Вера Миланковић: Музика отвара духовна пространства
БЕОГРAД - У нашој грађанској средини, духовна музика није уткана у културно-естетски живот човека, а самим тим ни у његов свакодневни живот. Грађанском друштву потребно је емоционално и естетско уживање у музици духовног садржаја, која ће попунити празнину насталу заборављањем блискости између Бога и природе.
Ово је рекла композитор, пијаниста и педагог Вера Миланковић, која је, руководећи се овом идејом, компоновала "Српски духовни календар", дјело духовног садржаја које ће пратити календар духовног живота и изводити се на концертном подијуму, али и при јавним и кућним прославама.
- Сасвим се другачије доживљава духовна музика као део обреда, а сасвим другачије када се изведе на концертном подијуму. У цркви она, поред учешћа у обреду, има драмско-поетску улогу, док на подијуму постаје музика по себи, без просторне духовне подршке - рекла је Миланковићева.
Отуда, додала је она, и њена потреба и жеља да компонује духовну музику концертантног типа, која може да "живи" по себи, а да истовремено отвара духовна пространства својим, првенствено естетским, средствима.
Према њеним ријечима, западно хришћанство има дугу традицију духовне музике која се изводи у свјетовном окружењу, и то жанровски веома разноврсне: од мисе до рок опере. Док је развој духовне музике на западу, рекла је Миланковићева, ишао упоредо са вишевјековним процесом урбанизације друштва, ми смо живјели у изолацији Отоманског царства.
- Дуги пут западне традиције ми смо прешли такорећи наглим преласком из аграрног у живот на асфалту, зачињен јурњавом за новцем. Српска световна компонована музика се како-тако ускладила са световном музиком Запада, жртвујући "песму која нас је одржала". Духовна музика, напротив, није убрзавала ток свог развоја. За последицу имамо све већу провалију између световне и духовне музике. Дуже од једног века, расту генерације које их доживљавају потпуно одвојено једну од друге - истакла је Миланковићева.
Она је сматрала да је неопходно попунити празнину која продубљује ионако страшан понор између естетског и духовног на пољу музике.
- Латила сам се компоновања музике концертантног типа, заснованој на тропарима празника Српске православне цркве, осмишљеној као кантата са вокалним солистима, камерним хоровима (дечјем и мешовитом) и камерним оркестром - казала је Миланковићева.
Са благословом Блаженопочивше, Његове светости патријарха српског господина Павла, "Српски духовни календар" је први пут изведен као кантата, о Светосимеоновској академији 2002. године. Своје прво штампано двојезично (енглеско и српско) издање у облику збирке соло песама, уз текстове о празницима, издала је кућа "Клио" из Београда 2005. године заједно са видео CD-ом са концерта.
- Можда је најупечатљивији, додуше, лаички утисак жене средњих година која је после премијере 2002. године усхићено изјавила да је први пут духовну музику доживела као светлост. Није ли то последица дугогодишњег поистовећивања мириса тамјана са суморном сликом гробља, на чему је здушно радио режим Јосипа Броза - упитала је Миланковићева.
Свештенство се, с једне стране, није званично огласило поводом "Клио" издања иако је било препоручено као помоћно наставно средство за наставу веронауке.
- Због посебне хармонизације којом се, за разлику од наших великана, као што су Мокрањац и Станковић, нисам покоравала западноевропским узорима, хорску верзију су свештеници доживели као до сада најбогатији музички духовни доживљај.
Милутин Миланковић
Вера Миланковић компоновала је оперету "Кроз простор и време", насталу по роману њеног претка, чувеног свјетског научника Милутина Миланковића. Према њеним ријечима, о њему се мало зна у Србији, зато што се из великог свијета, и поред добрих пословних понуда, вратио у земљу.
- Ми само славимо оне који су отишли одавде - рекла је Вера Миланковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
