Пјесник Угљеша Кесић за “Глас Српске”: Бањалука је за мене срце свијета

Данко Кузмановић
Пјесник Угљеша Кесић за “Глас Српске”: Бањалука је за мене срце свијета

Никад нисам био мегаломан који жели куле и градове. Поезија је јако потцијењена. Већина сматра да су пјесници чуђење у свијету, и јесу, слажем се, али свако од нас је чуо за “Емину”, за “Керушу”, свако од нас зна ко је Пушкин.

Мене срећним чине само моја будућа супруга Тамара и поезија.

Казао је ово пјесник Угљеша Кесић, који је прије неколико дана објавио своју прву збирку поезије “Зажмири”.

ГЛАС: Да ли имате неке посебне узоре када је ријеч о овој збирци?

КЕСИЋ: Највећи мој узор је Шантић. Шантића обожавам. Покушавам да достигнем минимум његовог домета и успјеха. Ту су још и Лорка, Пушкин, Змај, Јесењин и наравно Миљковић, Иван Горан Ковачић, Мајаковски. Свако од њих је битан, али увијек треба слушати своје срце. Из срца шта год напишеш вредноваће се.

ГЛАС: Шта Вама представља поезија коју пишете? Исповијест, упозорење или скретање пажње?

КЕСИЋ: Поезија за мене представља исповијест, неку моју жељу, мој вапај за неким бољим стварима. Моја велика жеља је, прије свега, да се жене третирају како треба. “Најлакше” је жену преварити, истући, увриједити, али хајде је воли до кости. Згули кожу са себе, угриј је. То хоћу да кажем.

ГЛАС: Постоји је ли нека крајња намјера коју желите да постигнете својим стваралаштвом?

КЕСИЋ: Крајња намјера је да учиним Бањалуку љепшом, а ако је то могуће и свијет. Да покушам да, као анонимус, радим све за Бањалуку. Ја сам велики локалпатриота. За мене је Бањалука центар свијета. То нека чује свако жив. Хоћу да вратим Бањалуку на оне стазе Владе Зељковића, Владе Милошевића, да вратим оно стање у којем је била. Бањалука је за мене срце свијета. Пола моје збирке је посвећено Бањалуци. Најлакше је отићи, али ко ће остати да јуриша на вјетрењаче са мном, а ја сам спреман да јуришам.

ГЛАС: Да ли видите неке нове нараштаје који би могли обновити културну сцену у Бањалуци?

КЕСИЋ: Како да не. Прије свега доста мојих ученика, пошто радим као професор историје. На примјер Сара Малбашић, веома талентовано дијете, затим Неда Гаврић и Милан Ракуљ, и други. Има заиста много вриједних људи.

ГЛАС: Какав је по Вашем мишљењу положај пјесника и поезије у региону у данашње вријеме? Да ли пратите рад неког пјесника?

КЕСИЋ: Наравно да пратим. Ми смо се некако притајили, али увијек се чује глас. Ту смо и радимо. По питању пјесника младе генерације, свакако Неда Гаврић, те мој познаник Милан Ракуљ, који је еминентан пјесник. Што се тиче старије генерације, то су Исмет Бекрић, Перо Зубац. За положај саме поезије и пјесника се морамо сами изборити, како су се борили и изборили пјесници почетком прошлог вијека. Мора свако од нас имати пјесника у себи.

Подршка

Највећу подршку, поред оне од своје будуће супруге, како је Кесић рекао, добио је од уваженог професора бањалучке гимназије и књижевника Тихомира Левајца, који је и рецензент и уредник књиге. А посебну захвалност током разговора дугује Андреи Бојанић, која је осмислила корице књиге и која је, према Кесићевим ријечима, “чаробњак у свом позиву”, те своме великом пријатељу Самиру Имамовићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана