Сјећање на Недељка Гвозденовића кроз његова дјела

Приредила: Миланка Митрић
Сјећање на Недељка Гвозденовића кроз његова дјела

Београд - Изложба “Недељко Гвозденовић”, која обухвата избор дјела из његовог легата у Мостару, отворена је на Факултету драмских уметности у Београду.

Поставка обухвата око 50 дјела, која су настала крајем шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека. Слике су рађене уљем на платну, гвашевима, акварелима и комбиновањем наведених техника на папиру.

Обиљежавање тридесет година од смрти овог умјетника био је повод за стварање једне овакве поставке. Гвозденовић је својим стваралаштвом обиљежио српско сликарство 20. вијека на овим просторима. Он је био професор тадашње Академије ликовних уметности и члан Српске академије наука и уметности.

- Збирка умјетнина “Недељко Гвозденовић” носи назив по истоименом сликару, који је 1980. године родном Мостару поклонио дио својих умјетничких радова. Збирка је похрањена у депоу Галерије краљице Катарине Косаче и обухвата 66 дјела израђених у различитим ликовним техникама - уље на платну, уље на шперплочи, акварел, темпера, цртеж, комбиноване технике - навела је историчарка умјетности Дајана Шудић-Карачић у објашњењу ове поставке.

Збирка обухвата читав распон мотива које је умјетник на својим дјелима приказивао, међу којима се истичу пејзаж, птице, мртва природа, фигура у ентеријеру и ентеријер с различитим предметима и параванима.

Радови су настајали у одређеном временском распону, али није могуће одредити тачне датуме, а ни фазе умјетниковог стваралаштва. Познато је да је најстарије дјело у збирци настало 1941. године, а најмлађе 1979. године.

- Било да се ради о уљима на платну, темпери или комбинованим техникама, на његовим сликама уочавамо сталну тежњу ка остварењу равнотеже у простору, гдје у том процесу понекад главну улогу придаје боји, а понекад предметима које смислено распоређује како би остварио баланс цјелокупног приказа - објаснила је Шудић-Карачић.

Када је ријеч о сликама мртве природе и пејзажа, она је казала да је помоћу предмета и боја најчешће остваривао просторност слике.

- Вазе, свијећњаци и остали украсни предмети су средства којима Гвозденовић остварује жељену просторност слике, док су пејзажи примјери на којима боја има примарну улогу у изградњи и обликовању простора. Иако није био склон апстракцији, Гвозденовић јој повремено прибјегава, али само у сврху редукције предмета над којима опет боја добија предност при изградњи слике - додала је Шудић-Карачић.

Поставка је отворена до 23. октобра.

Истраживачки приступ

- Међу Гвозденовићевим дјелима која припадају збирци пронаћи ћемо и она остварења која свједоче о умјетниковом истраживачком приступу у појединим радовима, гдје помним промишљањем и опрезним акцијама на платну, прожимањем хоризонтала и вертикала контрастних боја постиже потпуну хармонију и равнотежу композиције слике. Управо таква дјела, којима Гвозденовић потврђује свој квалитет, доприносе умјетничкој вриједности збирке - истакла је Шудић-Карачић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана