Siniša Kovačević: Pišete ono što živite

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" dramski pisac Siniša Kovačević čiji bi komad "Velika drama" uskoro trebao da dobije i ekranizovanu verziju.  

* GLAS: Koliko dramski pisci mogu da ćute o stvarima koje se dešavaju oko nas?

KOVAČEVIĆ: Kada pišete, to nosi određenu vrstu odgovornosti, u kojoj meri zavisi od dara, mere svesnosti i inteligencije. Pisac radi ono što mu je dato da radi. U nekim državama najveći problem je koliko lešnika ima u čokoladi, mlečne masti u puteru; u našoj državi imamo veće muke, tranzicije. Odabir tema je suroviji, jer smo okruženi nesrećom i sukobima.

* GLAS: Koliko se pišu novi tekstovi? Da li bi pozorište moglo opstati bez klasičnih komada?

KOVAČEVIĆ: Pozorište ne bi postojalo bez klasičnih komada, jer je klasični komad inicirao njegov nastanak u antičkoj Grčkoj. Od tog vremena do danas ono što opstaje je ono što je dobro i što je vreme prosejalo kroz svoje majstorsko rešeto.

Danas ne znate šta će biti klasični komad. Ja sam možda napisao klasični komad, a i da ne znam da sam to uradio, a možda i nisam, to će proceniti naši unuci. Remek-dela ostaju za sva vremena. Danas ne bi bilo pozorišta ni bez klasičnih ni bez savremenih komada, jer savremeni komadi znače razvoj pozorišta.

* GLAS: Kakve mlade pisce Srbija ima danas?

KOVAČEVIĆ: Odlične! Ima ih dovoljno. Mladi pisci su kao krompiri. Krupni valjaju, sitni ne valjaju. Problem je što nema dovoljno pozorišta koja bi igrala sve te komade.

Mlad pisac mora da se izbori za svoje mesto. Mladi pisci su daroviti s razlogom, nestrpljivi s razlogom, željni afirmacije i nekog novca, zašto ne reći? A uglavnom se nalaze pred zatvorenim vratima.

* GLAS: Koliko je današnjica inspirativna za dramskog pisca?

KOVAČEVIĆ: Predrasuda je da oko nas ima obilje tema, jer se nažalost, iste teme vrte već godinama. Voleo bih i zbog sebe i zbog svog naroda da smo bili malo drugačije sreće, ali šta ćemo, plivamo u zagađenom Dunavu, a moramo živeti.

Pišete ono što živite, kao Čehov. Njegove drame su ruske da ruskije biti ne mogu, a baš zbog toga su toliko opšte, dio su svake svetske literature. Bitno je da ono pojedinačno bude i opšte. To je umetnost. 

* GLAS: Koji je Vaš recept za sreću?

KOVAČEVIĆ: Da provedete život sa osobom koju volite. Da radite posao koji volite. Da živite u državi, u gradu koji volite. Stvari koje se podrazumevaju pre svega ovoga je da ne možete biti srećni ako niste slobodni i ako niste zdravi. Sve dolazi posle toga. Primetili ste da o novcu nisam pričao. Niko nije uspeo da vozi dva automobila u isto vreme i da bude na dva mesta u isto vreme. Za jedan dobar život dovoljno je da Vas niko ne kune, a još bolje ako Vas neko blagosilja. Za dve sreće dovoljan je jedan krevet i jedna čaša, a ako ima više - to bolje.

Dobro je da u životu nemate nedosanjanih ideala i neostvarenih želja. Pri tom ne mislim na jahtu, ali nezgodno je ako knjigu koju želite ne možete sebi da priuštite, ili patike iz izloga. Zato ako imate psa i ne živite sa svekrvom, bićete srećni.

Brak

* GLAS: Da li je život sa glumicom Ljiljanom Blagojević privilegija, i za saradnju i privatno?

KOVAČEVIĆ: Mislim da su dobri brakovi ljudi u istom poslu. Ono što definiše kvalitet veze nije profesija nego ljubav, ali ako je pretpostavka da ste našli osobu svog života, biće vam lakše ako ste iz sfere istog intelektualnog interesovanja. Ljiljana je mudra, umna, darovita, izrazito lijepa žena. Posjeduje neverovatnu širinu intelekta i veliku dozu strpljenja. Nije baš lepo da o svojoj ženi govorim toliko afirmativno, ali ja sam definitivno imao sreću da je sretnem, zbog svega što mi je donela.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.