Сава Шумановић, 1896- 1942 (II) - Господар сремских пејзажа

Због болести је првих неколико месеци провео на клиници др Раденка Станковића у Београду. Пастели и акварели вождовачких пејзажа које је насликао за време боравка у болници, сведоче да га болест није одвојила од сликања. Болница је страдала у Другом светском рату, те није сачувана никаква документација о Шумановићевој дијагнози и лечењу.

Родитељи су му код куће омогућили најбоље услове за рад. Највећа просторија у кући претворена је у атеље, у којем је током последње деценије насликао око 600 слика. Две теме се издвајају као доминантне у Шиду, пејзаж и акт. Првих година сликао је актове и то према скицама које је донео из Париза.

За Шумановића је карактеристично да је сликао у циклусима. Након циклуса актова које је надсликавао и дорађивао две године, који су препознатљиви по изузетно рељефној фактури, уследили су циклуси пејзажа, Пролеће у шидским баштама, Шидски сокаци... . На првим пејзажима насталим у Шиду, такође је уочљива таква рељефна фактура. Скице су настајале у природи, у разним техникама, да би у миру атељеа радио коначну верзију у уљу.

У недостатку модела за акт у Шиду, тек је договор са Емом, девојком која је певала у једној кафани, омогућио стварање грандиозног циклуса Шидијанке (Купачице). За само три године, од 1935. до 1938. године насликао је шездесетак слика овог циклуса.

Још један необичан циклус за који нема пандана, бар у нашој уметности су Дечији ликови. Они представљају студију сликара са дубоком психолошком подлогом, на тему универзалности дечијег лика. Циклус се састојао од 41 слике, насликане 1939. године непосредно пред изложбу у Београду.

Након очеве смрти, 1937. године Сава Шумановић је преузео део послова око вођења породичног имања. Према сачуваној документацији очигледно је тој обавези приступио крајње озбиљно, као и свему другом у животу.

Највећи успех у каријери Шумановић је остварио на својој шестој по реду и последњој самосталној изложби, коју је организовао у просторијама Новог универзитета у Београду, септембра 1939. године. Смело је изложио 410 слика, све што је насликао последњих једанаест година.

Пратећи текст каталога изложбе, Место преговора, кратка аутобиографија, представља основ сваког проучавања и анализе у вези са Савом Шумановићем. На отварању изложбе говорио је Тодор Манојловић. Продао је преко стотину слика, а позитивне критике које је добио, као и велико интересовање јавности за његове радове, били су најбољи подстицај за рад.

Следеће године насликао је највише слика у животу. Можда прижељкујући повратак у Париз, након десет година вратио се скицама које је донео из Париза. Није било прилике за пут у Париз, као ни да ужива у успеху. Почео је Други светски рат. Шумановић је наставио да слика. Припремио се за ванредне услове обезбедивши довољну количину материјала. Неке од најзначајнијих и најлепших слика насликао је за време рата. То се пре свега односи на зимске пејзаже, који су истинска ремек-дела. Врхунски мајстор знао је да је снег бео само у нашим мислима, да се на њему огледају и небо и сунце, куће и гране дрвећа, зато је на његовим сликама белина обогаћена светло плавим, окер, ружичастим тоновима и делује тако топло и природно.

У пролеће 1941. био је кратко мобилисан у Осијеку. У априлу се вратио кући и наставио да слика. Шид тада улази у састав Независне државе Хрватске. Промену политичке ситуације веома је лако уочити на платнима која су настала након тога. Ћирилица је забрањено писмо и Шумановић који се потписивао пуним именом и презименом, ћириличним писмом, престаје да потписује слике. Уместо потписа, у углу слике само је назначена година настанка. Тако је веома једноставно, истовремено веома симболично уметник себе уклонио из нама видљивог света. Истовремено ствара пејзаже, препуне светла којима као да даје наду у будућност.

Последња слика на којој је радио, припада триптиху Берачице, завршена је 26.8.1942. по подне, два дана пред хапшење. Остала је да се суши на штафелају.

Овим триптихом завршио се земаљски живот Саве Шумановића и започео онај други вечни.

Рано ујутро, на Велику Госпојину, 28. августа 1942. године усташе су дошле по Саву Шумановића. По казивању мајке, дозволили су му да се окупа и поздрави. Никакве везе и новац нису га могли спасти. Одведен је у Сремску Митровицу са још 120 Шиђана, стрељан је и сахрањен у заједничкој гробници.

Изложба у МСУРС

У Музеју савремене умјетности Републике Српске у четвртак, 5. јула, биће отворена изложба слика Саве Шумановића. Изложбу Саве Шумановића музеј приређује у сарадњи са Галеријом слика "Сава Шумановић" из Шида, а поводом 70 година од смрти великог умјетника.

У Бањалуци ће бити представљена два велика ауторска пројекта Галерије слика из Шида: "Последња деценија" (кустос Весна Буројевић) и "Сава Шумановић, лично, породично и национално" (кустос Радован Сремац). Поставка садржи изабране слике - 46 уља на платну, из посљедње деценије његовог стваралаштва, који је уједно и Шумановићев најзрелији опус.

Дјела Саве Шумановића, у мањем обиму од скорашњег, Бањалучани су видјели 1979. године, када су у тадашњем Дому културе (данас Културни центар - Бански двор) били постављени његови пејзажи.

(Аутор је кустоскиња Галерије "Сава Шумановић")

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.