Još jedan podvig srbačkog penzionera Dušana Lepira: Narodne poslovice pretočio u rebuse

Dejan Jovičić
Još jedan podvig srbačkog penzionera Dušana Lepira: Narodne poslovice pretočio u rebuse

SRBAC - Srpčaninu Dušanu Lepiru (78) pošlo je za rukom što nikome nije na ovim prostorima. Ovaj strastveni enigmata pretvorio je više od 500 narodnih poslovica i izreka u rebuse, a za ovaj podvig trebale su mu gotovo tri godine.

Obrađene rebuse prikupio je u dvije knjižice koje ponosno čuva za sebe, ali je spreman, ukoliko se ukaže dobra prilika, da ih objavi i podijeli sa drugim ljubiteljima enigmatike.

- Ovo je bio veliki izazov jer je poslovice i izreke teško obraditi u originalnom obliku. Ipak, uspio sam da ih kombinacijom slika, slova i znakova predstavim u punom značenju. Prvo sam pretvorio one koje sam do tada znao, a onda sam potražio knjigu u kojoj je bilo sabrano više stotina i sve ih obradio. Napravljeni su tako da ih mogu odgonetati i početnici, ali ima nekoliko koji bi sigurno zagolicali prave enigmate - kaže Lepir za “Glas Srpske”.

Kontaktirao je sa jednom izdavačkom kućom s namjerom da izda knjigu, ali je saznao da se radi o komplikovanom i skupom poslu, zbog čega je privremeno odustao od ove ideje.

- Od kompjuterskih znalaca iz Srpca sam dobio informaciju da to mnogo košta, što nisam u mogućnosti da samostalno finansiram u ovom trenutku. Štampanje ne bi izazvalo veće troškove, ali je priprema najskuplja, pa ako bih pronašao nekoga ko bi bio spreman da to učini pod povoljnim uslovima, rado bih objavio knjigu - kaže ovaj srbački penzioner koji se cijelog života bavio zagonetkama, a naročito u mlađim danima. Prvo je kupovao časopise u kojima su izlazili, a onda je počeo samostalno da ih konstruiše.

- Znao sam dnevno izraditi po deset rebusa, ali one teže nisam mogao ni za tri dana. Za njih se svojevremeno zainteresovao i nekad popularni list “Orbis” koji ih je dosta objavio. Pokušavao sam poslije izrađivati i ukrštene riječi, ali me nisu puno privlačile pa sam odustao - kaže Lepir. Iako još čeka na objavu svoje prve knjige enigmatike, za svoju dušu je osmislio i knjigu u kojoj je sabrao važne datume i za koju je veoma vezan.

- Prije pet godina sam imao karcinom i operacija je bila veoma teška, a oporavak dug. Bio sam vrlo disciplinovan, a po prirodi sam i optimista, pa sam se brzo vratio u normalu. To me je motivisalo da zabilježim ovaj, ali i druge važnije datume u životu koji su mi priredili radost ili neko veće uzbuđenje. Jedan od njih se dogodio nedavno, kada sam sa grupom planinara zalutao na Motajici pa je na kraju po nas morao doći kombi - kaže Lepir.

Dušan je poznat kao veliki rekreativac i već godinama je jedan od najstarijih učesnika planinarskih pohoda na Motajicu, marša “Stazom egzodusa” na Vozući i “Biciklijade” koja se održava od Srpca do manastira Osovica. Uz to je i iskusan lovac i ima na desetine trofeja, od kojih je u potkrovlju kuće napravio lovački muzej. Vremešni Srpčanin prepoznatljiv je i kao vrstan majstor za izradu eksponata, a za protekle tri decenije napravio ih je više od 500. Najnoviji rad koji je zaokupio pažnju javnosti, a o kojem je “Glas” nedavno pisao, je figura Novaka Đokovića koju izrađuje u prirodnoj veličini.

Pažnja

Od mnogih rebusa na koje je naišao u svom životu, Lepir kaže da su mu dva izazvala najveću pažnju, a oba ih je uspio riješiti bez veće muke.

- Prije mnogo godina u jednoj emisiji su postavili rebus čije je konačno rješenje bilo: Svijet lakomaca guta mnogo večera. Brzo sam došao do odgovora, ali se nisam javio putem telefona uživo u emisiju. Kad sam vidio da sam pogodio, bilo mi je drago. Posebno mi je u sjećanju ostao rebus u kojem su bila nacrtana dva para gljiva i pored njih još jedna gljiva. Radilo se o muhari, a rješenje je bilo: Muharem u haremu hara - prisjetio se Lepir.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana