Промовисана Анушићева монодрама о акцији “Олуја”

Промоцију монодраме, која је прва и за сада једина о овој теми у овом жанру у савременој српској књижевности, организовало је Удружење књижевника Крајине, а дјело је објавио “Дијак” из Прибоја Мајевичког.

Анушић је рекао да је ова “Колона” заправо она “олујашка” колона из 1995. године, са којом је дефинитивно нестала, расула се и разбаштинила античка и хришћанска Европа.

Он је оцијенио да и данас добар дио човјечанства у непрегледној колони “шибају бичеви оних истих који су били саучесници злочиначког хрватско-натовског олујашког погрома српског народа са западних обода Балканског полуострва”.

Говорећи о свом дјелу, Анушић је навео да је његова јунакиња Милица посљедња српска хероина, која “говори у име десетина и стотина хиљада знаних и незнаних, преживелих и утихнулих, заборављених и разбаштињених, уцвељених и понижених из свог крајишког кољена, али и оног косовско-метохијског”.

Он каже да је његова Милиаца и по крајишком говору - жестоком и сатиричном и по муци и несрећи српске заједнице, у чије име проговара, “млађа сестра Кочићевог Давида”, а по коријенима свог народног бића, традицији и вјери, која се отима однарођењу, “даља својта Матавуљевог Пилипенде”.

“Она носи све карактеристике менталитета свог укупног народног корпуса, али и православног корпуса у свету у целини”, навео је Анушић.

Рецензент Славица Гароња навела је да је Анушићева монодрама “Колона” дјело изузетних књижевних квалитета и да би га требало понудити и неком српскм реномираном позоришту за извођење.

Гароња је рекла да међу свим савременим српским књижевницима Анушић готово једини истрајно пише о највећем националном страдању једног народа у Европи у другој половини 20. вијека – егзодусу Срба из данашње Хрватске, 1995. године.

Она је у рецензији навела да је Анушић оваплотио велику тему егзодуса Срба из Републике Српске Крајине у најекспресивнијој драмској форми – монологу.

Каже да ријеч “колона” има трагичну симболику у историји Срба, нарочито са територије Хрватске и БиХ, од колона у којима је нетрагом одвођено српско становништво у Другом свјетском рату, најчешће у Јасеновац и Јадовно, само зато што су припадали српском национу, до ове посљедње изгнаничке, у августу 1995. године.

Рецензент Мирослав Тодоровић оцијенио је у рецензији да је монодрамом “Колона” Анушић спрској књижевности богато подарио нову српску “Петрију”, родом из Крајине, јунакињу у којој струји дух и дах и куца срце хиљада и стотина хиљада њених истоплеменкиња западно од Саве, Дунава, Дрине и Уне.

У Анушићевој монодрами средњовјечна жена Милица приповиједа своје накнадно искуство о тим најинтезивније проживљеним и најдраматичнијим данима од 4. августа 1995. године, када са мужем, дјецом и сународницима за воланом трактора са приколицом, напушта огњиште у Хрватској.

Говори живописним народним крајишким говором, мијеша крајишку ијекавицу са екавицом, говор свог новог станишта, све је често проткано и благим хумором, тим неуништивим геном крајишких Срба, што чини читаво зло подношљивијим.

Свједочење о данима егзодуса у колони, завршава се “на граници” са Србијом, на Рачи, гдје се хуморно, али и оштро сатирички, посматрају двосмислене политичке игре око сопственог народа, при чему врхунац представља одлука да се ова страдална колона пошаље на Косово.

О монодрами су говорили и професор Душан Иванић, те књижевник Никола Корица, који је и сам један од “колонаша”.

Анђелко Анушић је пјесник, приповједач, романописац, књижевни критичар. Рођен је 1953. године у Градини, Сува Међа, БиХ, објавио је 35 књига, а приредио је и двије пјесничке антологије.

Заступљен је у лектири /у Републици Српској, девети разред основне школе/, антологијама и прегледима српске савремене поезије и приповјетке. Његова поезија и проза превођени су на енглески, француски, руски, бугарски и македонски језик.

Добитник је књижевних награда “Печат” вароши сремскокарловачке, “Стражилово”, награда “Сарајевских дана поезије”, “Светозар Ћоровић”, награда Удружења књижевника Српске, “Станко Ракита”, “Раде Томић”, “Константинова визија”, награда Фондације “Петар Кочић”, “Младен Ољача”, “Златна сова”, “Бранко Ћопић”. Живи у Новом Саду.

Према подацима Комесаријата за избјеглице Србије, у хрватској војно-полицијској акцији “Олуја” протјерано је 250.000 Срба из Републике Српске Крајине, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.

Акција је почела је 4. августа 1995. године офанзивом на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.