Banke zaradile 96,6 miliona KM

Anita Janković Rečević
Banke zaradile 96,6 miliona KM

BANjALUKA - Banke u Republici Srpskoj, njih osam, ostvarile su lani neto dobit od 96,6 miliona KM, što je za 14 odsto više u odnosu na godinu ranije, a ovakvi poslovni rezultati, prema prognozama ekonomista, izostaće na kraju decembra zbog posljedica koje je izazvala epidemija virusa korona.

U izvještaju Agencije za bankarstvo RS o stanju u bankarskom sektoru prošle godine navedeno je da je svih osam banaka poslovalo pozitivno, te da je njihova ukupna aktiva iznosila 9,43 milijarde KM što je rast od sedam odsto u odnosu na kraj 2018. godine. Depoziti, kao najznačajniji izvor finansiranja banaka dostigli su lani 6,40 milijardi KM i zabilježili rast od šest odsto u odnosu na godinu ranije.

- Depoziti građana povećani su za 296,7 miliona KM ili devet odsto, a značajan rast zabilježen je i kod depozita vladinih institucija, javnih i državnih preduzeća, banaka, bankarskih institucija i neprofitnih organizacija, dok su depoziti privatnih preduzeća i društava, smanjeni za tri odsto u odnosu na kraj 2018. godine - navedeno je u izvještaju Agencije.

U dokumentu stoji da je štednja građana, uključujući i tekuće račune, na kraju decembra iznosila 3,50 milijardi KM, te da je veća za devet odsto.

Ukupni krediti koje su plasirale banke iznosili su 5,46 milijarde KM što je za devet odsto više u odnosu na 2018. godinu.

- Najveće učešće u ukupnim kreditima i dalje su zaduženja građana sa stopom rasta od devet odsto, dok su krediti plasirani privatnim preduzećima veći za osam odsto. Rast zaduženosti zabilježen je i kod vladinih institucija i nebankarskih finansijskih institucija, dok je do pada došlo kod javnih i državnih preduzeća i neprofitnih organizacija - pokazuju podaci Agencije za bankarstvo RS.  

Član Udruženja ekonomista RS “SWOT” Aleksandar Ljuboja kaže da je bankarski sektor u Srpskoj stabilan te da je ostvareni rast rezultat stabilizacije potrošnje i rasta prihoda u 2019. godini.

- Lani se desio određeni rast privrede, plata i priliva novca iz inostranstva. Rezultati bi bili još bolji da su krediti privredi procentualno veći od onih prema stanovništvu jer bi time došlo do povećanja bruto nacionalnog proizvoda, rasta izvoza, modernizacije tehnologija i većeg prisustva na inotržištima - pojašnjava Ljuboja.

Prema njegovim riječima, bankarski sektor će, kao i svi ostali, ove godine pretrpjeti određeni pad zbog epidemije virusa korona.

- Desilo se što se desilo, banke su sada zauzete prolongiranjem kreditnih obaveza. Neće biti gubitaka ali će prihodi na kraju godine biti manji jer će biti preneseni u 2021. godinu zbog odgađanja po osnovu kamata, poslovnog prometa i slično. Takođe, potrošnja će sigurno stati tako da će dobri pomaci koje smo imali lani na kraju decembra biti anulirani - rekao je Ljuboja i dodao da se rast bankarskog sektora može očekivati u drugom kvartalu iduće godine.

Nekvalitetni krediti

Prema podacima Agencije za bankarstvo RS nekvalitetni krediti na kraju prošle godine iznosili su 377 miliona KM što je u odnosu na kraj 2018. godine manje za 100 miliona KM ili 21,1 odsto.

- Ove godine možda dođe do rasta nekvalitetnih kredita ali i ne mora da znači. Mi se svi nadamo da se to neće desiti. Dobar potez je što su banke prihvatile prolongiranje otplate kredita na tri mjeseca.  Nadati se da će NPL ostati u prihvatljivim granicama, ali i ako dođe do određenog povećanja smatram da to neće biti u većem obimu - kazao je Aleksandar Ljuboja.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana