Представљено дјело “Законик човјека од дима” Алда Палацескија: Лепршава бајка о тежини и лакоћи живљења

Миланка Митрић
Представљено дјело “Законик човјека од дима” Алда Палацескија: Лепршава бајка о тежини и лакоћи живљења

Бањалука - Футуристички роман, антироман, бајка за одрасле, фантастично дјело испуњено приказом тежине и лакоће живљења, критичким освртом на друштво, библијским мотивима, али и комедија и сатира с тананим примјесама нихилизма. Све то јесте “Законик човјека од дима” Алда Палацескија.

Ово дјело,  које је превео преводилац и издавач из издавачке куће “Имприматур” Борис Максимовић, представљено је публици у црвеном салону Банског двора Културног центра, у сарадњи са Удружењем за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”.

О дјелу је, осим Максимовића, говорила и професорица италијанског језика на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци Сања Кобиљ-Ћуић, а модератор разговора је била Вања Шушњар-Чанковић.

Роман је објављен далеке 1911. године и представља једну необичну причу о човјеку од дима, који се зове Перела.

- Човјек од дима је настао у једном димњаку. У неком тренутку настала је тишина и он је изашао из димњака. Има став према свијету као неко дијете, провео је 33 године у димњаку и све што види њему је чудно. Улази у друштво које доста подсјећа на монархије 18. вијека, и даље су то дворови, али види се дашак модерног доба - рекао је Максимовић.

“Законик човјека од дима” је прегршт свега и један прави изазов за све оне које занимају другачији романи, испуњени необичним дешавањима, чудњикавим дијалозима, који на занимљив начин говоре о великим животним ситуацијама.

- Сјећам се једног одговора који је Палацески дао критичарима, кад су га питали шта је написао - да је овај роман ваздушаста бајка и стално је помињао мотив лакоће и лепршавости - казао је Максимовић.

Само превођење овог дјела је био својеврсни подухват, а водећи се чињеницом да се код превода дјела с једног језика на други често губи онај дашак суштине које изворно дјело посједује, Сања Кобиљ-Ћуић сматра да то у овом преводу с италијанског језика на српски није био случај.

- Ово је један од најљепших превода које сам имала прилику да читам. Сви ми који баратамо страним језиком, кад читамо дјело у оригиналу, примјећујемо колико се губи у преводу, неке поетске црте и програмске црте аутора се изгубе у том процесу. Он је успио вјерно да преведе књигу, а да она при том није изгубила ту љепоту. Језик је остао вјеран оригиналу. Ријеткост је наићи на вјеродостојан превод, а то је овдје случај - објаснила Кобиљ-Ћуић.

Роман критикује грађанско друштво и морал.  У сплету разних догађаја, Перела постаје центар универзума у краљевству, а затим и предмет блаћења. Присутна је двојност, која чини овај роман актуелним и данас.

- Покушава повући линију између масе која је у стању да те обожава једног тренутка, а другог тренутка да те разапне на крст у симболичном и несимболичном смислу и с друге стране појединца који живи у том друштву и не може да заузме то мјесто. Перела проговара о лажном моралу и обичном човјеку који покушава да заузме своје мјесто у хаосу. Лакоћа живљења се супротставља тежини обавеза, морала дужности и другог. Роман је актуелан у смислу пропитивања глорификације појединаца и питања јавног мишљења које је постало незгодно, лакоћу формирања идеје о чему немамо појма и не познајемо дубоку суштину - додала је Кобиљ-Ћуић.

Комичност и сатиричност

Алдо Палацески је био индивидуалиста који се издвајао из масе футуриста и истина је да је он написао један од најљепших романа италијанске књижевности 20. вијека.

- Лијеп је због тога што га је тешко сврстати у неку категорију. Једино око чега су се сложили критичари је да је ријеч о антироману, који покушава да уништи традиционалну структуру романа, оно на чему лежи један роман. Препун је митолошких елемената, врста игре у којој ликови дјелују као марионете, као лутке које су ту на позорници, што не чуди, јер је Палацески био везан за театар, тако да нам се чини да смо у публици извођења неког комада. Оно што  га можда најбоље описује је - комичност и сатиричност, дјетињи, ријешен мржње, представља антитезе грађанском друштву - навела је Кобиљ-Ћуић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана