Вјечни сјај стихова Алексе Шантића
Мостар - Пјесник Алекса Шантић, аутор антологијских пјесама "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу", "Не вјеруј", Претпразничко вече", оставио је богат стваралачки опус који и данас одушевљава критичаре и читаоце.
Шантић је рођен 27. маја 1868. у Мостару, гдје је провео већину живота, а умро је 2. фебруара у родном граду. Оца је изгубио у раном дјетињству, па је живио у породици стрица Михе. Имао је два брата, Јефтана и Јакова и сестру Персу, док му је друга сестра, Зорица, умрла још као беба.
Пошто је живио у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумијевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, а затим се 1883. године вратио у Мостар.
Неколико година касније започео је књижевни и друштвени рад. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека.
Почетком 1887. године постао је сарадник "Голуба", затим часописа "Босанска вила", те "Нове Зете", "Јавора", "Отаџбине". Наредне године основао је Српско пјевачко друштво "Гусле", а потом је изабран за првог потпредсједника мостарског пододбора "Просвјете". Припадао је мостарском кругу књижевника окупљеном око листа "Зора", који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Првом свјетском рату аустроугарске власти хапсиле су га као "истакнутог српског националисту".
Највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ, коме је и сам припадао. Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта ("Моја отаџбина"), а у неким од својих најпотреснијих пјесама Шантић пјева о патњи оних који заувијек напуштају домовину и одлазе у туђи свијет ("Остајте овдје"). Шантић наглашава патњу и мучеништво као најважније моменте у историјској судбини српског народа ("Ми знамо судбу"). Његова љубавна поезија развила се под јаким утицајем севдалинке.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914. године.
Утицај
На почетку пјесничког стваралаштва био је под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
