POGLEDI Laži i istine

Krajem prošlog meseca direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas, Savo Štrbac predstavio je svoju novu knjigu “Procesuiranje ratnih zločina počinjenih tokom rata u Hrvatskoj 1991-1995”, u kojoj je dao hronološki prikaz krivičnih postupaka vođenih u Hrvatskoj zbog sumnje da su izvršena krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji ove zemlje.

Reč je o popisu gotovo svih postupaka sa opisom navodne inkriminacije, pravnom kvalifikacijom i ishodom. Autor se pri tom ne upušta u ocenu zakonitosti i prirode tih postupaka, niti nameće zaključke, jer to nije ideja poduhvata, već to može da bude jedan od aspekata koji treba istražiti na bazi ove polazne osnove.

Ipak, već letimičnim pregledom ove knjige uočavaju se mnogobrojne zakonitosti, od kojih na neke treba ukazati. Kao prvo, Hrvatska permanentno i uzastopno produkuje sudske postupke protiv pripadnika oružanih snaga druge zaraćene strane. Znači Srba i nekadašnjih pripadnika JNA.

Može se slobodno reći i da u Hrvatskoj ti sudski postupci u svojoj suštini, po cilju, izlaze iz okvira zamišljene svrhe sudskih postupaka i prelaze na pravno-politički teren pretvarajući se u neoružano sredstvo borbe kojim se rat nastavlja. Znači, ovi postupci u stvari postaju sredstvo gonjenja “neprijatelja” nakon prestanka oružane borbe.

Pri tome se polazi od iskonstruisane teze da su JNA i srpski narod bili agresori u sopstvenoj državi pa se uzimaju stvarni događaji istrgnuti iz konteksta uzroka svih uzroka - razbijanja Jugoslavije oružanom pobunom i tako perfidno utiče na emocije ljudi, čime se laž pretvara u istinu i tako falsifikuje istorija.

Autor je radi priređivanja ovog svojevrsnog kataloga optužbi morao da pročita optužnice i u velikom broju slučajeva i presude, čime je on doživljavao svojevrsno “preživljavanje” svih procesnih, odnosno životnih uloga događaja.

Štrbac je hteo, ne hteo, nakratko i nadugo u razmišljanjima o ljudskim postupcima i sudbinama pronicao u njihovu svest i njihovo htenje. U razloge, motive, pobude.

Sudovi sude jer je neko izvršio delo koje predstavlja zločin, ali sudije ne proniču u udaljene motive. One konstatuju da je neko izvršio zločin, ali ne i zašto je neko posegao za tim. Šta je udaljeniji motiv, šta je pobuda. Šta je to što objašnjava postupak, iako ga ne opravdava. Kolega Štrbac je to ovde neminovno činio, ali rezultate u svakom konkretnom slučaju nije zasvedočavao.

Jedan od najboljih poznavalaca fenomena genocida, slovački socilog Klauzevic je ustvrdio da se kod naroda koji je jednom doživeo pokušaj genocida, svaki sledeći pokušaj završava građanskim ratom.

U tom svetlu, svetlu svesti iliti podsvesti o već doživljenom pokušaju genocida, javlja se i zajednička nit u svakom od ovde prikazanih događaja, što je takođe jedan od aspekata koji treba dalje osvetljavati, jer je radi potpune spoznaje potrebno proniknuti u suštinu pojave.

Dakle, laž je hrvatska strategija. Ona je u svoju Nacionalnu strategiju odbrane unela obavezu preduzimanja mera radi “Odbrane naučno dokazane istine o Domovinskom ratu”.

Na taj način hrvatske vlasti su utvrdile navodnu istinu o ratu, a pravosuđe stavile u funkciju odbrane te istine, odnosno laži, a Srbija još ni sve svoje ubijene i poginule nije popisala.

Srbija nema strategiju suprotstavljanja i zato na planu spoznaje istine i u sopstvenom društvu, a da šire i ne pominjemo, i jeste tu gde je, a nigde nije.

Ovo kapitalno dokumentaciono i istorijsko delo Save Štrpca, koji se inače pregnuo u posao države, predstavlja osnov za analize svih aspekata i društveno-političkih reperkusija, od kojih su u pomenutoj knjizi samo neki pomenuti.

Stoga je ovo dobra prilika za vododelnicu, za okretanje novog kursa u delovanju države Srbije ustanovljavanjem strategije suprotstavljanja falsifikovanju istorije.

To je sigurno najznačajniji doprinos ovog dela Štrpca i treba mu dati nacionalni značaj, a njemu lično veliko priznanje.

PIŠE: Dušan Bratić, advokat iz Beograda slika dusan bratic

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.