Сарита Вујковић, директорица МСУРС за Глас Српске: Културна баштина Европе биће изненађење за публику

Александра Маџар
Сарита Вујковић, директорица МСУРС за Глас Српске: Културна баштина Европе биће изненађење за публику

Креативна екипа Музеј савремене умјетности Републике Српске поново прихвата нови изазов и одговорност како би испунила највеће умјетничке стандарде, оправдала статус ове институције и очекивања публике, што доказује организација изложбе "Пунктуми - Збирка иностране умјетности МСУРС" која ће бити отворена 20. априла поводом Дана града.

Изложба је у изложбени пројекат у потпуној продукцији Музеја савремене умјетности РС,  на којем се вриједно ради  већ неколико мјесеци, а у оквиру кога ће се представити изузетно вриједан дио фундуса Музеја - Збирку иностране умјетности.  О томе шта очекује посјетиоце, значају поставке и о томе на који начин је музеј дошао до радова осамдесет аутора из седамнаест земаља за "Глас Српске" у сусрет овом великом догађају говорила је директорица музеја Сарита Вујковић.

* ГЛАС: Остало је још неколико дана до отварања изложбе "Пунктуми". Припреме у музеју су у пуном јеку. Шта очекује посјетиоце и шта бисте посебно издвојили, када је ријеч о овој поставци?

ВУЈКОВИЋЕВА:  Збирка иностране умјетности обухвата више од 360 умјетничких дијела, а за ову прилику изабрано је 100 умјетничких дјела и 80 аутора из 17 европских земаља (Аустрије, Белгије, Бугарске, Велике Британије, Грузије, Италије, Ирске, Мађарске, Норвешке, Њемачке, Пољске, Русије, Турске, Француске, Чешке, Швајцарске и Шпаније).  Она је непозната широј јавности јер никада до сада није била представљена у свом интегралном облику, због чега вјерујем да ће изазвати изненађење како код шире публике тако и код стручњака и умјетника који прате наш рад. Баш из тих разлога  осмишљен је посебан изложбени пројекат којим би указали на значај Збирке иностране умјетности и иницирали промоцију европске културне баштине коју чува наша институција. То је и прилика да ова вриједна дјела добију стручну ревалоризацију, неопходну конзерваторско-рестаураторску заштиту, али и савремену музеолошку презентацију културне баштине која ће у Музеју иницирати другачију комуникацију са публиком подстичући грађане да истражују богату и разноврсну културну баштину Европе. 

* ГЛАС: Изложба је приређена поводом обиљежавања 2018. године, коју је Европска комисија прогласила годином европског културног насљеђа. Заиста је необично да се у музеју налази толики број умјетничких дјела европских умјетника, како су та дјела приспјела у музеј и како је постао њихов власник?

ВУЈКОВИЋЕВА: Година европског културног насљеђа одвија се под слоганом "Наша баштина - гдје се прошлост сусреће са будућношћу", и управо нас је овај слоган навео на  жељу да  укажемо на богату и разноврсну културну баштину Европе која се налази у Бањалуци.

Година европске културне баштине снажан је подстицај за представљање вриједне збирке иностране умјетности која се чува у музеју, али и важан тренутак да се присјетимо "Акције солидарности" која је окупила бројне умјетнике из Европе и свијета да својим дјелима помогну обнову настрадалог града, након катастрофалног земљотреса који је задесио Бањалуку 1969. године. "Акцијом солидарности", која је трајала од 1969. до 1975. године, у Бањалуку је пристигло више од 750 умјетничких дјела са простора бивше Југославије, Европе и свијета, што је пружило значајан темељ за оснивање наше институције, а чинило је и њен почетни фундус. Формирање збирке иностране умјетности подстакнуто "Акцијом солидарности" додатно је обогаћено и поклоном са VII јесењег салона, значајне бијеналне манифестације покренуте 1962. године, која је у свом седмом сазиву омогућили и интернационални салон. Одржан је 1975. године, а окупио је велики број европских и свјетских сликара, графичара и вајара, првенствено аутора чије је стваралаштво везано за Париз, повезујући тако умјетнике из Кине, Јапана и других крајева свијета са европским културним насљеђем. Захваљујући поклонима интернационалних учесника Салона који су се придружили "Акцији солидарности", у колекцији музеја сачувала су се бројна дјела истакнутих умјетника, која по својој разноликости представљају прави изазов и за искусног истраживача и научника.

* ГЛАС: Можете ли нам открити имена неких аутора који су у европским оквирима познати умјетници?

ВУЈКОВИЋЕВА: Веома смо поносни да се у нашој збирци налазе дјела значајних европских аутора чије је дјеловање обиљежило европску умјетничку сцену друге половине ЏЏ вијека, издвајајући само нека имена као што су:  Ото Пине, Гинтер Икер и Хајнц Мак из групе "ЗЕРО", Фриденсрајх Хундертвасер, Ханс Хартунг, Пјер Алешински, Стенли Вилијем Хајтер, Жан Месажије, Зао Ву–Ки, Шоићи Хасегава, Јасе Табући, Антонино Вирдуцо. Овим указујемо на богату европску баштину, али и заоставштину која је нама снажан подстицај за будућност.

* ГЛАС: Изложба је резултат дуготрајног тимског рада, ко је све учествовао у њеној припреми?

ВУЈКОВИЋЕВА: Селекција дјела и концепција изложбе "Пунктуми: Збирка иностране умјетности МСУРС", резултат је рада проф. др Лидије Мереник са Катедре за модерну историју уметности Филозофског факултета у Београду и Жане Вукичевић, више кустоскиње нашег музеја, а с њом је омогућен увид у водеће умјетничке токове послије 1945. године, тј. остварен преглед најзначајнијих појава на европској умјетничкој сцени у хладноратовско доба. Одабрана дјела први пут ће бити адекватно представљена и у обимној публикацији која прати изложбу и доноси стручну анализу у тексту Мереникове, као и исцрпне биографске податке о ауторима које је припремила Вукичевићева. Дизајнер каталога и комплетног визуелног идентитета изложбе је Немања Мићевић.

Значајну помоћ у рестаурацији и конзервацији дјела пружио нам је Музеј Републике Српске и њихов стручни конзерваторско-рестаураторски тим Дијана Пешикан Егић, виши конзерватор и Ђурђици Бјелошевић, сликар конзерватор.

Подршка

* ГЛАС: Ипак, нисте све могли сами, финансијска подршка била вам је значајна за реализацију ове поставке?

ВУЈКОВИЋЕВА: Посебан значај овом пројекту својом финансијском подршком дала је канцеларија шефа Делегације Европске уније у БиХ и специјалног представника ЕУ за БиХ и његова екселенција амбасадор Ларс Гунар Вигемарк, УНЕСКО канцеларија за југоисточну Европу и господин Синиша Шешум, Италијанска амбасада у БиХ и његова екселенција амбасадор Никола Минаси, Министарство просвете и културе Републике Српске, Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине и град Бањалука, без којих резултати овог значајног подухвата не би били видљиви. Најискренију захвалност исказујемо свима који су својим личним и професионалним залагањем помогли да Музеј савремене умјетности Републике Српске достојно презентује пројекат који ће се равноправно наћи на мапи европских догађаја који обиљежавају Европску годину културне баштине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана