Sportska galaksija: Srpska sveta Jelena

Glas Srpske 16.07.2007 00:00

Piše Dobrivoje JANKOVIĆ

JEDNOM davno, ono kada je neki manijak potegao nožem na Moniku Seleš, kada o tajnama i lepotama tenisa nisam znao ništa, dogodilo mi se u Londonu u vreme vimblidonskog festivala glavnih teniskih svetskih zvezda: najveći britanski fudbalski komentator Dejvid Miler naširoko je razvijao tezu o rastu Arsenala sa novim fudbalerima i neostvarenom transferu Miljana Miljanića u Čelzi, pošto je u razgovorima oko seobe Zvezdinog trenera učestvovao zajedno sa Dan Tanom. U jednom trenutku Dejvid je dobio telefonsku poruku da se na Vimbldonu dogodilo nešto važno. Otrčao je u redakciju velikog "Tajmsa". A mi, kao društvo sa Balkana, pitali smo se glasno - šta mu je! Ovo mu je: Otišao je da zbog neke ne tako ekskluzivne vesti napiše svoju kolumnu pod vinjetom "trideset redova tenisu". Vratio se i objasnio: - Moj uzor u novinarstvu bio je nedostižni Džefri Grin. On je sebe podelio na fudbalski i teniski deo. Voleo sam da i ja tako nešto postignem. Anketirani čitaoci, ispostavilo se, radije čitaju moj teniski komentar nego fudbalski i to je za redakciju zakon. Iza mene naravno, jer sam u međuvremenu zavolio i tenis. Tek sada kada su srpski teniseri neodoljivo krenuli ka svetskom vrhu i kada je celo srpstvo počelo obožavati tenis, spoznajem u čemu je lepota, ali i dramatika belog sporta, za koji su nas učili kada smo bili mali da je tenis sport buržoazije i da nije za dobre pionire. Primer bezpredmetne borbe Jelene Janković je, kao glavnu ličnost nezapamćene drame u Košicama, očarao sve sportske ljude i ne samo njih. Pristala je Jelena, ne pristala, odredila sebi da igra za reprezentaciju svoje zemlje protiv Slovačke u Fed kupu. Skrila je da je u Slovačku otišla povređena. Za rivalku je imala mlađanu Cibulkovu, devojčurka takoreći od 18 leta, ali devojčurka pred kojim je možda i najveća karijera. Umorna i iscrpljena, uz to i povređena, Jelena je protiv žestoke devojčice iz Košica igrala skoro tri i po sata, od toga poslednjih šezdesetak minuta baš sa bolovima i grčevima. Zbog toga to nije ni mogla biti rolangarovska ili vimbldonska Jelena Janković. Meč u Košicama završila je kao teško ranjena heroina, kao jedina na ovim sportskim prostorima koja je prkosila muci i uspela da savlada divnu slovačku devojku koja je i sama bila impresionirana svojim položajem u meču sa svetom Jelenom iz Beograda. Jelenin najduži meč u karijeri, i najteži, jer je morala biti ptica slomljenog krila, ući će u istoriju sporta po jedinstvenom pripadanju sportskom značaju svoje države. Da li su Jeleninu pobedničku dramu videli srpski razmaženi košarkaši koji omalovažavaju reprezentaciju svoje zemlje, naravno ukoliko je još osećaju kao svoju. Pravo da ne igraju za nacionalni tim je na njihovoj strani, ali ako nađu sličan slučaj odnosa prema reprezentaciji sportista iz zemalja u kojima žive, igraju i zarađuju - smesta povlačim svaku reč o njima. Srbi i sportski ljudi vole Jelenu Janković, pa zar da ne budem među njima. Uostalom, moja deca kao i sva druga kažu: Sveta Jelena! Nikada o nekom lepše...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.