Homo sapijens i vještačka inteligencija
U jednom razgovoru pre par godina Ilon Mask je optužen od strane Lerija Pejdža da je "vrstista". Dva, do tada bliska prijatelja, su se te večeri tiho posvađala oko koncepta koji je za sada malo poznat širokim narodnim masama.
Specizam ili "vrstizam", prema enciklopediji Britanika, je "tretiranje članova jedne vrste kao moralno važnijim od članova druge vrste". Termin je do sada korišćen uglavnom među pokretima za zaštitu životinja kako bi se označili oni koji veruju da ljudi imaju društveni primat nad ostalim živim bićima. Ali, u slučaju dva megaštrebera, u pitanju je bio razvoj veštačke inteligencije.
Napredak
Mašine postaju inteligentne sviđalo se to nama ili ne. Ideja veštačke inteligencije je dalji tehnološki napredak i rešavanje problema koje ljudski intelekt ne može da dokuči. Po meni, dva ključna polja su ekstremno siromaštvo i kancer. U oba slučaja resursi su tu, ali mi nismo u stanju da ih optimizujemo do rešenja. Ubrzanje rasta moći veštačke inteligencije obećava da je rešenje iza ugla.
Primer mapiranja proteina, kada je "Dipmajnd" pre par godina mapirao skoro sve proteine u ljudskom telu, je suština ovog napretka. Da smo to radili "peške", posao bi trajao decenijama. Sad je čitava baza podataka objavljena i dostupna istraživačima širom sveta.
Pored jasnih prednosti postoji i zebnja da stvaranjem konkurentne inteligencije stvaramo egzistencijalnu pretnju homo sapijensu. Ilon Mask i pokojni Stiven Holing su samo par mislilaca koji smatraju da nekontrolisan razvoj ove tehnologije neminovno vodi u sukob dve inteligencije sa neizvesnim ishodom.
Moja knjiga "Blistanje" upravo dramatizuje ovaj scenario kao upozorenje šta može da se desi ako zakonskom regulativom ne rešimo naš odnos prema ovoj tehnologiji. Koliko je tema danas aktuelna, pokazuje i činjenica da je knjiga videla treće izdanje nakon samo tri meseca od objavljivanja. U regionu gde konzervativna intelektualna elita ne čita naučnu fantastiku, tema je ipak goruća pa je i knjiga dospela do mnogih čitalaca.
Monopol
Zato je i stav jednog od tvoraca "Gugla" uznemirujući. Za sada tiha, ali moćna grupa IT elite nosi u sebi opasnu etiku - da je prihvatljivo izjednačavanje ljudskih prava sa pravima veštačke inteligencije. Moto koji je firma dugo isticala kao moralnu bazu svog poslovanja je bio: "Don't be evel" iliti "Nemoj biti zao".
Taj bizarni stav jedne obične korporacije mi je od tada bio sumnjiv. Ko pokreće firmu u kojoj je bitno zaposlenima nametnuti vrednost koja se među pristojnim građanima podrazumeva? Pa onaj ko ima ambiciju da bude kompjuterski centar sveta po svaku cenu.
Kompanija je odavno postala sramni monopol koji nemoralno nameće svoj pretraživački algoritam globalno. Američka vlada, iz sopstvenih sebičnih interesa, ne vidi potrebu da razbije taj monopol. U bilo kojoj drugoj industriji ovakva situacija ne bi trajala ni par nedelja.
"Guglov" globalni monopol je razlog slabog razvoja ove tehnologije u poslednjih deset godina. Moć koju nosi ovaj monopol je suprotan modernoj poslovnoj etici.
I baš se u toj firmi baštini novi moralni standard gde "vrstizam" tiho ulazi u kulturu. Ideja je da se koncept izjednači sa šovinizmom i da se svaki otpor smatra kršenjem etičkog kodeksa novog doba.
Stajanje na rep
Svako svesno biće ima ista prava i bilo kakva diskriminacija je nepodobna. Činjenica da je ljudska, pa samim tim i svaka druga svest, misterija koju nauka još nije razlučila, nije element kojim se nova IT elita bavi.
Maglovita ontologija svesti stavlja ovaj stav u nerešiv paradoks zbog koga je "vrstizam" veštačke inteligencije opasan po našu budućnost. Ako ne znamo šta je svest, kako ćemo ikad znati da je neka mašina istinski svesna pa samim tim podložna patnji koju diskriminacija nameće?
Čovek je ovladao svetom misleći. Dumanjem je došao do tehnološkog razvoja čiji je vrhunac veštačka inteligencija. Ideja je da se tehnologija dalje sama razvija, ali u pravcu dalje emancipacije naše vrste. Rešavanje gore navedenih problema bi lansiralo čovečanstvo u novu eru napretka i kvaliteta života.
Ali "vrstizam" u domenu veštačke inteligencije može biti i poguban. Izjednačavanjem ljudskih prava sa pravima bilo koje mašine ulazimo u tamni futurizam koji ne možemo da kontrolišemo. Zato je bitno ovom konceptu stati na rep u izdanku. Sve drugo je etički neprihvatljivo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
