionalna armija) i OVK (oslobodilačka vojska Kosova)...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.