Музеј Херцеговине чува раскош умјетничког опуса Атанасија Поповића
Требиње - Музеј Херцеговине у Требињу ове године обиљежава 70 година од смрти Атанасија Поповића, првог требињског академског сликара.
Планирано је отварање изложбе Поповићевих радова, која би уз слике из легата ове установе требало да сабере и његов опус који се данас чува у умјетничким галеријама Сарајева и Дубровника.
Директорица Музеја Херцеговине Ивана Грујић каже да ће изложбу пратити и пригодне стручне публикације о Поповићевом сликарству и требињском легату његових дјела - а све је планирано за свечаности поводом крсне славе града - Светог преображења Господњег.
- Мислимо да је тај најсвечанији дан у години за Требиње такође и прилика да истакнемо тако знамените личности за требињску културно-историјску баштину каква је свакако био и Атанасије Поповић. Он није важан само за овдашњу историју културе, већ и много шире и даље од тих оквира – додала је Грујићева.
Као својеврсну најаву овог догађаја Музеј је на годишњицу рођења Атанасија Поповића, 30. јануара, омогућио бесплатне посјете сталној музејској поставци слика овог умјетника. Поставку чине 43 дјела - цртежи, пејзажи, портрети, мртве природе и велика платна социјалне тематике рађена разноврсним техникама и различитог стилског опредјељења.
Грујићева подсјећа да је слике Атанасија Поповића, заједно са дијелом стилског намјештаја породице Поповић, музеју поклонио умјетников брат Урош 1968. године.
- Тако да се у Требињу данас налази највећа збирка дјела Атанасија Поповића. То је изузетно вриједна збирка, а чине је слике и цртежи - скица за иконостасе и иконе - истиче Грујићева.
Подсјећа да је Поповић по завршетку основне и трговачке школе у родном граду сликарски занат почео да учи уз тада знаменитог умјетника Марка Греговића, с којим је израђивао иконе, између осталог и оне које су некад красиле иконостас требињског саборног храма. Касније је сам почео да осликава иконостасе мањих цркава у околини Требиња.
Атанасије Поповић је од 1910. до 1914. године био један од најмарљивијих студената бечке ликовне академије.
Стваралаштво
- У другој фази стваралаштва радио је за Министарство шума и руда, обилазио је руднике и тамо су настајале слике са социјалном тематиком, док се у посљедњој фази окреће пејзажима, богатијим свјетлошћу и колоритом. Има и дјела са религиозном тематиком. Али у свему што је стварао није било креативних лутања или истраживања и никада није излазио из школских оквира - каже Ивана Грујић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
