Траг умјетника сачуван у времену

Био је најмлађи од четворо дјеце у својој породици. Његов живот од најранијих дана био је нестабилан, испрекидан болестима и разним недаћама. Учио је сликање и цртање у школи Гиљерма Мичелија у Ливорну. Живио је у Риму, Каприју, Напуљу и Амалфију. Године 1906. отишао је у Париз да изучава сликање на академији “Колароси”. Тамо  се упознао са дјелима Анрија де Тулуз-Лотрека, Пола Сезана и Ђованија Болдинија, који су му били значајни узори када је сликао. Упознао се са многим умјетницима, као што су Константин Бранкуши и Пабло Пикасо. Његов живот у Паризу био је испуњен посвећеношћу раду, цртању и сликању, али и окренутости различитим пороцима. Због начина живота који је водио временом је стекао епитет уклетог умјетника. У његовом бурном животу бурна и трагична је била и љубав. Од свих, можда најтрагичнија је прича са његовом музом Жан Ебутерн. Та веза је била замагљена противљењима њених родитеља, различитим турбуленцијама у њиховим животима, селидбама и његовим порочним начином живота. На крају, Модиљанија је туберкулоза довела до смрти у 36. години живота. Умро је 24. јануара 1920. године у Паризу. Жан се убила наредног дана. Обоје су сахрањени на гробљу близу Париза.

Што се тиче начина стварања, Модиљанијев сликарски стил је у раним периодима био под утицајима различитих умјетника. Временом је стекао свој јединствени стил, којем је остао вјеран до краја. Радио је и скулптуре, које су у почетним фазама биле инспирисане афричким начином стварања, маскама и примитивним елементима. Познато је да их постоји 27. У његовим радовима су присутни утицаји ренесансе, кубизма, дадаизма, надреализма и футуризма. То је било примјетно у траговима јер је он желио да кроз своје радове представи оно што види, без директног везивања за било који стил посебно.

Модиљани је најпознатији по својим портретима и женским актовима. Водећи се жељом да наслика оно што види, на његовим портретима су изражене све мане које је модел имао. Позадина радова је била једноставна, чиста и веома често у другом плану, без детаља. Акценат је увијек био на моделу. Модели су често биле женске особе са којима је био у љубавним односима. Од свих, на његовим сликама највише је присутна Жан Ебутерн. Пошто су у његов друштвени живот били укључени многи умјетници, од којих су многи били и његови пријатељи, створио је и серију портрета на којима су: Пабло Пикасо, Дијего Ривијера, Жан Кокто, Макс Џејкоб и други.

У најпознатије Модиљанијеве радове сврставају се: “Глава жене са шеширом”, “Портрет Жан Ебутерн”, “Млада дјевојка”, “Лежећи акт”, “Портрет Пола Гијома”, “Мадам Кислинг”, “Мадам Помпадур” и “Жена с црвеном косом”.

Пикасо

Ова два умјетника, Пикасо и Модиљани, како се наводи, уважавали су један другог од првог сусрета, али су током живота латентно мрзјели један другог. Модиљани никада Пикаса није ословио по имену, увијек по националности. Пикасо је за Модиљанија рекао да једини међу умјетницима зна да се обуче као принц. На то је Модиљани одговорио да је Пикасо геније, али генијалност га не оправдава што се облачи као клошар. Њих двојица су били јако различити, али их је спојила слична наклоност према умјетности, Паризу и боемском животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.