S obje strane Drine: Oni bolje znaju od nas

Glas Srpske 22.08.2007 00:00

Piše Branimir - Bato GRULOVIĆ

DIPLOMATIJA tradicionalno ima izuzetno važno mesto u ostvarivanju nacionalnih interesa jedne zemlje, a njena uloga je posebno značajna za male države u savremenom svetu, koji karakterišu globalizacija, redefinisanje uloge nacionalnih država, kao i stvaranje sve složenije mreže međunarodnih organizacija. Sposobna diplomatija zna da iskoristi sve elemente koje ima na raspolaganju i da svojim efikasnim delovanjem donekle nadomesti manjkavosti države na drugim poljima. Zbog toga se često kaže da za nacionalni interes jedne zemlje uspešan rad diplomatije u vreme mira, predstavlja isto što i sprovođenje vojne strategije u vreme rata, pa je očuvanje visokog nivoa kvaliteta diplomatske službe od posebne važnosti. Sva ova očekivanja od diplomatije ovu profesiju čini izuzetno važnim zanimanjem, ali samo ukoliko adekvatno i uspešno odgovori na te zahteve. Da bi se zaista profesionalno sprovodila, diplomatija podrazumeva delatnost, veštinu, zanat, znanje, metod, tehniku, umetnost, ali i karijeru. Diplomatija ima više zadataka. Jednostavno definisano, zadatak diplomatije je predstavljanje, zastupanje i zaštita interesa jedne zemlje u drugoj zemlji. Smisao predstavljanja i zastupanja čini najbitniji element diplomatije i glavnu ulogu u tom poslu ima ambasador, jer on govori u ime svoje vlade. Zaista se postavlja pitanje kako pojedine države sebi dozvoljavaju luksuz da na ove prostore, a posebno u BiH, šalju osobe da zastupaju interese matične države, a da isti ti nisu dorasli svom zadatku. Tako recimo prethodni visoki predstavnik u BiH, gospodin Švarc-Šiling, čovek u poznim godinama, ostavljao je utisak čoveka koji nije znao - što bi naš narod rekao - da li je pošao ili došao. Lord Ešdaun, britanski diplomata od karijere, rođen u Indiji, kojeg je žena ostavila zbog njegove ljubavne afere sa sekretaricom, pre nego što je počeo da se bavi politikom bio je pripadnik britanskih marinaca, a radio je i kao obaveštajac u MI-6. Njegova jedina diplomatska misija je bila u OHR-u u BiH. Iako mu u biografiji stoji da je kao diplomata službovao u Švajcarskoj, sam je to demantovao... Pošto bi spisak diplomata od karijere, koji su do sada boravili u BiH, bio dug, pomenuću još samo jedno ime - Robert Farand. Gospodin Farand, ambasador iz SAD, pre dolaska u BiH kao diplomata iskustvo je sticao u misijama u Papui Novoj Gvineji, Solomonskim ostrvima i Vanuatuu. U BiH je došao kao stručnjak za Balkan. Svaki dalji komentar smatram suvišnim. Da ne bih bio pogrešno shvaćen, što kao izgovor koriste strane diplomate u BiH, kad nešto izjave pa se tako vade, moram naglasiti da su ovde službovale i ozbiljne diplomate - u pravom smislu značenja reči - znači, diplomate od karijere, samo što su, nažalost, u velikoj manjini. Ista ili još gora situacija je sa poznatim imenima od pera koji su sada svetski stručnjaci za političke prilike na Balkanu, i koji su veoma često citirani u lokalnim medijima. Pomenuću samo neke i to one koje sam imao priliku lično da upoznam. Tim Džuda je autor knjige o Srbima i veoma cenjeni politički komentator iz Velike Britanije. Tima sam upoznao za vreme dešavanja u Rumuniji 1989. godine. U to vreme nije ni sanjao da će se baviti novinarstvom. Radio je kao montažer za BBC Njorld service. Kad je Rumunija prestala da bude interesantna za svetske medije, ostao je bez posla. Ali, čim je namirisao raspad Jugoslavije, došao je u Beograd i stidljivo počeo da piše i nudi svoje tekstove svima okolo. Nekoliko godina kasnije postade veliki stručnjak za politička pitanja Balkana. Većina naših ljudi gledala je seriju koju je uradio BBC pod nazivom Raspad Jugoslavije. Kao jedan od koautora scenarija za tu seriju potpisana je Lora Silber. Lora, ili kako je Amerikanci, njeni zemljaci, zovu Laura, slučajno se zatekla u Beogradu uoči krvave jugoslovenske priče. U Beogradu je boravila na osnovu sporazuma između tadašnje SFRJ i SAD, o razmeni studenata. U to vreme o novinarstvu ama baš ništa nije znala. Odavde, sa ovih prostora otišla je kao dopisnik londonskog Financial Times-a. Čudan put od neznalice do velikog stručnjaka. Ista priča mogla bi da se ispriča i o njenom kolegi Majklu Montgomeriju i mnogim drugim znanim i neznanim poznavaocima prilika na ovim našim prostorima. Otuda ne čudi što je jedan diplomata, visokog ranga, prošle sedmice javno izgovorio ideju o stvaranju jedne nacije u BiH. Jedino što je ostalo nejasno je da li je ideja o jednoj naciji u BiH njegov lični stav, ili stav njegove države, čije interese ovde zastupa. Oni nas, očigledno, bolje poznaju, bolje nego što mi sami sebe znamo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.